Nikad nije bila lepotica, a postala je NAJUTICAJNIJA ŽENA 20. VEKA: Kroz 3 BRAKA I DESETINE LJUBAVNIKA stigla je do neslućenog bogatstva i toliko moći da je i KLINTON DOLAZIO KOD NJE PO SAVET

Pamela je rođena 20. marta 1920. godine u aristokratskoj, ali prilično osiromašenoj engleskoj porodici. Zanimljivo je da je njena čukunbaka Džejn Digbi takođe bila kurtizana u devetnaestom veku, a njen portret je porodica krila na zadnjem stepeništu kao najveću sramotu, iako je mala Pamela često dolazila da ga gleda i videla je u njoj svog idola.

Nakon školovanja u internatu u Minhenu i nekoliko kurseva na Sorboni koje nije završila, usvojila je najvažniju lekciju od svoje majke, a to je da nikada ne sme da pokaže suze. Kada je sa samo sedam godina pala sa ponija i slomila nos, ona nije pustila ni suzu, a pola veka kasnije je slomila ruku padajući niz stepenice tokom partije bridža, ali je mirno sačekala kraj igre, zahvalila se protivniku i tek onda pala u nesvest. Upravo je ta neverovatna izdržljivost bila njeno glavno oružje.

U Londonu 1939. godine imala je svoj debitantski nastup u društvu koji nije prošao slavno, ali je brzo izvukla pouke, odbacila provincijsku odeću i donela iz Pariza prave šešire i besprekornu modu. Izgradila je toliko samopouzdanje da su muškarci jednostavno prestajali da primećuju njene pege.

Započela je posao kao prevodilac u Ministarstvu spoljnih poslova gde je upoznala Rendolfa Čerčila, sina čuvenog Vinstona Čerčila, koji je tada bio poznat po svom problematičnom ponašanju i sklonosti ka piću. Ipak, udala se za njega, ali taj brak nije potrajao.

Tajne zavođenja i moćni muškarci

Njena najveća tajna ležala je u tome što je umela da postavi naivno pitanje o nečemu što muškarcu laska, poput automobila ili umetničkih slika, pa oni nisu uspevali ni da se osveste od njenih čari. Nije bila nestvarna lepotica, ali je znala kako da učini da svaki muškarac pored nje oseti da je on njen jedini prioritet na svetu. Pažljivo je slušala, pamtila svaki mogući detalj i udubljivala se u njihove poslove kao niko drugi.

Tokom narednih godina njen život obeležile su romanse sa moćnicima, a okruživali su je princ Ali Kan, Đani Anjeli, baron Eli de Rotšild, Stavros Niarhos i Moris Drion. Prezime Čerčil iz prvog braka nikako nije žurila da promeni, jer joj je ono doslovno otvaralo sva vrata u visokom društvu.

Godine 1959. u Parizu je upoznala brodvejskog producenta Lilanda Hejvorda, koji je zbog nje ostavio suprugu Slim Hoks, a ona se preselila sa njim u Njujork gde je on narednih 11 godina bio najsrećniji čovek na svetu.

Kada je on preminuo u martu 1971. godine, Pamela nije gubila vreme, već je odmah sutradan nakon sahrane pisala Averelu Harimanu, američkom političaru i nasledniku železničke imperije sa kojim je imala strastvenu romansu tokom rata. On je tada već gazio osamdesetu godinu, ali su iste te jeseni stupili u zvaničan brak.

Od salonske dame do ambasadorke

Ovaj poslednji brak doneo joj je ono što joj ni lepota ni svi prethodni partneri nisu mogli pružiti, a to je ozbiljna politika i ogromna moć. Njen salon u Vašingtonu postao je prestižno mesto gde su mnogi dolazili po savet, a među onima koje je uzela pod svoje okrilje na početku karijere bio je i čuveni Bil Klinton.

Nakon što je on pobedio na predsedničkim izborima, Pamela je dobila istorijsko imenovanje i postala prva žena strani diplomata na poziciji američkog ambasadora u Francuskoj koja je odlikovana ordenom Legije časti.

Kada je njen suprug preminuo 1986. godine, ostavio joj je novac u iznosu od neverovatnih 600 miliona dolara i društveni položaj koji više apsolutno nije zavisio ni od čijeg prezimena.

Njena smrt bila je podjednako filmska, s obzirom na to da je preminula 5. februara 1997. godine od izliva krvi u mozak u bazenu pariskog hotela Ric. Žak Širak je lično položio krst Legije časti na njen kovčeg, dok se na sahrani u Vašingtonu okupila apsolutno cela američka politička elita kako bi se oprostila od ove neponovljive žene.

Pogledajte BONUS VIDEO: