MRAČNA TAJNA Alberta Ajnštajna: Supruzi Milevi uveo ZABRANU NA BRAČNE DUŽNOSTI, njegov spisak pravila ponašanja je UVREDA ZA SVAKU ŽENU
- Mileva Marić i Albert Ajnštajn venčali su se 1903. godine i dobili dva sina
- Razvod je usledio zbog Ajnštajnovog odnosa prema Milevi, uključujući ozloglašenu listu pravila koja je slepo morala da poštuje
Brak između Mileve Marić, briljantne srpske matematičarke, i Alberta Ajnštajna, jednog od najpoznatijih fizičara svih vremena, oduvek je privlačio pažnju javnosti. Njihova priča počela je kao blistava romansa dvoje mladih naučnika, a završila se jednim od najpoznatijih razvoda u istoriji nauke. Sve što se zna o Milevinom i Albertovom odnosu potiče iz lične prepiske, biografija i svedočanstava savremenika, a oni kažu da je slavni naučnik bio jedan od najgorih muževa u prošlom veku.
Mileva Marić i Albert Ajnštajn upoznali su se 1896. godine na prestižnom Politehničkom institutu u Cirihu, gde je ugledna Novosađanka bila jedna od retkih žena koje su studirale fiziku. Već tada su ih povezivali slični karakteri i duboka intelektualna radoznalost. Njihova prepiska pokazuje da su zajedno učili, diskutovali o naučnim problemima i sanjali o budućnosti. Venčali su se 1903. godine i ubrzo dobili dva sina, Hansa Alberta i Edvarda. Iako se u početku činilo da će njihov brak trajati doživotno, ispostavilo se da je Mileva dugo bila tretirana kao sluškinja.
Dok je Ajnštajn sve više napredovao u naučnim krugovima, Mileva je odustala od akademije i preuzela gotovo sve porodične obaveze. U njihovim pismima iz tog perioda vidljiva je sve veća udaljenost, kao i Ajnštajnova emotivna rezervisanost.
Razvod braka postao je neminovan kad je Albert obnovio bliskost sa svojom rođakom Elzom kojom se kasnije i oženio. Godine 1914. Mileva je stigla u Berlin nadajući se da će porodica ponovo biti na okupu, ali ju je tamo dočekao dokument koji će kasnije postati ozloglašen – lista pravila koja je Albert postavio svojoj vernoj i genijalnoj supruzi.
Veliki fizičar se potrudio da sastavi čitav manifest kojim je regulisao svoj odnos sa Milevom. Trebalo je da se pobrine da njegove stvari i posteljina uvek budu u redu i da Albertu obezbeđuje hranu tri puta dnevno. Takođe je bila obavezna da ga ne omalovažava pred decom – ni verbalno ni fizički – ali to je bio samo vrh ledenog brega; u tim tačkama nije bilo ništa neobično. A onda je tu bio i "šlag na torti": Ajnštajn je stavio veto na bračne dužnosti. Mileva nije trebalo da očekuje intimnost od svog muža i/ili da ga prekori što nema intimne odnose sa njom.
Takođe, morala je da prihvati da njen muž više neće biti kod kuće sa njom, niti će putovati, i morala je da se odrekne svih iluzija o tome ko ima pravo glasa. To je demonstrirano kroz sledeća dva zahteva: "Morate ćutati ako vas zamolim da to učinite" i "Morate odmah i bez protesta napustiti spavaću sobu ili radnu sobu ako vam kažem da to učinite".
Duboko povređena ovim pravilima koja joj je suprug nametnuo, Mileva se ubrzo vratila u Cirih sa decom, i time je njen i Albertov brak faktički prestao da postoji. Formalni razvod usledio je 1919. godine.
Iako je Albert Ajnštajn tada ponudio novčanu nadoknadu od buduće Nobelove nagrade, pod uslovom da je dobije – i zaista isplatio bivšoj supruzi Milevi taj novac 1921. godine, u istoriji je ostao upamćen kao jedan od najlošijih muževa svog vremena koji je svoju genijalnu suprugu uporno ponižavao zbog ličnih slabosti.
Saznajte sve o najvažnijim vestima i događajima, pridružite se našoj Viber i WhatsApp zajednici, prijavite na newsletter, ili čitajte na Google News.