Nikol Kidman postaje DULA SMRTI: Evo šta to zapravo ZNAČI i kako izgleda ovaj POSAO

"Zvuči malo čudno, znam. Dok je moja majka umirala, bila je usamljena. Porodica može da izdrži i pomogne samo do izvesne tačke", istakla je Nikol Kidman na Univerzitetu u San Francisku, gde je govorila o smrti žene koja joj je bila najveća podrška i osećaju nemoći koji je tada doživela.

U teškim trenucima glumica je počela da razmišlja o tome koliko bi, u poslednjim ovozemaljskim trenucima, osobi koja napušta ovaj svet značilo prisustvo nekog ko će joj pružiti mogućnost da ode u miru. Taj neko je dula smrti.

Smrt je konačni, trajni i nepovratni prestanak svih bioloških funkcija koje održavaju živi organizam. Ovaj prirodni sled događaja, kraj postojanja svega što se naziva bićem, prati čoveka kroz istoriju i konstituiše opstanak u celini. "Smrt je jekin, sigurno saznanje, jedino za šta znamo da će nas stići. Izuzetka nema, ni iznenađenja, svi putevi vode do nje, sve što činimo to je priprema za nju. Uvijek je bliže, nikad dalje", napisao je Meša Selimović u svom remek-delu "Derviš i smrt".

Svima je propisana, bez izuzetka. Često je prati i strah, koji mnogima ometa svakodnevno funkcionisanje. Ne plaše se samo za sebe, već i zbog svojih voljenih. No, nekako je sama ta reč, koja izaziva i jezu i poštovanje, i dalje tabu tema. Nešto što se dešava iza zatvorenih vrata, u tami hladnih bolničkih soba, nešto što nekad nastupa iznenada i dolazi neočekivano. Čovek, na kraju, umire sam. Kao što i na svet dolazi sam, ako je za utehu.

Podrška i uteha u "prelaznom periodu"

Nikol Kidman verovatno nije ni slutila da će diskusija koja se povela povodom njene odluke dostići globalne razmere. Svi ozbiljniji svetski mediji odmah su se pozabavili konceptom koji je pokrenuo neka vrlo ozbiljna i bitna etička pitanja.

Dula smrti je osoba koja pruža nemedicinsku, emocionalnu, praktičnu i duhovnu podršku osobi koja umire i njenoj porodici. Njena uloga je da osigura dostojanstven kraj života, pomažući u organizaciji svakodnevice, smanjenju straha i pružanju utehe tokom procesa opraštanja, kao i podršku najbližima nakon gubitka. Prema definicijama stručnih organizacija, rad dule počinje kada medicinski deo brige prestane, a ljudska potreba za razgovorom, smirenjem i razumevanjem postane najvažnija, i jedino što je preostalo.

Za ovo zanimanje ste sigurno već čuli. Dula je profesionalno obučena da pruža kontinuiranu fizičku, emocionalnu i informativnu podršku trudnici i njenom partneru dok ne dođe vreme za odlazak u porodilište. Dula smrti deluje kao neutralna treća strana – između porodice, stručnjaka za palijativnu negu i pogrebnog preduzeća. Možda ste i sami imali prilike da se nađete u toj ulozi u svojoj zajednici, pomažući umirućima ili njihovim voljenima.

"Vodič duše" na putu do večnog spokoja

Umiranje, smrt i sahrane nekada su bili sveti proces sa ritualima koji je obavljala porodica u svom domu. Kako se društvo razvijalo, a s njim i nova shvatanja, krajem 19. veka najbliži su potisnuti iz te priče jer nisu imali odgovarajuću obuku da brinu o onima koji umiru. Do sredine prošlog veka u najvećem delu zapadnog sveta dnevna soba ili salon više nisu bili centralno mesto u kojem se oplakivao pokojnik, već su to postale kapele na groblju. Počela je da se razvija i takozvana pogrebna industrija, koja je nudila sve usluge.

Početkom novog milenijuma ponovo se javilo interesovanje za dule smrti, nečeg malo drugačijeg od palijativne nege. Naziv, inače, ima korene u grčkom jeziku, u izrazu δούλα, što znači sluškinja. U ovom slučaju, njene aktivnosti vezuju se za "prelazni period", budući da nastoji da popuni prazninu o kojoj se ne brinu ni medicinsko osoblje ni pogrebna preduzeća.

Dula smrti u nekim kulturama je poznata i kao "vodič duše", "saosećajni pratilac" i "ona koja bdi nad umirućima", navodi "The Conversation", a njihova sagovornica objašnjava i kako izgleda program obuke:

"Volontirala sam i istraživala tanatologiju – akademsku disciplinu koja proučava smrt, proces umiranja i promene nakon smrti – više od decenije pre nego što sam završila obuku. Praktično iskustvo koje sam stekla bilo je ključno u oblikovanju moje sposobnosti da komuniciram o smrtnosti".

Smrt zaslužuje pažnju i razumevanje

Većina ljudi želi da razgovara o tome, ali često bude prekasno. U svom najranjivijem času, od umirućih i njihovih voljenih se očekuje da donose nemoguće odluke. Tu dolazi do izražaja najvažnija uloga dule. Pomoć i podrška treće strane pomaže članovima porodice i nudi im neutralnu perspektivu tokom ranjivog perioda.

Mnoge dule poželele su da se bave time nakon što su se i same suočile sa gubitkom, rešene da ono što su naučile kroz lično iskustvo podele sa drugima kako bi im pomogle u teškim vremenima kada se opraštaju od voljenih.

Neke počinju da rade sa klijentom mnogo pre smrti, fokusirajući se na administrativne zadatke poput planiranja nege. Druge se pojavljuju neposredno pred odlazak, često se posvećujući stvarima kao što je sedenje pored kreveta. Treće pomažu oko organizacije sahrane i pružaju utehu ožalošćenima.

"Svi ćemo umreti, i nikad nije prerano da počnemo da pričamo o tome", zaključuje Laura Hud, autorka ove nesvakidašnje priče koju je objavio "The Conversation". I zaista, smrt ne mora biti samo biološki događaj koji nas sve čeka, već i iskustvo koje zaslužuje pažnju, razumevanje, dostojanstvo i, nadasve, ljudsku dimenziju, posebno u trenucima kada se opraštamo od ovog sveta i onih koje ostavljamo.

Pogledajte BONUS VIDEO: