Mračna sudbina NAJPOZNATIJEG "NULTOG PACIJENTA" u istoriji medicine: TIFUSARKA MERI sejala bolest i smrt gde god bi došla, iako je bila SAVRŠENO ZDRAVA

Kada se pomene "nulti pacijent", mnogima se zaledi krv u žilama. Ne računamo ljubitelje horor filmova, serija o zombi apokalipsi i njima slične, jer nam je još u svežem sećanju pandemija zbog koje je cela planeta više od godinu dana bila praktično zaustavljena. No, znate li kako je, uopšte, nastao taj koncept? Za nastanak pojma zaslužna je Meri Melon, irska emigrantkinja koja je, u periodu od 1897. do 1907. godine, nenamerno izazvala nekoliko epidemija tifusa na teritoriji države Njujork.

Svaka epidemija ima početnu tačku - trenutak kada prva osoba, pod određenim okolnostima, postane nosilac infekcije, sposoban da zarazi druge. Tifus se, koliko je poznato, pojavio još u prvoj polovini 16. veka, a taj skup teških infektivnih bolesti je tokom istorije izazivao više pomora sa stotinama hiljada žrtava. U tom kontekstu, Meri svakako nije bila prva. Ali, njen slučaj bio je neobičan, pre svega zato što je okarakterisana kao "zdrav nosilac".

Nije imala predstavu da je "super kliconoša"

Rođena je 1869. godine u okrugu Tajron, u Irskoj. Iako je kao dete bila veoma snažna i zdrava, ili je bar tako izgledala, naučnici veruju da je bila zaražena od dana kada je ugledala svet (prema nekim izvorima, njena majkaje tokom trudnoće obolela od tifusa). Kada je Meri imala 15 godina, sa roditeljima je emigrirala u Sjedinjene Države i ubrzo počela da radi kao kuvarica.

Početkom 20. veka otisnula se u državu Njujork, u gradić Mamaronek, gde ju je angažovala jedna bogata porodica. Međutim, nešto je skoro istog dana krenulo po zlu... Članovi porodice odjednom su počeli da se žale na neuobičajene tegobe, a dve nedelje nakon što je Meri stigla, u gradu su se pojavili prvi slučajevi tifusa. Dovoljno da krene panika. Iako je došljakinja izgledala potpuno zdravo, stanovnici su je oterali. Loš znak, govorili su.

Naredne godine obrela se na Menhetnu. Skoro svi u porodici za koju je počela da radi već posle nedelju dana su se teško razboleli. Jedna osoba je i preminula, nemoćna da se izbori sa groznicom. Meri je se potom zaposlila u kući lokalnog advokata, ali ni tamo se stvari nisu dobro odvijale: cela njegova velika familija zarazila se tifusom, koji se ubrzo proširio po gradu.

Epidemija za epidemijom, kao na traci

Nesvesna da je glavni nosilac virusa, između 1900. i 1905. godine je radila u više kuća, svaki put ostavljajući za sobom epidemiju koja je po mnoge bila fatalna. Najteže je bilo 1906, kada se zaposlila kod njujorškog bankara Čarlsa Henrija Vorena.

Krajem leta, dobrostojeća porodica je iznajmila kuću na Long Ajlendu kako bi uživala u poslednjim sunčanim danima. Poveli su, naravno, i novu kuvaricu. No, za manje od nedelju dana, šestoro od jedanaestoro članova domaćinstva (uključujući malu decu) obolelo je od tifusa.

Verovatno bi Meri nastavila da širi epidemiju, da vlasnik kuće na Long Ajlendu, zabrinut zbog iznenadne epidemije, nije odlučio je da otkrije izvor opasne infekcije, svestan da će teško ponovo izjamiti vikendicu ako se zarazi ne stane na put. Angažovao je sanitarnog inženjera Džordža Sopera da sprovede istragu.

"Hodajuća fabrika tifusa"

Soper je dobro proučio sve slučajeve tifusa u državi Njujork tokom poslednjih nekoliko godina i povlačio paralele. Nije mu dugo trebalo da otkrije da su sve imućne porodice koje su se iznenada suočile sa smrtonosnom bolešću imale nešto zajedničko - kuvaricu, Meri Melon. Ali, dok kliconoši nije ušao u trag, devojka je već počela da radi za nove poslodavce u Park aveniji i ponovo uspela da zarazi celo domaćinstvo. Ćerka vlasnika kuće je umrla, a dvoje slugu je završilo u bolnici i jedva se izvuklo.

