Majstor je došao da mi MONTIRA KLIMU, napravio POPLAVU u stanu i ODRAO MI KOŽU S LEĐA! Kad je rekao cenu oblio me hladan znoj - pogotovo zbog rečenice: "To ti je popust"

Letnje vrućine su stigle i svi traže majstora što za montažu, što za servis. Ja sam kupila novu klimu i neću da pričam o tome koliko je stajala u kutiju dok nisam našla čoveka koji će je postaviti. Moj akcenat je na tome kako je postavio i koliko novca je uzeo.

Majstor je došao u dogovoreno vreme i odmah sa ulaza krenuo da skida staru klimu. Pitala sam ga da li ima potrebe da police koje su ispod nje zaštitim folijom, a on je na to tvrdio da nema nikakve potrebe i da neće da buši jer već postoje rupe. Već tada je krenulo ono što nisam očekivala. Kada je skinuo unutrašnju jedinicu, iz nje je procurela voda. Ne malo vode. Dovoljno da završi po parketu i da ja u sekundi tražim krpe po stanu dok pokušavam da spasem pod. On se nije previše opteretio, samo je bio "začuđen" jer je mislio da klima nije radila iako sam naglasila da jeste.

Nisam ni stigla da se iznerviram zbog toga, jer je ubrzo usledio novi nivo haosa. Prašina je bila svuda. Po nameštaju, po podu, po stvarima. Po ukrasima na policu za koju sam pitala da li da zaštitim. Kako je posao odmicao, tako je stan sve više ličio na gradilište, a sve manje na mesto u kojem neko živi.

Najviše me je iznenadilo to što nije delovalo da ga bilo šta od toga posebno zanima. Nema zaštite, nema pokušaja da se nešto pokrije, nema "izvinite zbog nereda". Samo radovi.

A onda je došao kraj posla. Ili sam barem mislila da je kraj.

Po stanu su ostali delovi ambalaže, prašina, sitan otpad i sve ono što nastane kada se montira klima. U mojoj glavi bilo je logično da će čovek koji je napravio nered makar osnovno da pokupi za sobom. Ali ne. To je ostalo meni.

Još zanimljiviji detalj bio je trenutak kada je uzeo staru klimu. Pitala sam ga šta ćemo s njom.

- Nosim je. Ovo može da se proda - odgovorio je kratko.

Cena od koje mi je krenuo hladan znoj

I tako je stara klima otišla sa njim, a smeće ostalo sa mnom. Za kraj je stigao i račun. Objasnio mi je da sam dobro prošla jer već imam postojeće cevi i da mi je zato dao popust od 4.000 dinara. Zatim je izgovorio konačnu cenu. 21.000 dinara.

U tom trenutku sam se zaista ohladila. Ne od nove klime. Od računa.

Posebno zato što spoljna jedinica nije bila na nikakvoj nepristupačnoj lokaciji. Nije se penjao na krov, nije visio sa terase, nije koristio merdevine. Jedinica je bila praktično na dohvat ruke.

Dok sam gledala prašinu po stanu, brisala vodu sa parketa i razmišljala kako me tek čeka veliko spremanje, pokušavala sam da shvatim šta tačno danas podrazumeva "montaža klime". Da li samo da uređaj radi kada majstor ode?

Ili bi u cenu trebalo da uđe i minimum profesionalnosti, malo ljubaznosti i činjenica da ne ostavite nečiji stan kao da je kroz njega prošla građevinska ekipa? Jer ako je ovo bio popust, ne znam kako izgleda puna cena.

Ukoliko ne možete da čekate majstora za servis, postoji način da je sami očistite za 10 minuta uz pomoć trika koji štedi brdo para.