Lični sekretar Josipa Broza otkrio PRAVU ISTINU o Titovim poslednjim danima: Jednu scenu iz Užičke ulice posebno pamti, a evo ko je Maršala ODVOJIO OD JOVANKE

Todor Mirković je uz Josipa Broza Tita ostao sve do njegove smrti, dostojanstveno odbijajući da se priključi medijskoj hajci i iznosi "prljav veš" u javnost samo kako bi udovoljio senzacionalizmu.

- Posle smrti druga Tita neki novinari su hteli da govorim, međutim oni su navijali da ja kažem nešto negativno o Titu i o sistemu koji je on uspostavio i kojim je rukovodio u Jugoslaviji. Nisam to želeo, jer iz nekih formalnih razloga baš nisam osećao potrebu, niti sam smatrao korektnim da pričam nešto što je bilo suprotno mom ubeđenju - rekao je Mirković.

Kada je upitan da ogoli pravo lice čoveka koji je neprikosnoveno vladao Jugoslavijom, Mirković ga se seća sa velikom toplinom.

- Ja mislim da je on bio dobar čovek, i human čovek. Osećao je u duši ono što je u čoveku dobro ili što bi moglo da bude loše. Naročito je pokazivao ljubav prema unucima i rodbini, prema bližnjima. Vodio je računa o svima nama koji smo bili oko njega, u kakvom smo položaju, da li imamo neke probleme, treba li neka pomoć, i slično.

Teorije zavere o Titovom poreklu, čudnom naglasku i šaputanja da su ga podmetnule strane obaveštajne službe nisu zaobišle ni njegovog ličnog sekretara, ali je on za to imao potpuno racionalno objašnjenje.

- Pa, jesam se pitao upravo zbog tih spekulacija i pričanja ko je kakav. Jednostavno, dovodilo je čoveka u sumnju i nagonilo ga prosto da razmišlja o tome. Ja sam živeo dugo u Zagrebu, službovao sam tamo i družio se sa ljudima iz okoline, posebno iz Zagorja. Uvek sam pokušavao da uporedim njegov akcenat i govor sa govorom običnih ljudi, seljaka u Zagorju. Tako da je ta sličnost veoma velika - tvrdi Mirković gostujući u emisiji kod Mire Adanje Polak.

Njegovi fascinantni talenti i maniri, poput sviranja klavira i besprekornog poznavanja jezika, uvek su plenili pažnju okoline.

- Sve to govori o kvalitetu i osobinama tog čoveka. Recimo, kažete da je on jasno govorio nemački... I ruski je pričao jasno. Vrlo dobro se sećam, bio sam sa njim kada smo sa Tare išli na planinu gore i posmatrali dolinu Drine. On je sedeo na brdašcu, posmatrao tu dolinu i onda se setio da recituje Ljermontova ili Puškina na čistom ruskom. Poznavao je strane jezike, imao je dara, posebnog dara, ne samo u tome, nego i u drugim stvarima - naglasio je.

Ko je kriv za to što su se Tito i Jovanka rastali

Ipak, tema koja do danas najviše golica maštu javnosti jeste Titov bolni krah braka sa Jovankom Broz. Ko je tu zapravo vukao konce?

- Dosta je teško odgovoriti na to pitanje. Ja bih rekao da su možda ljudi njega odvojili od Jovanke. Jednim delom ljudi su ga odvojili od Jovanke, drugim delom je i Jovanka svojim postupcima delovala tako da ga je odbijala - tvrdi Titov čovek.

Kao svedok brojnih napetih porodičnih situacija, Mirković se prisetio jedne veoma specifične epizode iz rezidencije u Užičkoj ulici.

- Kada smo se jednom prilikom vratili sa Tare, mi smo ostali dole u holu rezidencije u Užičkoj, a on je otišao na sprat gde je bila Jovanka. Ručali su zajedno i onda je odmah sišao niz stepenice. Jovanka je, izgleda, insistirala na nekim svojim stavovima, posebno je bila odbojna prema nekim ličnostima iz vrha tadašnjeg rukovodstva - prisetio se on.

Kada se govorilo o tome ko je želeo da stane na put njihovoj ljubavi i izoluje predsednika od supruge, prst je neretko upiran u Nikolu Ljubičića i Staneta Dolanca. "Da, mislim prvenstveno na te dve ličnosti. A verovatno je bilo i nekih drugih."

Ovaj rastanak je za Tita bio neverovatno bolan udarac od kojeg se teško oporavljao.

- Mislim da je njemu to teško palo, jer on je Jovanku zaista smatrao svojim supružnikom, drugom i pratiocem, željenom ženom, ali eto, došli su do toga da su se razdvojili. Rekao bih da je do razdvajanja došlo pod uticajem drugih ličnosti, a delom i postupcima Jovanke, jer je ona imala tendenciju malo da mu popuje, što bi se u našem narodu reklo, da mu ukazuje na eventualne greške ili predlaže neka rešenja koja nisu bila u skladu sa njegovim nazorima i viđenjem.

Mnogi su polemisali da li je Jovanka prešla granicu i pozelela deo predsedničke moći samo za sebe.

- Moram iskreno da kažem, ja sa Jovankom nisam neposredno razgovarao i ne mogu da ocenjujem njene namere, njena osećanja... Možda smo nekoliko puta razgovarali preko telefona. Mislim da je nameravala i želela da se neke ličnosti koje su bile bliske Titu i koje je on cenio zamene drugima koje su njoj bile više po volji, kao na primer general Đoko Jovanić i drugi.

Tito do poslednjeg dana ostao dosledan političkim stavovima

U pogledu svojih političkih i životnih stavova, Tito je do zadnjeg dana ostao dosledan i čvrst, a posebno slab na Ruse, mada ga je nepromišljenost sovjetskog vrha umela dovesti do ludila.

- Lično mislim da je Tito imao veoma jasno određen stav prema ljudima i sistemu uopšte. Moje je uverenje da je do kraja svoga života bio komunista u onom pozitivnom smislu, komunista koji ne sledi samo dogmu, nego i pravi iskorake, nove reforme i promene na bolje. Bio je iskreni komunista, ponavljam, u pozitivnom smislu i bio je do kraja života rusofil. On je voleo ruski narod i opasno se ljutio kada je sovjetsko rukovodstvo pravilo loše poteze. Sećam se dobro, bio je decembar 1979. godine kada su Sovjeti upali u Avganistan. Saopštio sam mu to. On je onim svojim naglaskom rekao 'Boga mu, zar su to morali da učine'. Doći će do novog zaoštravanja odnosa između Istoka i Zapada, i to uopšte ne vodi dobrome ni njima, ni narodu.

Dok je ležao u bolničkoj postelji ljubljanskog kliničkog centra, Mirković je svako jutro dolazio sa poslom koji nije smeo da stane.

- U to vreme, doduše, moja kancelarija bila je na Brdu kod Kranja, a Tito je bio u kliničkom centru Ljubljane. Svako jutro odnosio sam mu poštu i davao mu na uvid, ili bih mu pročitao i vraćao se. Tako da nisam neposredno bio u kancelariji ili prostoriji gde je ležao. Ali, do 13. marta otprilike, njemu je mozak radio jako dobro, veoma pažljivo je čitao ono što sam mu davao ili saopštavao, i na svakom dokumentu je ostavljao oznaku V – 'video', Tito video.

A onda se desio kobni 13. mart, nakon koga je Maršal zauvek zatvorio oči pred stvarnošću, a njegov život ostao da visi o koncu aparata.

- Do samog kraja života nije mogao da rasuđuje. Do 13. marta da, ali posle 13. marta - ne.