Otac MONSTRUM držao ćerku ZATOČENU U PODRUMU, SILOVAO je 24 godine i napravio joj SEDMORO DECE: Kako je otkriven JOZEF FRICL

Elizabet je imala samo 11 godina kada je otac počeo da je zlostavlja. Ne možemo ni da zamislimo koliko je mentalno obolela osoba koja sa požudom gleda sopstveno dete, a kamoli da mu naudi. To ni zveri ne rade, neko će dodati. Jozef Fricl je skoro dve i po decenije svoju ćerku držao zatočenu u podrumu, gde ju je redovno silovao i maltretirao, i ko zna dokle bi se teror nastavio da izmučena žena 2008. godine konačno nije iskoristila priliku da se spase i otkrije užasnu istinu.

Niko nije mogao ni da nasluti šta se dešava iza zatvorenih vrata kuće u kojoj je, kako su svi mislili, živela pristojna i ugledna porodica. Čak ni Rozmari Fricl nije znala kakve se grozote odvijaju s druge strane zida... Da je, svega nekoliko metara dalje, njena ćerka bila zarobljena, lišena sunčeve svetlosti, društva i roditeljske ljubavi u pravom smislu. I da je horor trajao godinama.

Otac iz pakla

Jozef Fricl, čudovište iz Amštetena, malog grada na severu Austrije, ne zaslužuje da mu se sudi kao ljudskom biću, rekao bi svaki normalan i razuman čovek. Nije se zaustavio na zlostavljanju vlastitog deteta, već je 1984. odlučio da uradi nešto još monstruoznije...

Elizabetu, koja je tada imala 18 godina, zaključao je u podrum porodične kuće, skučenu prostoriju koja je bila toliko dobro izolovana, da iz nje do spoljnog sveta nije mogao da dopre ni najjači zvuk.

Javnost pitala kako je moguće da bar majka za sve to vreme baš ništa nije primetila. No, i Rozmari je bila pod totalnom kontrolom tiranina, s kojim je, inače, dobila sedmoro dece: tri sina i četiri ćerke. Jozef, seksualno devijantna osoba, varao je suprugu kag god je stigao, čak je odlazio na Tajland zbog seks turizma. Ona je, međutim, dobro znala da je prestupnik, jer je 1967. bio uhapšen i optužen za silovanje, pokušaj silovanja i nepristojno ponašanje. Zbog tih krivičnih dela proveo je 18 meseci iza rešetaka. Samo.

Za razliku od Rozmari koja, i da je htela, nije imala snage da se pobuni i pobegne od psihopate, njena sestra Kristina od samog početka je prezirala Jozefa. Bilo joj je jasno da maltretira celu porodicu, da ih kontroliše, omalovažava i ponižava, da mu se na licu videlo kakva je zver.

"Kada je optužen za silovanje, već je imao četvoro dece sa mojom sestrom. A ona je trpela zlostavljanje, čak i kad ju je pred svima ismevao zbog izgleda i zbijao šale o nepostojanju seksualnog života u njihovom braku. Ipak, nisam mogla ni da pretpostavim da je bio spreman na onakav zločin", rekla je Kristin kasnije na saslušanju, misleći na događaj koji je 2008. godine potresao i Austriju i ceo svet.

Bebe na pragu i "bekstvo u sektu"

Elizabet Fricl proglašena je nestalom 28. avgusta 1984. Tinejdžerka je imala istoriju bežanja, ali bi je Jozef ili policija uvek vratili kući. U kavez, gde ju je otac zlostavljao još od njene 11. godine. Majka je verovala da je i tog puta bio u pitanju sličan incident i da će se brzo vratiti. Ali, od nje nije bilo ni traga, ni glasa.

Mesec dana kasnije, Friclovima je stiglo pismo napisano Elizabetinim rukopisom. Poručila je roditeljima da je ne traže. Jozef je smislio dobru strategiju – govorio je ljudima da je pobegla kako bi se pridružila sekti, i svi su mu poverovali.

Devet godina kasnije, na kućnom pragu pronašli su bebu. Bila je tu i poruka, navodno od njihove ćerke, koja ih je zamolila da se brinu o novorođenčetu. Sledeće godine stigla je i druga beba, a 1997. i treća, poslednja. Prema Jozefovim rečima, Elizabet "nije mogla da odgaja decu u kultu, pa ih je poslala baki i deki".

Ako je Rozmari i bilo sumnjivo što je, za sve to vreme, njen muž provodio mnogo vremena u podrumu, nikad mu to nije stavila do znanja. Rekao joj je da radi i da ona ni pod kojim uslovima ne sme da ide dole.

"Silazio je u podrum svakog jutra u devet, da završi tehničke crteže mašina koje je prodavao kompanijama. Ponekad je ostajao tamo cele noći. Rozi nije smela da mu donese ni šoljicu kafe. Pitanja zašto je tako dugo bio dole bila su zabranjena", ispričala je Kristina.

