Majstor je došao da mi POPRAVI FRIŽIDER, a umesto da prione na posao SAMO JE SEDEO na kutiji za alat i rekao: "Ovo je 1.000 dinara"

Iako frižider nije potpuno otkazao, ali je proizvodio zvuke koje ranije nisam čula i bilo mi je jasno da nešto nije u redu. Kao i većina ljudi, nadala sam se da je u pitanju sitnica koja može brzo da se reši. A onda sam sa majstorom doživela situaciju za koju ne mogu da kažem da je bilo ko od nas doživeo.

Kada je stigao, očekivala sam uobičajeni scenario. Da će otvoriti torbu sa alatom, nešto odšrafiti, proveriti instalacije ili makar postaviti nekoliko pitanja. Umesto toga, dogodilo se nešto što me je potpuno zbunilo.

Prišao je frižideru, uključio ga i seo na svoju torbu za alat.I počeo da sluša.

Prvih nekoliko trenutaka nisam tome pridavala značaj. Pomislila sam da proverava kako radi uređaj. Međutim, minuti su prolazili, a on je i dalje sedeo. Nije vadio alat, nije otvarao zadnju stranu frižidera, nije ništa zapisivao. Samo je sedeo i osluškivao.

U stanu je zavladala ona neprijatna tišina koju je teško opisati. Nisam znala šta se od mene očekuje. Da li da stojim pored njega? Da li da odem u drugu sobu? Da li je nepristojno da uključim televizor dok čovek "radi svoj posao"? Na kraju sam samo sedela i čekala, a na jedno pitanje "Šta radimo sad?", samo me je gestom ruke utišao. Ja tako sedim povremeno bacajući pogled čas na njega, čas na frižider.

Posle desetak minuta ustao je i rekao rečenicu koju sigurno nikada nijedan majstor nije rekao.

- Slušao sam do sad kako radi, morao sam da ga osetim. Otišao je motor, mora da se menja - rekao mi je i ustao sa plastične kutije, spremajući se polako da odlazi.

Rekao je da on to ne radi i da ne zna da li je bolje da se menja motor ili da se kupi novi uređaj. Tada je stigao i završni deo posete.

"Dijagnoza je 1.000 dinara", u dahu je izustio rečenicu bez imalo stida.

U tom trenutku nisam znala da li da se smejem ili da plačem. Platila sam, zahvalila se i ispratila ga do vrata. Kada sam ostala sama, pogledala sam u isti onaj frižider zbog kog sam ga i zvala. Bio je na istom mestu, proizvodio iste zvuke i radio isto kao i pre dolaska majstora. Jedina razlika bila je ta što sam sada imala potvrdu da problem postoji.

Skroz sluđena situacijom nisam ni znala šta da kažem ni kako da reagujem. Sigurna sam da sam zvala majstora koji će svojim rukama barem probati da "čačne malo" po uređaju i vidi ima li mu ikakvog spasa, a došao je "apsolutni sluhista za aparate", malo odmorio na kutiji i otišao bez da mi je dao bilo kakvu pomoć.