Ovako je OSTROG izgledao pre više od 100 godina: Fotografija nastala pre velikog požara otkriva da zdanje NIJE BILO NI NALIK DANAŠNJEM, a jedna stvar upada u oči vernicima i POSEBNO IH LJUTI

Nemoguće je čak i naslutiti koliko je stopa do sada utabalo hodočasnički put i koliko ljudi nije žalilo noge kako bi osetilo isceliteljske moći Svetog Vasilija. Recimo samo da tokom letnjih meseci, kada je staza prohodna, manastir Ostrog poseti više od tri stotine hiljada vernika, što ga čini najvećim pravoslavnim svetilištem na tlu Evrope.

Kao da je uklesan u vertikalnu liticu, 900 metara iznad zemlje na Ostroškoj gredi sa koje se pruža pogled na ravnicu Bjelopavlića... U jednoj od crkava Gornjeg manastira, najimpresivnijeg dela kompleksa, stoji natpis na staroslovenskom jeziku u kojem se između ostalog pominje da je gradnja počela 1662. godine i da je za to zaslužan hercegovački mitropolit Vasilije, koji je kasnije kanonizovan. On je taj svetac čudotvorac, čije su mošti pohranjene u kivotu u pećinskoj crkvi.

Gradnja je počela u 17. veku zaslugom mitropolita Vasilija

Kada je tražio mesto gde će nastaviti isposnički život posle hercegovačkog manastira Tvrdoš koji su porušili Turci, odabrao je ove teško pristupačne pećine za sedište mitropolije, ni ne sluteći koliko će značiti budućim pokoljenjima.

Ostrog se sastoji od Gornjeg i Donjeg manastira. Isposnička pećina Isaije Onogoškog ozidana je u crkvu Časnog krsta, koju je živopisao majstor Radul prilagođavajući slike na zidovima prirodnom obliku stena. Neke od fresaka UNESCO je proglasio kulturnim blagom. I dalje u crkvi stoji "uspomena" iz Drugog svetskog rata, granata koja nije eksplodirala iako je probila ogradu i zid. Da li je to možda još jedno čudo svetitelja?

U donjem delu, u crkvi Vavedenja Presvete Bogorodice, nalazi se srce lokaliteta – mošti Svetog Vasilija. Svakog dana ispred malog ulaza na stotine ljudi čeka da mu priđe i saopšti svoje molbe. Posetioci mogu i da napišu želje, pa će ih sveštenici tokom liturgije pročitati pred Bogom i svetiteljem. A na dan Svetog Vasilija Ostroškog, koji se praznuje 12. maja, ispred čudesnog manastira okupi se i do dvadeset hiljada ljudi.

Svete ruke mučenika Stanka

Crkva Svetog novomučenika Stanka, u kojoj se čuvaju njegove ruke, podignuta je 2004. između donjeg i gornjeg dela. Stanko Aleksić bio je čoban koga su Turci mučili i ubili jer nije hteo da im pokaže put kojim su pobegli njihovi protivnici. Poznata je i istinita priča o kolevci sa bebom koja je iza zvonika pala u provaliju. Iako se kolevka razbila, majka je dete našla živo i zdravo. Kada je čuo šta mu se dogodilo u najranijem detinjstvu, Milorad Đurović iz Bjelopavlića u znak zahvalnosti je podigao manastirsku ogradu.

Mitropolit Vasilije sahranjen je u bašti ispred crkvice, gde je počivao sedam godina. A onda su, jedne noći, monasi iznad groba ugledali zvezdanu kišu. Vasilije se iste večeri javio igumanu Rafailu sa molbom da se njegovo telo izvadi i odnese u crkvu. Kao dokaz svog vaskrsenja dotakao mu je lice kadionicom. Videvši ujutru opekotine, iguman je shvatio da to nije bio san. Monasi su iskopali grob i ugledali potpuno očuvano Vasilijevo telo. Dok su se oni čudom čudili, vazduhom se širio miris bosiljka.

Velika vatra nije slomila duh i veru

Mnoge neobjašnjive stvari su se dešavale među ovim stenama, nekih petnaest kilometara od Nikšića. Bolesni su ozdravili, ženama koje nisu mogle da ostanu u drugom stanju ispunile su se želje da postanu majke, a događalo se, kažu, i da ljudi koji su do Ostroga došli u invalidskim kolicima posle posete Svetom Vasiliju ponovo osete svoje noge.

Današnji izgled manastir je dobio između 1923. i 1926. godine, nakon obnove posle požara koji je uništio veći deo kompleksa. U arhivskim zbirkama mogu se pronaći stare fotografije, koje otkrivaju kako je svetinja izgledala pre nego što su je oštetili plameni jezici. Vatra je možda promenila izgled zdanja, ali nije slomila duh i snagu vere.

Manastir Ostrog jedinstven je na našim prostorima, ne samo po arhitekturi i položaju, već i po zanimljivostima koje se za za njega od davnina vezuju. Čudo u steni, kojem u pohode dolaze ljudi svih vera i nacija.