Podzemna tamnica u porodičnoj kući

Još sedamdesetih godina Fricl je izgradio podzemni bunker sa više soba, tekućom vodom, strujom i zvučnom izolacijom. Kao inženjer elektrotehnike, do detalja je razradio svoj monstruozni plan. Postojala su i teška metalna vrata sakrivena iza police u radnoj sobi, a mogla su da se otvore samo pomoću njemu poznate tajne šifre, bez ključa.

Elizabet je nestala nakon što ju je otac namamio u podrum, tvrdeći da mu je potrebna pomoć oko projekta. Sišla je, ne sluteći šta je čeka. Prekrio joj je lice krpom natopljenom hloroformom, a zatim zaključao. U toj tamnici ostala je naredne 24 godine.

Skoro svakog dana monstrum je zlostavljao, tukao i psihički mučio svoju ćerku. Neka od silovanja rezultirala su trudnoćom. Elizabet Fricl rodila je sedmoro dece u zatočeništvu. Troje je živelo u bunkeru sa njom, a troje sa njenim roditeljima. Jedno je umrlo ubrzo nakon porođaja. Zarobljenicima je stalno pretio i upozoravao ih kakve će ih strašne stvari zadesiti ako pokušaju da pobegnu. Kao da nije moglo strašnije od onog što su već doživljavali.

Slučaj koji je podigao na noge celu Austriju

Kada se 2008. jedno od dece u podrumu, tada 19-godišnja Kerstin, teško razbolela, Elizabet je nekako ubedila oca da je odvede u bolnicu. U ćerkin džep sakrila je ceduljicu. Poziv u pomoć.

Doktori, koji su primetili da Kerstin nije imala medicinski karton, zahtevali su da razgovaraju sa njenom majkom. Fricl joj je nevoljno dozvolio da dođe u bolnicu i osoblju ispriča uvežbanu priču o "bekstvu iz sekte". Tada je, prvi put posle 24 godine, Elizabet ugledala svetlost dana. Bila je dovoljno lucidna da, umesto bajke o kultu, lekarima otkrije nešto drugo. Istinu.

Fricl je ubrzo uhapšen, a 2009. proglašen i krivim za porobljavanje, incest, višestruka silovanja, prinudu i ubistvo iz nehata. Osuđen je na doživotni zatvor. Rozmari je tek tada, navodno, otkrila šta se skoro dve i po decenije dešavalo iza stepenica koje su vodile u podrum.

A najveća žrtva, Elizabeta? Uprkos neljudskim iskušenjima koja joj je život priredio, učinila je sve što je bilo u njenoj moći da deca koja su bila s njom ne ostanu uskraćena za ono što se dešavalo napolju. Brižna majka izmišljala je priče o princezama i gusarima kako bi ih zabavila, a iako nije imala knjige, naučila ih je da pišu i čitaju. Crteži morskih stvorenja, cveća i sunčevih zraka krasili su zidove podzemnog zatvora. Prizori svih onih stvari koje su deca prvi put ugledala kada su 2008. konačno oslobođena.

Međutim, nakon tolikih užasa i svega što su trpeli, ni krivi ni dužni, život im nije preko noći postao ružičast i lak. Elizabetino telo bilo je razoreno od neprestanih zlostavljanja, a kada je, u 43. godini, ponovo izašla na dnevno svetlo, bila je mršava, iscrpljena i izmučena. Kosa joj je odavno osedela.

Gde je danas Elizabet Fricl

Malo je reći da je slučaj šokirao svet. Čak i kriminalce koji su bili u istom zatvoru. Sudija je više puta napomenuo da drugi zatvorenici nisu želeli da imaju nikakve veze sa najozloglašenijim osuđenikom u zemlji. Jedan je sa gađenjem primetio: "Muka mi je i kad samo čujem njegovo ime".

Rozmari Fricl izvinila se ćerki što nije ranije otkrila gnusne zločine. Navodno se preselila u Linc i promenila ime. Nije optužena za saučesništvo, iako je javnost u njenom slučaju podeljena. "Sigurno je nešto znala", "Nemoguće da ništa nije primetila"... Neki kažu da Elizabet ne govori sa majkom jer sumnja da je bila upućena u horore koji su se odvijali doslovno pod njenim nogama, ali da nije smela ništa da kaže. I ona se celog života plašila muža tiranina.

Elizabet je promenila identitet i adresu. Niko ne zna kako se sada zove, ni gde tačno živi sa šestoro dece. Prema nekim šturim izveštajima, svi su godinama išli na terapije kako bi se oslobodili košmarnih snova i trauma. Kuća strave u kojoj su bili zatočeni pod konstantnim je nadzorom, a svaki stranac koji se pojavi u blizini može da očekuje da će vrlo brzo policija doći do njega i privesti ga na razgovor.

Otac iz pakla, Jozef Fricl, još je živ. Ima 90 godina. Čak je napisao knjigu u kojoj je naveo da je, zamislite, "dobar čovek". Žali se da boluje od demencije, ali advokatica Astrid Vagner to negira: "Daleko je on od bespomoćnog starca. Pun je energije, ima dovoljno snage i odlučnosti, nema tu ni traga od bolesti", uverena je. Nedavno je zatražio da ga iz zatvora premeste u starački dom, ali su njegov zahtev vlasti glatko odbile.