"Verovala sam da je SAVRŠEN, dok nisam otkrila šta Gospodin Pravi ZAISTA misli o meni": TOLIKO MUŠKARACA radi istu stvar, ovako izgleda ljubav u doba veštačke inteligencije

"Oboje u kasnim tridesetim, tragali smo za savršenom osobom s kojom bismo proveli ostatak života. Spojili smo se na dejting aplikaciji i odmah mi se svideo. Bio je drugačiji od ostalih sa kojima sam izlazila, bio je ambiciozan, imali smo slična interesovanja i moralne vrednosti, a posedovao je i staloženost koja je držala u balansu moje emotivne hirove", počinje svoju priču Lindzi Hol, kolumnistkinja, blogerka i konsultant za odnose sa javnošću.

Kako je ispričala u intimnoj ispovesti za Daily Mail, toliko je bila ubeđena da je pronašla Gospodina Pravog, da ga je već posle šest nedelja predstavila porodici. Ljubavna priča iz bajke. "Iako smo bili kao nebo i zemlja u nekim stvarima – on krut i logičan, ja impulsivna i ekstrovertna – obožavali smo se. Verovali smo da će to biti ozbiljna veza. Pričali smo o svemu što nas je tištilo. Ili sam bar tako mislila."

Jedan pogled na ekran sve je promenio

Nekoliko meseci posle prvog susreta, ležali su zajedno na kauču. Radila je do kasno, dok je on spokojno dremao na njenom ramenu. U nekom trenutku, telefon joj se ugasio usred razmene poruka sa klijentom. Uzela je njegov laptop sa poda kako bi poslala mejl. Već umorna, želela da provuče tekst kroz AI alat, kako bi proverila da li to što je napisala ima smisla. No, ChatGPT je već bio otvoren na ekranu.

"Dok sam kopirala tekst u dijalog boks, sa strane sam videla prethodni razgovor pod nazivom 'Problemi u vezi i nesigurnost'. Zagledala sam se u te reči. Verovatno ćete sad pomisliti da svi imamo pravo da delimo privatne misli sa robotom, jer je to potpuno bezazleno... I verovatno ste u pravu. Ali, nisam uspela da se suzdržim. U svakom slučaju, odavno mi je dao šifru za svoj laptop, nije baš da sam obila tajni dnevnik."

"Još nisam srela nikoga ko je bio u ovakvoj situaciji, ali s obzirom na sve veću prisutnost veštačke inteligencije u našim životima, sigurna sam da neću biti jedina koja je doživela 'atentat' od strane ChatGPT-ja. I da vam kažem, postoji nešto jedinstveno ponižavajuće u tome da naiđete na nečiji nemilosrdni, necenzurisani tok misli o vama – posebno kada vas ta osoba ljubi, spava pored vas, upoznaje vas sa svojom porodicom i planira da s vama provede ostatak života", iskrena je Lindzi.

"Treba da razmislite o prekidu veze"

Prvo je pomislila da su problem napravile njene tri mačke, svesna da mu se nije dopadala ideja o udomljavanju. Kada su se upoznali, imala je samo jednu. Kasnije su stigle još dve. Negodovao je. Međutim, nije to bilo u pitanju... Kada je pročitala poruke, shvatila je da je njihova veza – završena.

"Bila sam mentalno spremna na njegove uobičajene brige: previše mačaka, premali prostor, mnogo haosa za čoveka koji ceni red i mir... Ali, poslednja poruka koju je dobio od imaginarnog sagovornika glasila je: 'Na osnovu onoga što ste podelili sa mnom, trebalo bi da razmislite o prekidu veze'. Zaledila sam se. Nisam očekivala da će priča otići u tom pravcu. Skrolovala sam na početak. 'Da li treba da budem zaljubljen posle tri i po meseca?', pitao je 'savetnika'. Stomak mi se stegao."

"Izložio je sve što misli o meni u kratkim, gotovo kliničkim fragmentima: moj impulsivan stil života, prethodne veze, preterana osetljivost, istorija poremećaja u ishrani... A onda sam videla rečenicu koja će mi se urezati u mozak kao šrapnel: 'Pa, mačke svakako, ali tu je i cela stvar sa privlačnošću'. Cela stvar sa privlačnošću... Ego mi je nestao u trenutku, jer ako je postojalo nešto u šta sam bila potpuno sigurna, to je da mu se fizički dopadam. Štaviše, ceo njegov jezik ljubavi bio je zasnovan na fizičkoj nežnosti."

"Problematičan" izgled i istorija anoreksije

"Sad, međutim, ispada da je izgled problem. Napisao je da sam previše sitna. Previše krhka. Da mi je lice lepo, ali da telo nije seksi. Da mi je kosa bila oštećena... Pa naravno, bila sam na plaži celog leta!"

Ipak, najviše ga je brinula istorija anoreksije, zbog koje je Lindzi bila na lečenju desetak godina ranije. "Brinulo ga je kako će se, ako se ponovo suočim sa problemom, to odraziti na njega. Nije ga interesovalo šta će u tom slučaju biti sa mnom, već samo kako će uticati na njega i da li ću mu biti dovoljno privlačna. Metodično me je procenjivao. Ali, najviše me je pogodilo što je predstavio samo moje mane. Ponašao se kao da me obožava, a izgleda da sam u njegovim mislima predstavljala - skup problema".

