Mozak počinje da stari posle 50. godine, ali postoji način da usporimo proces: Jednostavno je, EFIKASNO i potpuno prirodno, a potrebno je samo 7 MINUTA DNEVNO
- Istraživanje koje su sproveli ruski naučnici dokazalo je da svakodnevna kratka šetnja poboljšava pamćenje, koordinaciju pokreta i pažnju
- Kada sedimo ili stojimo, protok u krvnim sudovima glave se usporava, a s njim i mozak, jer ne dobija dovoljno kiseonika, objasnila je Natalija Behtereva
Posle 50. godine mnogi procesi u našem telu se prirodno menjaju. Među njima je i pamćenje. Mozak se lagano smanjuje, opadaju dotok krvi i nivo hormona, što postepeno dovodi do zaboravljanja nekih detalja, kao što su, na primer, imena. Treba nam više vremena da naučimo nove stvari, a usled lošije koncentracije teže se fokusiramo na nekoliko poslova odjednom. Mozak stari s godinama, to je neizbežno, ali naučnici sa Instituta u Sankt Peterburgu tvrde da možemo da promenimo način na koji se ta priča odvija.
U istraživanju su učestvovale osobe oba pola, starosti oko 60 godina. Tokom šest meseci svi su obavljali istu jednostavnu aktivnost: hodali su sedam minuta dnevno. Rezultati su pokazali da su im se kognitivne performanse – pamćenje, pažnja i vreme reakcije na signale i nadražaje – poboljšale za 20%, bez posebnog režima ishrane, lekova ili suplemenata. Možemo li da promenimo način na koji naš mozak stari?
Kada sedimo ili stojimo, protok krvi u krvnim sudovima glave se usporava. Mozak ne dobija dovoljno kiseonika, što nekad uzrokuje pospanost i rasejanost, i dovodi do osećaja neobjašnjive težine. Dakle, to se ne dešava zbog starosti, već zbog hipoksije - nedostatka kiseonika, tvrdila je Natalija Behtereva, neuronaučnik i psiholog svetskog glasa, koja je između ostalog proučavala mozak ljudi na samrti.
Telo sasvim drugačije reaguje kada smo aktivni. Prilikom hodanja, mišići nogu deluju kao pumpa, "gurajući" krv do glave. U roku od jednog minuta protok krvi u mozgu se povećava, a nakon sedam minuta se stabilizuje, aktivirajući neuronsku aktivnost.
Upravo tih sedam minuta zaintrigiralo je naučnike. Zašto baš sedam? Zato što se efekat već postoji kad dođemo do petog, ali ne traje. I zato što deset minuta opterećuje srce. Dakle, sedam je ta optimalna tačka od koje kreće biohemijska kaskada, sprečavajući neurone da "utonu u san". Dovoljno kratko da postane navika, a opet dovoljno dugo da se mehanizam pokrene.
Kao što znamo, mišići pokreću krvotok, disanje i varenje, stvaraju toplotnu energiju i štite telo od hladnoće, održavaju položaj tela, stav i ravntotežu, omogućavaju kretanje... Redovno hodanje održava vaskularnu elastičnost i stimuliše proizvodnju neurotrofičnog faktora, proteina koji pomaže u stvaranju novih veza između nervnih ćelija. Njegova proizvodnja opada sa godinama, ali se može obnoviti jednostavnom aktivnošću kao što je – svakodnevna šetnja.
Ne treba da bude duga, ali šetajte svakog dana. I ne hodajte brzo – ključan je miran, ravnomeran korak. Sedam minuta hodanja dnevno bolje je nego sat vremena jednom nedeljno. I zaboravite na telefon ili razgovor – neka to postane mali ritual koji ćete posvetiti sebi. Najbolje bi bilo u prirodi, na svežem vazduhu, ali posao će završiti i hodnik ili soba.
Hodanje razvija osećaj ritma i koordinacije pokreta, jer mozak i noge rade sinhronizovano. Smanjiće se rizik od padova, velike opasnosti za starije osobe, a postoji još jedan pozitivan efekat – vremenom ćete steći i više samopouzdanja, kao da trenirate borilačke veštine. Taj osećaj ne mogu da pruže nikakvi lekovi ili suplementi.
Saznajte sve o najvažnijim vestima i događajima, pridružite se našoj Viber i WhatsApp zajednici, prijavite na newsletter, ili čitajte na Google News.