NAJLUĐI NOVOGODIŠNJI OBIČAJI sa raznih strana sveta: Gde se pije šampanjac SA PEPELOM, ko razbija tanjire komšiji o vrata, a ko u ponoć SPAVA NA GROBLJU!

Negde se pije šampanjac sa pepelom, neki spavaju na groblju, u jednoj evropskoj zemlji razbijaju se tanjiri o vrata (nije Grčka!), u drugoj čekićem teraju zle duhove, u trećoj čitaju budućnost iz jabuke... Nova godina, stari običaji! Svaki kutak planete ima nešto svoje, specifično, što se prenosi s kolena na koleno. Iako će vam određeni rituali delovati čudno, čak i bizarno, sve ima svoje razloge. A sreća, blagostanje i zdravlje su univerzalne želje.

U Japanu, koji se od stare godine oprašta osam časova pre nas, kuće i stanovi čiste se od ranog jutra kako bi se oslobodili "prašine" prošlosti i pripremili za predstojeći period. U ponoć se sa budističkih hramova čuje 108 udaraca u zvono. Zašto baš 108? Zato što je to broj ljudskih grehova. Iskušenja poput pohlepe ili besa moraju se prevazići pre 1. januara, veruju u Zemlji izlazećeg sunca, te ova ceremonija predstavlja svojevrsno pročišćenje.

Domove Japanci ukrašavaju grančicama jela (za dug život), stabljikama bambusa (za blagostanje) i slikama trešnje u cvetu (za plemenitost). Tu je i takozvana novogodišnja supa "ozoni", za dobro zdravlje i prosperitet.

U Kini se uoči Nove godine takođe detaljno čiste kuće, kako bi se odbacilo sve što je staro. Ulazna vrata kite se predmetima crvene boje, koja simbolizuje radost i veselje, i na 24 sata se sklanjaju svi noževi da se neko ne bi povredio i na taj način sprečio sreću da uđe u porodični dom. Ulicama lete zmajevi od hartije koji, veruje se, donose moć i uspeh. Običaji važe i za lunarnu, kinesku Novu godinu (ovog puta stiže 17. februara), a i za "regularnu".

Italijani, poznati po savesnom poštovanju tradicije i porodičnih vrednosti, izbacuju stare stvari kroz prozor, nadajući se da će tako zaboraviti prošlost, odagnati lošu sreću i tužne dane. Stara godina izlazi kroz prozor, nova ulazi na vrata! Među predmetima kojih se odriču često se nalaze stara odeća, komadi nameštaja i razne sitnice.

Na italijanskoj prazničnoj trpezi uglavnom stoji prasetina (simbol dobrog zdravlja), servirana uz sočivo (sreća i novac, a to znači da treba pojesti što više jela od ove mahunarke – neće škoditi, puna je nutrijenata). Neizostavan je i slatki hleb ili kolač, u prevodu nada i prosperitet. Na stolu se mogu videti i zampone – praseće nogice.

Ako se 1. januara probudite negde u Danskoj, na pragu biste mogli da zateknete gomilu razbijenih tanjira, šolja i ostalog posuđa. Što veća, to bolja, jer znači da vas vole i da ste popularni. Dakle, smatrajte se srećnim. Doduše, moraćete sami da počistite krhotine. U najjužnijoj nordijskoj zemlji običaj je da se tanjiri bacaju na ulazna vrata prijatelja i komšija, kako bi im doneli sreću u narednoj godini, a time se istovremeno jača i duh zajedništva.

Glavna zvezda najluđe noći u Španiji je sočno voće od kojeg se pravi vino. Grožđe! Po jedan grozd za svaki otkucaj sata u ponoć - ukupno 12, koliko je i meseci u godini. Ako u tome uspete, nadajte se lepim danima ispunjenim ljubavlju. S druge strane, u nekim regijama Pirinejskog poluostrva veruje se da ova praksa rasteruje veštice i čuva kuću od zlih duhova.

Brazilci se tokom novogodišnje noći oblače u belo. Zatim preskaču "sedam talasa" i prinose darove boginji vode Lemaniji tako što bacaju cveće u more. Ako se cveće vrati, to znači da ih nije prihvatila. U južnim krajevima najveće južnoameričke zemlje običaj je da se večeras jede nar u što većim količinama, jer semenke ove lekovite voćke simbolišu izobilje – novca, sreće, ljubavi, šta je već kome najbitnije.

U prošlosti su Nemci za novogodišnju noć pripremali ribu, kako bi mogli da pokupe krljušt i stave je u novčanik u nadi da će im to pomoći da zarade dovoljno novca tokom narednih meseci. U selima Vestfalije kovači bi "čekićali" staru godinu, okupljajući se oko nakovnja i redom ga udarajući. No, tih zanatlija je sve manje.

Jedan od najstarijih običaja koji se ponegde zadržao do danas vezan je za ponoćnu zdravicu: svi članovi porodice i njihovi gosti piju punč iz iste čaše, a poslednji bi je bacio preko ramena i razbio. Taj ritual simbolizuje jedinstvo, a krhotine stakla – sreću.

Rusi neguju tradiciju ispijanja šampanjca sa pepelom za Novu godinu. Ovaj (čudni) običaj je jednostavan: želja se zapisuje na komadić papira, koji se potom spali, a onda se, pre nego što sat otkuca poslednju ponoć u staroj godini, njegov pepeo sipa u čašu sa šampanjcem. Važno je da se ispije u prvom minutu novog januara, jer se tada "otvara prozor u univerzum", pa imate priliku da od viših sila zatražite da vam ispune želju.

U Škotskoj se smatra da će prva osoba koja vam u novoj godini uđe u kuću odlučiti o vašoj sreći. Najbolje bi bilo da to bude tamnokosi muškarac. Slično je i u Engleskoj. Švajcarci bacaju sladoled na pod, Estonci se pridržavaju običaja da ovog dana jedu sedam puta kako bi obezbedili bogatu trpezu tokom cele godine, a u Grčkoj se priprema kolač u kojem se nalazi novčić, pri čemu se prvo parče odvaja za Isusa, drugo za domaćina, treće za kuću. Vasilopita je slična srpskoj česnici.

U Singapuru se želje ispisuju na balonima koji se puštaju tačno u ponoć, u Rumuniji se bacaju novčići u reku, belgijski farmeri imaju običaj da Novu godinu prvo čestitaju svojim kravama, u Kolumbiji se oko ponoći šetaju ulicama s praznim koferima u nadi da će narednih meseci više putovati, Irci proteruju zle duhove tako što na zidove bacaju hleb, dok neki Čileanci ovu noć provode na groblju kako bi pravili društvo preminulim voljenim osobama.