"Onda sam pročitala rečenicu koju ću pamtiti do kraja života: 'Jednostavno nisam ponosan na nju.' Ponovio je to... 'Onda bi trebalo da razmisliš o prekidu', savetovao ga je ChatGPT. Pitala sam se koliko se još puta konsultovao sa robotom o meni. Na sopstveni užas, pronašla sam još razgovora koji datiraju od samog početka naše veze, kada je čak tražio da mu predloži na koji način da razgovara sa mnom. Nije mogao sam da smisli, već je to prepuštao robotu."

"Veštačka inteligencija me je metodično procenjivala"

"Kada sam završila, spustia sam laptop i sedela, u šoku i tišini sa kojom nisam znala šta da radim. Taj čovek, koji je mirno spavao na sofi, ležao je naslonjen na telo na koje ima toliko zamerki. Čovek s kojim sam želela porodicu. Čovek za kog sam bila ubeđena da me obožava."

"Pažljivo sam se izvukla i tiho pokupila stvari koje sam ostavljala u njegovoj kući prethodnih meseci. Bilo je jezivo koliko sam bila smirena. Pre nego što sam stigla do stana, počela su bombardovanja pozivima i porukama: 'Gde si?', 'Šta se dešava?', 'Jesi li dobro?'... Nisam mogla da odgovorim. Svaki deo mene je goreo od poniženja. Nisam htela da mu pokažem koliko sam povređena. Isključila sam telefon. Pola sata kasnije, farovi njegovog auta obasjali su prozor. Tada je bes počeo da mi struji telom."

"To što je koristio ChatGPT učinilo je sve još grotesknijim i nestvarnijim. Nije imao ni toliko poštovanja da o meni razgovara sa nekim ljudskim bićem. Da se poverio prijatelju, možda bi ga podsetio na kvalitete koje je zavoleo kod mene, ili bi mu rekao da niko nije savršen, da svi nosimo neki teret. Možda bi mu predložio i da raskine sa mnom, kad već ima toliko sumnji. Umesto toga, izabrao je robota – sklonog da se složi sa njim i spremnog da njegove surove misli pretvori u nešto što zvuči razumno."

"Svaki deo mene goreo je od poniženja"

"Kada je uporno zvonio na vrata, otvorila sam i prosiktala glasom nalik Golumu: 'Gubi se odavde.' Izgledao je prestravljeno. Zbunjeno. 'Šta se dešava?', pitao je, drhtavim glasom.'Šta sam uradio?!' Onda je provukao ruke kroz kosu i pao na kolena na mom pragu."

"Gledajući ga odozgo, s visine, deo mene je očajnički želeo da ga zagrli, tako pognutog, nesigurnog i potresenog. Ali, reči koje sam pročitala su mi odzvanjale u glavi: 'Nisam ponosan na nju.' Na kraju sam to izgovorila. 'Pročitala sam sve', prosiktala sam."

"Lice mu se odmah promenilo. Izgledao je slomljeno. 'O Bože', promrmljao je. 'Ne. Ne... O, ne.' Ono što je usledilo bilo je potpuno očekivano: suze, izvinjenja, objašnjenja, pojašnjenja, sati i sati razgovora. Sve vreme mi je ponavljao da mu je stalo do mene. Da je sve komplikovanije nego što izgleda, što verujem da je istina. Da je bio zbunjen i uplašen. Da ne želi da me izgubi. Da mu je žao..."

Dala mu je šansu da popravi nepopravljivo

"Objasnila sam mu da ne razumem zašto je u vezi sa mnom ako sve to misli. Duboko u sebi znala sam da je stvar nepopravljiva. Ali, bilo mi ga je žao dok sam gledala kako pati. Popustila sam. Celog vikenda pokušavali smo zajedno da analiziramo šta se desilo. I tako smo, protiv moje ženske intuicije, nastavili gde smo stali. Da budem fer, zaista se trudio posle toga. Narednih nekoliko meseci bio je pažljiviji, emotivniji..."

"Mađutim, sada sam znala da ispod te nežnosti, pažnje i truda postoji onaj test koji nisam prošla. Znala sam da se negde krije kalkulacija. Kvalifikacija. Ogromna sumnja. A kad to jednom shvatiš, sve pada u vodu. Sve posle toga dolazilo je sa pitanjem u pozadini - da li zaista tako misli? Neka saznanja nepovratno menjaju hemiju veze."

"Mogla sam da podnesem njegove sumnje. Ono što nisam mogla je da na njima gradim temelje budućeg života. Nije me povredilo to što je loše mislio o meni – sigurna sam da su drugi bivši mislili i gore. Voleti nekoga ne znači biti slep za njihove mane. Svesna sam svojih nedostataka. Svi ih imamo. Ali, smatram da treba da se zapitamo jesu li te mane dovoljno podnošljive da ostanemo s nekim, da izaberemo baš tu osobu? Nisam mogla da prihvatim mogućnost da nastavimo dalje, jer bi deo njega u suštini verovatno ostao nesiguran."

Izlazak iz začaranog kruga

Lindzi Hol je na kraju izašla iz tog začaranog kruga, ne misleći da je njen bivši partner loš čovek, niti da joj je učinio nešto loše. Rastali su se kao ljudi. "Imao je pravo na svoje sumnje – problem je u tome što sam ih videla u sirovom obliku, bez takta i emocija", objašnjava.

"Iskreno, verovatno nismo ni bili jedno za drugo. U ovom trenutku ne tražim bajkovitu romansu. I ne želim muškarca koji će se stalno preispitivati. Nemam nameru da provedem život pored nekoga ko će uvek biti tu, ali će u dubini duše, u nekom privatnom kutku sebe, sve vreme da se pita da li sam ja vredna njega".