Naučnici konačno otkrili zašto nam VREME LETI kad se zabavljamo, a u trenucima dosade MINUTI NE PROLAZE - mnogo je kompleksnije od odgovora koji bi dao svaki čovek

Nedavno otkriće istraživača sa Univerziteta u Kaliforniji u Los Anđelesu (UCLA) sugeriše da oslobađanje "hormona sreće" dopamina može imati prilično neočekivan efekat na našu percepciju prošlih događaja, otkrivajući nove trenutke u našem sećanju.

U novoj studiji, skeniranje je otkrilo da se region srednjeg mozga koji proizvodi dopamin, poznat kao ventralna tegmentalna oblast (VTA), aktivira kada primimo signal da počinje novi niz događaja. Štaviše, što se intenzivnije aktivira ovaj mali deo neurona, to više vremena prolazi između događaja razdvojenih u različite sekvence. Kao da oslobađanje dopamina proteže trenutke, deleći kontinuirano iskustvo na različita poglavlja radi lakšeg razumevanja.

- Otkrili smo da je aktivacija dopaminskog sistema na početku novog događaja verovatno jedan od načina na koji naš mozak segmentira iskustva u nezaboravne epizode - kaže Erin Morou, postdiplomac na UCLA i glavni autor studije.

Dopamin, koji se obično povezuje sa sistemom nagrađivanja, igra ključnu ulogu u izvršnim funkcijama, pojačavanju ponašanja i motornoj kontroli.

Takođe može biti ključno za naše pamćenje. Ćelije u ventralnom cingularnom korteksu reaguju na nova iskustva, signalizirajući nepredvidive trenutke koji zaslužuju našu pažnju. Prema hipotezi o dopaminskom satu, ovaj neurotransmiter je usko povezan sa sistemom za merenje vremena u našem mozgu. Uključite dopaminski signal i precenjujemo protok vremena.

Hoće li se ovo vremenske dilatacije ugraditi u naše dugoročno pamćenje? Morou i njen tim su krenuli da odgovore na ovo pitanje koristeći magnetnu rezonancu, praćenje pogleda i jednostavan test pamćenja.

Grupa od 32 dobrovoljca je zamoljena da pažljivo ispitaju niz slika uobičajenih predmeta i utvrde koji su veći od kutije za cipele. Svakoj slici je prethodio kratak ton projektovan u levo ili desno uho dobrovoljca. Nakon osam slika, istraživači su menjali visinu tona, uho u koje je projektovan i ruku kojom su učesnici prijavili svoje procene veličine, čime su podelili sekvencu u četiri različite faze.

Skeniranje je pokazalo da se ventralni korteks dobrovoljaca aktivirao sa svakom promenom, što sugeriše da je dopamin pokretao reakciju. Povećanje brzine treptaja dodatno je potvrdilo verovatno učešće dopamina.

Nakon svake sekvence, volonteri su pitani o redosledu i vremenu pojavljivanja određenih parova objekata. Iako je vremenski interval između uparenih slika ostao konstantan, volonteri su izvestili da su slike, podeljene na različite delove, snimljene sa većim vremenskim intervalom.

Rezultati otkrili dosta o ljudskom mozgu

Uzevši sve u obzir, rezultati eksperimenta sugerišu da je naša rekonstrukcija prošlih događaja promenljiva i često neprecizna, u velikoj meri se oslanjajući na sposobnost dopamina da razloži životna iskustva.

- Verujemo da je efekat dilatacije vremena koji smo otkrili koristan, iako ne precizan, jer nam može pomoći da ove događaje dalje razmaknemo u sećanju - kaže Morou.

Teško je reći koliko tačno ovi rezultati odražavaju fluktuacije nivoa dopamina u stvarnim uslovima. Potrebni su dalji eksperimenti kako bi se potvrdila uloga ovog neurotransmitera u transformaciji neočekivanih događaja u trenutke učenja.

Međutim, na osnovu ovih podataka, možda imamo dopamin u vidu za kompresovanje dosadnijih epizoda života, umesto toga ispunjavajući naša sećanja dugim trenucima radosti, iznenađenja i uzbuđenja.