Marija je prespavala u kući poglavice USRED DŽUNGLE: Kada je ujutru pogledala u KROV, zgrabila je stvari i počela da BEŽI

Upravo takvo iskustvo doživela je Ruskinja Marija Ivkina kada je sa dve prijateljice krenula duboko u džunglu Papue Nove Gvineje kako bi upoznala Korovaje, izolovanu zajednicu o kojoj su decenijama kružile priče povezane sa kanibalizmom. Avantura koja je trebalo da bude jedno od najneobičnijih iskustava njihovih života pretvorila se, prema Marijinom svedočenju, u panični beg kroz džunglu.

A sve je počelo jednom noći provedenom pod krovom lokalnog poglavice.

Želela je avanturu kakvu će pamtiti celog života

Marija nije bila potpuni početnik kada su u pitanju neobična putovanja. Pre Papue Nove Gvineje već je obilazila delove Afrike i Brazila, ali joj je susret sa Korovajima bio posebna želja. Godine 2016. odlučila je da je konačno ostvari.

Sa dve prijateljice krenula je na put koji je malo podsećao na klasično turističko putovanje.

Nije bilo hotela, uređenih puteva ni turističkih atrakcija. Da bi stigle do zajednice koju su želele da upoznaju, morale su da pronađu lokalne vodiče i krenu duboko u teško pristupačno područje. Njihovo odredište bila je kuća poglavice po imenu Markus.

Poglavica ih nije dočekao raširenih ruku

Već prvi susret dao im je razlog za nelagodu. Prema priči koju je Marija kasnije ispričala, Markus nije delovao naročito oduševljeno kada je ugledao nepoznate žene. Navodno je počeo da viče, uzeo luk i strele i povukao se u svoju kuću.

Situaciju su smirili vodiči. Nakon razgovora sa domaćinima, žene su dobile dozvolu da ostanu. Kako je vreme prolazilo, početna napetost je popustila. Zajedno su jeli, razmenili poklone i proveli veče koje nije nagoveštavalo šta će, prema njihovoj priči, uslediti narednog jutra. Dobile su čak dozvolu da prenoće u kući poglavice. Prihvatile su.

Ujutru je pogledala iznad glave

Noć je prošla, ali se atmosfera promenila čim su se probudile. Marija je kasnije tvrdila da su pogledi ljudi oko njih tog jutra bili drugačiji i da je počela da oseća nelagodu. A onda je podigla pogled prema krovu.

Prema njenom svedočenju, među elementima konstrukcije primetila je kosti za koje je verovala da su ljudske. Tvrdila je da je među njima prepoznala delove koji su ličili na vilice i butne kosti. Nije čekala objašnjenje. Za tri žene to je bio trenutak kada je avantura prestala da bude zanimljiva.

Zgrabile su stvari i potrčale

Situacija je, prema Marijinoj verziji događaja, postala još napetija kada je poglavica ponovo počeo da uzvikuje i posegnuo za oružjem. Tri prijateljice donele su odluku u sekundi.

Pokupile su ono što su mogle, spustile se iz kuće i počele da trče kroz džunglu. Navodno nisu čekale čak ni svoje vodiče. Trčale su kroz nepoznat teren, vođene samo željom da se što više udalje od mesta na kojem su provele noć. Vodiči su ih tek nekoliko sati kasnije pronašli u šumi i odveli nazad prema selu Mabul.

Marija je kasnije govorila da ni sama ne zna kako je uspela toliko dugo da trči po zahtevnom terenu. Strah je, izgleda, bio dovoljan.

(Lepaisrecna)

Pogledajte BONUS video: