Majonez uopšte NIJE LOŠA NAMIRNICA! Ugledna doktorka tvrdi da zapravo ČUVA SRCE i pomaže telu na potpuno neočekivan način!

Budući da je jeftin i široko dostupan u gotovo svakom marketu, često ga kupujemo bez razmišljanja. Međutim, zbog visokog sadržaja masti i kalorija, kao i stare zablude o jajima i holesterolu, majonez je decenijama označavan kao nezdrav dodatak koji goji, šteti srcu i koji je najbolje izbegavati.

Međutim, da li je njegova reputacija opravdana?

Sofi Medlin, dijetetičarka i konsultantkinja, ističe da su ove osude često prestroge.

"Majonez je pogrešno shvaćen. On nije inherentno loš. Jedna kašika u sendviču sa tunjevinom i majonezom može se uklopiti u zdravu ishranu, posebno ako pomaže ljudima da imaju uravnoteženije sendviče i salate", kaže Medlin.

Zamka kalorija: Gde je majonez u poređenju sa senfom i kečapom?

Standardna porcija od oko 15 grama (jedna supena kašika) sadrži oko 100 kalorija, 10 grama masti i nula grama proteina. Iako je znatno kaloričniji od senfa, koji u istoj količini ima samo 15 kalorija, to ga ne čini nužno "zabranjenom" hranom.

"U poređenju sa kečapom, senfom ili prelivima na bazi sirćeta, majonez je mnogo bogatiji kalorijama. Dodaci poput senfa, salse, preliva na bazi jogurta i humusa generalno su bolji izbor od majoneza. Međutim, u poređenju sa namirnicama poput putera, krem sira i kremastih preliva, majonez može imati manji udeo zasićenih masti, iako je po broju kalorija prilično sličan", savetuje dijetetičarka.

Ono što malo ljudi zna jeste da majonez ima i svoje skrivene prednosti koje nedostaju drugim dodacima. Njegova najveća nutritivna vrednost dolazi od nezasićenih masti iz ulja, a igra i ključnu ulogu u apsorpciji vitamina.

"Majonez nam takođe može pomoći da apsorbujemo hranljive materije rastvorljive u mastima, poput vitamina A, D, E i K, koji su prirodno prisutni u povrću", objašnjava Medlin.

Studije su pokazale da zamena zasićenih masti nezasićenim mastima, kakve se nalaze u majonezu, smanjuje rizik od koronarnih bolesti srca za 15 do 25 odsto.

"Definitivno bi trebalo da pređemo sa zasićenih na nezasićene masti. To je najbolji savet za zdravlje srca", izričita je Medlin.

Punomasni, lajt ili domaći: Koji je majonez zaista najbolji?

Na policama supermarketa postoji bezbroj vrsta, ali, prema rečima Medlinove, nema jasnog pobednika.

"Punomasni majonez uglavnom se sastoji od ulja, pa ima mnogo kalorija, ali se obično pravi od nezasićenih masti, koje su zdraviji tip masti. Lajt majonez ima manje kalorija jer sadrži manje ulja, ali često sadrži i skrob, gume, zaslađivače i aditive kako bi se postigla tekstura tradicionalnog punomasnog majoneza", objašnjava.

Inače, istraživanja pokazuju da su ljudi koji konzumiraju visoko prerađenu hranu skloniji gojenju u odnosu na one koji jedu manje prerađenu hranu.

O veganskom majonezu, koji postaje sve popularniji, Medlin napominje:

"Veganski majonez ne sadrži jaja, ali koliko je zdrav zavisi od ulja koje se koristi. Jaje se često zamenjuje stabilizatorima i drugim prerađenim sastojcima kako bi proizvod imao svojstva majoneza."

Pravljenje domaćeg majoneza zvuči kao idealna ideja, ali i tu je potrebna umerenost.

"Domaći majonez omogućava vam da izaberete vrstu i količinu ulja koje koristite, a može vam pomoći i da izbegnete aditive. Ali on nije automatski zdraviji, jer se i dalje pravi od istih osnovnih sastojaka bogatih mastima. Ako vam je upravljanje telesnom težinom prioritet, laganiji majonez može biti najbolji izbor. Međutim, ako vam je važnije izbegavanje prerađene hrane, domaći bi mogao biti bolji", zaključuje Medlin

Da li treba da se plašimo holesterola iz jaja?

Iako su žumanca godinama okrivljavana za podizanje nivoa holesterola, stručnjaci tvrde da su ti strahovi bili preuveličani. Velika studija sprovedena na više od 146.000 ljudi pokazala je da ne postoji značajna razlika u nivou holesterola u krvi između onih koji jedu jedno jaje nedeljno i onih koji ih jedu sedam.

"Nekada smo mislili da unos jaja mora biti ograničen zbog kontrole holesterola, ali više ne mislimo tako. Žumanca sadrže holesterol, ali holesterol iz ishrane ne prevodi se direktno u holesterol u krvi", kaže Medlin i navodi da pravi problem zapravo leži u nečem drugom:

"Ono što je važnije jesu zasićene masti, odnosno tip masti koji je čvrst na sobnoj temperaturi, poput putera ili masti na odresku. Ta vrsta masti ima mnogo jaču vezu sa povišenim nivoom holesterola u krvi i nakupljanjem masti oko organa nego relativno mala količina holesterola koja se nalazi u jajima. U suštini, kada je u pitanju holesterol, ne moramo da brinemo o jajima."

Ko nikako ne bi trebalo da jede majonez?

Osim kalorija, o kojima svi pričaju, velika količina majoneza može predstavljati opasnost za ljude koji uzimaju određene lekove, prvenstveno one za razređivanje krvi. Budući da se majonez pravi od ulja, poput sojinog ili maslinovog, uz dodatak žumanca, sadrži različite količine vitamina K, koji je direktno odgovoran za zgrušavanje krvi, pa bi nagli unos velikih količina mogao ometati dejstvo leka.

Takođe, kod pacijenata koji koriste lekove za gubitak telesne težine, hrana bogata mastima, poput majoneza, može izazvati izuzetno neprijatne nuspojave – tešku dijareju, grčeve i gasove.

Osobe sa alergijom na jaja i soju svakako bi trebalo da obrate pažnju na sastav prilikom kupovine. Ljudi koji uzimaju lekove za snižavanje holesterola takođe moraju da vode računa o unosu kalorija, jer preterivanje može umanjiti efekat terapije.

Zlatno pravilo ostaje – mera

"Majonez zapravo nije negativac, ali je visokokalorični dodatak ishrani i moramo biti svesni koliko ga konzumiramo. Najzdraviji pristup nije da ga potpuno izbacimo, već da ga svesno biramo i štedljivo koristimo. Može postati problematičan ako ga jedete previše", poentirala je Medlin.