Nekad nam ne treba slobodan dan, već samo 5 minuta predaha: Tamara Dragičević zna kako se postiže "ono nešto" – mali ritual koji običan trenutak pretvara u pobedu

U pitanju je samo kratak predah. Gutljaj nečeg osvežavajućeg. Poruka drugarici. Pauza između sastanaka. Minut-dva tokom kojih se ne rešava ništa bitno, ne juri ništa, ne odgovara nikome - samo se posvetimo sebi. Upravo u takvim, naizgled krajnje jednostavnim trenucima se krije “ono nešto”.

Takvi momenti najčešće nisu nimalo glamurozni. Naprotiv, odvijaju se u taksiju koji stoji u nepreglednoj koloni, u kancelariji u kojoj svi nešto hitno traže, u kafiću posle posla, u dnevnoj sobi dok komšiluk diriguje orkestrom bušilica.

Ali, svaka žena zna koliko takvi trenuci mogu da znače. Samo nam je potrebno da između obaveza napravimo pauzu koja uopšte ne mora dugo da traje. Bitno je da se osvežimo i pomislimo: “Uh, dobro je, sad imam snage da nastavim dalje”.

Upravo na tom principu počiva nova Cedevita saradnja sa Tamarom Dragičević, glumicom koja kroz svakodnevne, svima poznate situacije podseća da “ono nešto” ne mora da bude veliko da bi nam popravilo dan. Tamara je u kampanji baš onakva kakvu je volimo - topla, neposredna, životna, i toliko stvarna da se u njoj svaka od nas vrlo lako prepozna.

Jer, hajde da budemo iskrene: retko koja od nas može sebi da priušti taj luksuz da sačeka idealan trenutak za predah. Najčešće ga “ukrademo” između dve poruke, u gužvi u saobraćaju, dok u glavi pravimo spisak svega što nas tek čeka. I baš tada, taj mali ritual može da nam perspektivu promeni iz korena.

Čaša hladne Cedevite, nekoliko minuta bez pritiska i dogovor sa samom sobom da ne moramo baš uvek sve da držimo pod kontrolom. I gle, stvarno bude lakše! Nekad je zaista dovoljno samo malo osveženja i malo distance od haosa, pa da nam dan ponovo postane ne samo podnošljiv, već i prijatan.

Ovakvo jedno Cedevita osveženje posebno znači onda kada svakodnevica kreće da se izmiče kontroli. Sastanak se produži, koleginica zamoli za “samo još jednu sitnicu”, hitan mejl stigne baš kada smo već zatvorili laptop, a planovi se menjaju brže nego što uspevamo da ih ispratimo. Takvim danima pauza ne predstavlja ni lenjost, ni luksuz, niti je nešto što treba zaslužiti tek kada završimo sve obaveze. Jer, budimo realni, obavezama nikad kraja...

I zato su ti naši mali rituali toliko važni. Ne zato što rešavaju sve, već zato što nas podsete da i usred haosa imamo pravo na trenutak koji je samo naš. Pauza je način da nastavimo dalje normalnije, vedrije, sa malo više strpljenja i za sebe i druge.

No taj trenutak ne mora da bude samo naš, već možemo da ga podelimo i sa drugima. Poruka drugarici za kratko viđanje posle posla. Zavalimo se u stolicu uz čašu Cedevite s ledom i razgovor koji počinje sa: “Ne bi verovala šta mi se danas desilo...”.

Odjednom, sve što nam je do malopre delovalo naporno postane malo smešnije. Sve što je bilo teško dobije drugi ton. Jer postoje ljudi pred kojima ne moramo da glumimo da smo sabrane, organizovane i savršeno mirne. Dovoljno je da budemo tu, takve kakve jesmo, pa da čitav dan promeni ton.

Zato “ono nešto CE” o kom Tamara govori nije samo igra reči. To je onaj mali osećaj pripadanja trenutku, gradu, ljudima i sebi.

Beograd ima svoje “ono nešto”, Sombor svoje, Prokuplje takođe, baš kao i svaki drugi veći ili manji grad u Srbiji – ima svoje mesto za predah, svoje rituale, svoje “vidimo se tamo”, svoje klupe, bašte, trgove, korzo, omiljene ćoškove i ljude koji znaju kako vam je prošao dan i pre nego što progovorite.

Isto tako, i svaka žena ima i ono nešto svoje lično, intimno, svakodnevno, što je vraća u balans - te male predahe, kontakte s dragim ljudima i trenutke koji dan učine lakšim.

Kad malo razmislimo, shvatimo da neke od naših najlepših životnih uspomena upravo nastaju uz saundtrek buke iz hodnika, smeha iz dnevne sobe, deteta koje sa užitkom srče Cedevitu iz slamčice... U sećanje nam se često urezuju baš ti mali trenuci, uhvaćeni u prolazu. Oni koji traju kratko, ali poprave raspoloženje. Oni koji nas podsete da dan ne mora biti idealan da bi bio lep.

I možda baš u tome leži cela istina: ne treba čekati da sve stane da bismo predahnuli. Ne čekati da se gužva raščisti, posao završi, kuća utiša i sve bude pod kontrolom. Već pronaći svoje “ono nešto” usred svega. Osmeh. Poruku. Zagrljaj. I naravno, čašu osveženja. Uz Cedevitu.