Ovo je misteriozno selo "SRPSKIH NOSTRADAMUSA": KRALJICA DRAGA je svaki glas iz ovog mesta pomno pratila ne bi li IZBEGLA SUDBINU, a ljudi ovde i dan danas žive DUGO I VITALNO

Ako se zateknete u blizini Tare ili krenete čuvenom Šarganskom osmicom ka Mokroj Gori, Kremna ne bi trebalo da zaobiđete. Iako ste za njih sigurno čuli, mnogi ne znaju da se ovo selo nalazi upravo u tom planinskom pojasu koji važi za jedan od najzdravijih u Srbiji.

Zbog idealne nadmorske visine, sudara vazdušnih struja, prostranih livada i gustih četinarskih šuma, Kremna su još početkom 20. veka nazvana "slatkom malom vazdušnom banjom". Meštani kažu da se ovde ne dolazi slučajno, već onako kako vas put sam dovede.

Vazdušna banja koju su voleli vladari

Vizionarsku reputaciju Kremna stekla su još u doba dinastija Nemanjić. Prema predanjima, pripadnici ove vladarske loze ovde su imali letnjikovce i provodili leta, a kasnije su i turski age i begovi rado dolazili u središte Kremanske kotline. Veruje se da su upravo meštani ukazali vlasteli na blagotvoran uticaj klime na zdravlje.

Priča kaže da su Kremna bila turističko mesto i pre Zlatibora, a sve do 20. veka važila su za glavno odredište zapadne Srbije. Dugovečnost i vitalnost stanovnika i danas se navode kao dokaz da vazduh ovde ima posebnu snagu.

Jedna od najintrigantnijih legendi govori da je Kremanska kotlina nastala u ranoj fazi formiranja Zemlje, nakon udara nepoznatog nebeskog tela. Naučna istraživanja su pokazala da stene ovog područja zaista imaju neobičan sastav i sadrže elemente nalik poludragom kamenju. Kremanci veruju da upravo to zemljištu daje biogeno zračenje koje blagotvorno deluje na organizam, zbog čega mnogi dolaze i ostaju duže nego što su planirali.

Selo srpskih Nostradamusa

Kremna su širom sveta poznata i kao selo "srpskih Nostradamusa". Upravo ovde su živeli Miloš i Mitar Tarabić, stric i sinovac, nepismeni seljaci čija su proročanstva ostavila dubok trag u narodnom pamćenju. Njihove vizije je beležio kum, prota Zaharije, a kasnije ih je objavio Radovan Kazimirović u knjizi "Kremansko proročanstvo", koja je doprinela stvaranju mita.

U zaseoku Tarabići, pored puta ka Tari, danas se nalazi Dom proroka, mesto koje rado posećuju turisti. U njemu se mogu videti drvena statua Miloša Tarabića, stari dokumenti, novinski isečci, amajlije i suveniri, dok ispred kuće stoji skulptura Mitra Tarabića i prote Zaharija.

Posebnu pažnju nekada je privlačila i takozvana kosmička kugla, kamena lopta za koju se verovalo da je pala s neba. Iako je, prema pričama, nestala u požaru, deo kamena je uzidan u trem, gde turisti i danas zastaju da zamisle želju, uvereni da kamen ima posebnu moć.

Promoter kremanskog proročkog turizma Dragan Pjević tvrdi da se Kremansko proročanstvo u svetu smatra jednim od najznačajnijih.

"Ljudi koji se bave proročanstvima priznaju da u svetu postoji deset pravih proročanstava, a među njima je i Kremansko. Po važnosti zauzima treće mesto, odmah iza Nostradamusovog i Celestinskog", kaže Pjević.

On ističe da je proročanstvo često osporavano u domaćoj javnosti, nazivano gatanjem i lagarijama, a da su čak štampane i izmišljene knjige kako bi mu se umanjio značaj.

Proročanstvo kraljice Drage

Posebno mesto u kremanskoj priči zauzima i kraljica Draga Obrenović, koja je, prema predanju, ozbiljno shvatala poruke iz Kremanskog proročanstva. Kako tvrdi Dragan Pjević, u vreme kada su nastajala proročanstva u 19. veku, mnoge poruke bile su nepovoljne po dinastiju Obrenović. Nakon ubistva kneza Mihaila 1868. godine, kada je prorok Mitar Tarabić navodno na žitnom trgu u Užicu povikao "ubiše knjaza", kraljica Draga je počela da pažljivo prati sve depeše koje su stizale iz Kremna.

Sve poruke iz ovog sela brižljivo su sakupljane i čuvane u posebnoj fascikli na kojoj je pisalo "Kremanci". Posle Majskog prevrata, zaverenici su tu dokumentaciju odneli sa sobom, a fascikla je kasnije dospela u ruke kralja Petra Prvog Karađorđevića. Tada je dobila novi naziv, "Dragino proročanstvo".

Navodno su upravo te poruke i saveti iz Kremna uticali na odluke kralja Petra Prvog, koji je potom uspostavio blisku saradnju sa meštanima Kremna. Pomogao je njihov ekonomski razvoj, izgradnju puta i pruge kroz selo, a prota Zaharije bio mu je jedan od savetnika. Tako su Kremna, bar prema narodnom predanju, postala mesto koje su vladari slušali onda kada su želeli da zavire u budućnost.

Tiha magija Kremna

Ipak, Kremna danas ne privlače ljude samo zbog proročanstava. Sve je više onih koji ovde dolaze da odmore, udahnu punim plućima i osete sporiji ritam života. Mnogi meštani su se okrenuli seoskom turizmu, uredili domaćinstva i sa iskrenom pažnjom dočekuju goste.

Kremanska kuhinja važi za lek. Na trpezama se nude vruća gibanica, proje, pršuta, jela iz zemljanog posuđa, pečeno prase i jagnje, domaći sokovi od maline, rakija i kolači koji podjednako prijaju i starima i mladima. Sve to, kažu posetioci, ima drugačiji ukus jer je začinjeno prirodom i mirom.