Kada ju je konačno pronašao, Soper je insistirao na tome da je testira, ali očigledno je njegov izbor reči bio neprimeren (u to vreme, irski imigranti u Sjedinjenim Državama su bili proganjani i nazivani ološom). Meri ga je udarila pesnicom i kategorički odbila da se podvrgne analizama.

Shvativši ozbiljnost situacije, Soper je bio primoran da kontaktira Ministarstvo zdravlja, koje je poslalo doktorku Saru Džozefin Bejker da ispita slučaj. No, Sara je i nju odbila. Nedavno ju je pregledao farmaceut, ubeđivala ih je, i potvrdio da je njeno zdravlje "sasvom dobro". Kako su vlasti više verovale naučnim dokazima nego rečima jedne emigrantkinje, Meri je ubrzo uhapšena i poslata u zatvorsku bolnicu.

Zanemarivala osnovna pravila higijene

Posle detaljnih pregleda utvrđeno je da je u žučnoj kesi imala bakteriju Salmonella typhi, koja izaziva trbušni tifus. Lekari su predložili operaciju uklanjanja žuči, ali nije htela ni da čuje. Na kraju je dospela na sud, gde je priznala da je često zanemarivala osnovna higijenska pravila. Između ostalog, nije prala ruke pre pripreme namirnica. Odluka je brzo donešena - Meri je morala u karantin na izolovano ostrvo Nort Brader kod Njujorka.

Dok je ona, ubeđena u svoju nevinost, kovala planove o bekstvu iz ustanove, Soper je objavio svoje istraživanje u stručnom časopisu JAMA (Journal of the American Medical Association). U članku se prvi put pojavio termin "Tifusarka Meri". Autori kasnijih reportaža bili su još suroviji, opisujući je kao "bakterijski agens" i "hodajuću fabriku tifusa", a ne kao ljudsko biće.

Za to vreme, na ostrvu je sve bilo u najboljem redu. Irkinja se osećala dobro, iako su njeni testovi nekad bili pozitivni, a nekad negativni. Pošto se obratila nezavisnoj laboratoriji, koja je posle detaljnih pregleda zaključila da je zdrava, uspela je da se izbori za izlazak iz karantina. Međutim, prethodno je morala da obeća da se nikada više neće približiti tuđem šporetu i da će poštovati sve sanitarne i epidemiološke propise.

Nezlonamerni "distributer zaraze"

Kako nije znala ništa osim kuvanja, mogla je da radi samo kao pralja. Taj posao je donosio daleko manje novca, pa je, u očaju, promenila prezime i vratila se tamo gde nije smela - u kuhinju. Usput je prekršila obećanje koje je dala doktorima i ponovo "zaboravila" na održavanje lične higijene. I naravno, gde god je "ordinirala", za sobom je ostavljala - tifusa Ovog puta policija je znala koga da traži, iako je novi identitet dodatno zakomplikovao problem.

Intruder je otkriven tek 1915. godine, kada je radila u Ženskoj bolnici Sloun, gde je uspela da zarazi najmanje 25 ljudi. Poslata je u karantin, ovog puta doživotno, bez prava na puštanje na slobodu. U naredne tri decenije, koliko je provela u specijalnoj bolnici "Riverside", na desetine novinara dolazilo je na zloglasno ostrvo kako bi je intervjuisali.

No, neodgovorna Irkinja svima se žalila da su je "vlasti osudile na život u samoći". I dalje je negirala da je glavni uzročnik bolesti i odbijala bilo kakvo lečenje. Iz tog razloga, posetiocima je bilo strogo zabranjeno da je dodiruju ili bilo šta uzmu iz njenih ruku.

U 63. godini Meri Melon je doživela moždani udar i ostala delimično paralizovana. Šest godina kasnije umrla je od upale pluća. Ne od tifusa koji je verovatno celog života nosila u sebi. Zajedno sa stigmom. Nikada nije ustanovljeno koliko je tačno ljudi zarazila, niti je poznat precizan broj slučajeva sa smrtnim ishodom. Pretpostavlja se da je u pitanju više desetina osoba, mada mnogi veruju da su u pitanju i stotine. U svakom slučaju, ova "pretnja javnom zdravlju" u medicini je ostala upisana kao najpoznatiji "nulti pacijent".

"Tifusarka Meri" našla je mesto i u popularnoj kulturi, postavši kolokvijalni termin za svakoga ko širi bolest. Bila je i zvezda pozorišnih drama, televizijskih serija, filmova, čak i jednog od "Marvelovih" stripova o Derdevilu, kao superzlikovac i "zlonamerni distributer zaraze".