Svi se smeju kada čuju ĆORGUZ I KURIBAK, a ne znaju pravo značenje: Evo kakvu neverovatnu tajnu kriju NAJČUDNIJA SRPSKA PREZIMENA

Iako nam neka od njih na prvu loptu deluju pomalo vulgarno ili presmešno, ona zapravo kriju neverovatne priče o našim precima, njihovim navikama i izgledu.

Jedan od svakako najneobičnijih primera kod nas je prezime Ćorguz. Iako ono i danas izaziva salve smeha jer je jasno da u bukvalnom prevodu ima značenje ćorava stražnjica, to u prošlosti verovatno nije bilo tako objašnjavano.

Naime, reč guz se ovde poistovećuje sa celim čovekom, a ne samo sa jednim delom njegovog tela. Baš kao što i danas često kažemo da je neko spasao svoju kožu, a pritom ne mislimo da je taj čovek spasao samo kožu kao organ već celog sebe. Tako se i u ovom vrlo specifičnom slučaju vrlo verovatno misli jednostavno na ćoravog čoveka.

Još jedan smešan primer je Tresiglavić, čije je značenje potpuno jasno i nastalo je kao podrugljiv nadimak koji ukazuje na određenu defektnost svog nosioca. Sa druge strane, Mažibrada je prezime koje je jasno nastalo od glagola maziti i imenice brada, ali zapravo znači onaj koji zamašćuje bradu i to bogatom i masnom hranom. U današnjem smislu to bi bio neki pravi gurman ili čovek koji prosto voli da se dobro hrani.

Kazna Svetog Petra i pijane legende

Tu je i neobično prezime Pecikoza koje doslovno znači onaj koji peče kozu. Međutim, prema drevnim narodnim verovanjima, koza ima otrta kolena jer ju je sam Sveti Petar kaznio užarenom lopatom. Razlog za ovu surovu kaznu krije se u priči da je ova životinja odala njega i Isusa tako što je brstila grm u kojem su se oni skrivali od neprijatelja.

Kada je u pitanju Kuribak, ovo prezime je nastalo od glagola kuriti koje osim pušiti znači i piti u velikoj meri, kao i imenice bak što znači bik. Zbog ovakvog spajanja reči veruje se da je pravo značenje ovog prezimena zapravo neko ko je na neki način izgubio bika, možda i "propio" bika

Simboli muškosti

Prezime Pletikosić nam jasno kaže da je nastalo od reči plesti i kosa, ali se tu ne misli na žensku kiku kao frizuru. Ovo se zapravo odnosi na perčin, odnosno kiku koju su muškarci ranije nosili, što se u to doba smatralo velikim simbolom muškosti.

Kod nas su momci kike nosili sve do Prvog srpskog ustanka. Tada je slavni vožd Karađorđe naredio svojoj vojsci da odseku perčin, kako bi se razlikovali od turske vojske koja ih je takođe nosila, ali i kako bi bili u prednosti u borbi prsa u prsa, jer je dugačku kiku neprijatelju bilo lako da zgrabi.

Tu je i Crnobrnja, specifično prezime koje je nastalo od reči crno i brnja. Naši stari su brnjo zvali konja koji na njušci ima belu mrlju, pa tako ovo ime zapravo označava osobu koja u svom vlasništvu ima takvog konja.

Na samom kraju tu je i Šilobad, prezime koje je nastalo od reči šilo i ubod. Pretpostavlja se da je ovaj nadimak, a kasnije i zvanično prezime, dobio neko ko je prosto imao neobično dug i tanak vrat koji je neodoljivo podsećao na šilo.