Nutricionisti otkrili koje namirnice HLADE ORGANIZAM na paklenim vrućinama: Ako ovo jedete tokom dana, NEĆETE SE NADUTI - jedna stvar je pravo iznenađenje!

Nutricionisti su sastavili spisak namirnica koje mogu da pomognu organizmu da lakše podnese paklene letnje dane, a na samom vrhu našao se grčki jogurt, koji istovremeno osvežava i doprinosi hidrataciji. Ipak, najveće iznenađenje predstavlja preporuka za piće. Iako većina instinktivno poseže za ledenom vodom i napicima s mnogo leda, dijetetičari ističu da topli napici mogu biti bolji izbor za rashlađivanje organizma i ublažavanje osećaja pregrejanosti.

Šta jesti i piti za vreme toplotnog talasa?

Ejsling Dali, viša predavačica nutricionizma na Univerzitetu Oksford Bruks, izjavila je za BBC da, uprkos tvrdnjama koje se mogu pronaći na internetu, organizmu tokom toplotnog talasa nije neophodan povećan unos proteina.

Ako ipak poželite obrok bogat proteinima, preporučuje prethodno skuvano meso, salate od mahunarki (pasulja, sočiva i leblebija), jaja i smutije. Na taj način izbegava se dodatno zagrevanje doma kuvanjem u rerni ili fritezi na vruć vazduh.

Grčki jogurt kao saveznik tokom vrućina

I dr Dali i stručnjakinja za ishranu Lusi Keršo saglasne su da bi grčki jogurt trebalo da bude jedan od prvih izbora kada zavladaju visoke temperature.

"Tokom toplotnih talasa može biti odlična zamena za tople ili obilnije doručke. Možete ga kombinovati sa bobičastim voćem ili lubenicom, ili ga koristiti kao bazu za umake i sosove", objasnila je Keršo.

Nutricionistkinja Ema Šafkat izjavila je za The Sun da zamrznuti grčki jogurt može biti "pravo otkriće" tokom letnjih vrućina.

Hidratacija uz pomoć voća i povrća

Hidratacija je ključna tokom vrelih dana. Britanska Nacionalna zdravstvena služba (NHS) preporučuje da se u uobičajenim okolnostima dnevno popije između šest i osam čaša vode. Međutim, tokom toplotnog talasa dr Šarlot Mils, naučnica za hranu i ishranu sa Univerziteta Reding, savetuje da se unos tečnosti dodatno poveća.

Jedan od najlakših načina da povećate unos tečnosti jeste da jedete više voća i povrća. Među najboljim izborima za vrele dane izdvajaju se lisnato zeleno povrće, paradajz, lubenica, zelena salata i jagode. Kersti Vud, registrovana dijetetičarka, izjavila je za The Independent da je krastavac posebno dobar izbor za užinu zbog visokog sadržaja vode, kao i vitamina K, silicijuma i kalijuma.

Keršo preporučuje i banane, koje su bogate kalijumom. Kako ističe, mogu se zamrznuti i poslužiti kao zdravija alternativa sladoledu ili koristiti za obogaćivanje ovsenih pahuljica i jogurta.

Iako zvuči paradoksalno, ispijanje toplih napitaka može doprineti rashlađivanju organizma, tvrdi Oli Džej, istraživač sa Univerziteta u Otavi.

"Ako popijete topli napitak, telo će proizvesti više znoja, a pod uslovom da on može da ispari, organizam će efikasnije odavati toplotu", objasnio je Džej za Smithsonian Magazine.

Zašto se apetit menja tokom vrućina?

Keršo upozorava da je sasvim uobičajeno da apetit oslabi kada temperature porastu, a za to postoji i biološko objašnjenje.

"Ako tokom toplog vremena nemate apetit, niste jedini – za to postoji naučno objašnjenje", rekla je ona. "Kada je napolju vruće, telo se mnogo brže zagreva, pa pokušava da reguliše sopstvenu temperaturu. Jedan od načina na koji to postiže jeste usporavanje pojedinih telesnih funkcija, poput varenja."

Ona objašnjava da se na varenje hrane i iskorišćavanje hranljivih materija troši mnogo energije, a taj proces stvara dodatnu toplotu u organizmu.