Svet je bio očaran, Kira Najtli je po njoj DOBILA IME, a u Sarajevu je osvojila medalju: LEDENA KRALJICA privatno je živela tragediju - skončala je u 38. godini, IZBODENA u spavaćoj sobi

Njena životna priča počela je u teškim okolnostima koje su je pratile od najranijeg detinjstva. Kada je Kira Ivanova imala samo nekoliko godina, njen otac je otišao bez ikakvog objašnjenja i više nikada nije učestvovao u njenom odrastanju. Ni njena majka nije se dugo zadržala, jer je ubrzo pronašla novog muža i započela novi život, ostavljajući devojčicu na brigu baki Ljubov Gavrilovnoj.

Baka je u potpunosti preuzela brigu o njoj i odlučila da je odvede na klizalište. To nije učinila zato što je u njoj videla buduću svetsku šampionku, već zato što je želela da njena unuka ima čvrstu porodica i bar neku stabilnu tačku u svom nesigurnom životu.

Na klizalištu je Kira srela trenera Irinu Anikanovu iz sportskog kluba Spartak, koja je odmah uočila njen neverovatan talenat. Irina je primetila da je devojčica bila spremna da trenira do potpunog iznemoglosti i da nikada ne bi otišla kući dok ne izvede skok onako kako treba.

Iako joj priroda nije podarila previše harizme i urođenog umetničkog šarma, Kira je to na svakom treningu nadoknađivala ogromnim trudom i radom. Njen neverovatan profesionalizam i upornost ubrzo su je doveli do saradnje sa Viktorom Kudrjavcevim, sa kojim je 1978. godine osvojila srebro na juniorskom svetskom prvenstvu.

Nakon toga je prešla kod Vladimira Kovaleva, koji joj je ubrzo postao i trener i suprug, a njihova ljubav na ledu i van njega postala je glavna tema sportskih krugova.

Diskvalifikacija i povratak

Uspon ka vrhu bio je naglo prekinut 1982. godine, kada je velika Spartakijada naroda Sovjetskog Saveza završena ogromnim skandalom. Nakon što je osvojila prvo mesto, Kira se uopšte nije pojavila na obaveznoj doping kontroli. Pričalo se da su ona i Vladimir Kovalev previše burno proslavljali pobedu i jednostavno zaboravili na ovu obavezu, zbog čega je usledila hitna diskvalifikacija i izbacivanje iz nacionalne reprezentacije.

Ipak, dok bi većina sportista na njenom mestu odustala, Kira je pokazala svoj čelični karakter. Već sledeće godine osvojila je Kup Sovjetskog Saveza i trijumfalno se vratila u tim.

Pravi vrhunac njene karijere dogodio se 1984. godine na Olimpijskim igrama u Sarajevu, kada je osvojila bronzanu medalju dok je cela dvorana stajala i aplaudirala njenom uspehu.

Narednih nekoliko sezona Kira je provela u stalnoj borbi za vrh, uglavnom ostajući u senci legendarne Katarine Vit. Redovno je osvajala srebrne medalje na evropskim prvenstvima, gubeći zlato isključivo od svoje najveće suparnice.

Na Svetskom prvenstvu u Tokiju 1985. godine, čuvena britanska komentatorka Beti Kalavej posebno je pohvalila njenu sigurnost pri skokovima i besprekorne korake, ističući da je Kira izgledala neverovatno ubedljivo na ledu.

Nažalost, njena karijera je počela da se gasi na Olimpijskim igrama u Kalgariju 1988. godine. Zbog niza grešaka u oba programa zauzela je tek 7. mesto, nakon čega je zvanično objavila da završava sa profesionalnim klizanjem.

Pokušala je da radi u Teatru ledenih minijatura Igora Bobrina i oproba se na filmu, ali onog trenutka kada je nestao sportski pogon koji ju je držao dve decenije, sve je počelo nezadrživo da se ruši.

Turska, povratak i gubici

Njen brak sa Kovalevim se ubrzo raspao, a njen drugi suprug Konstantin Tarelin uspeo je 1991. godine da joj obezbedi trenerski posao u Turskoj. Međutim, ugovor je ubrzo raskinut, a Kira se vratila u Moskvu potpuno prazna i očajna.

Tada su strašni gubici počeli da se nižu jedan za drugim. Najpre joj je preminula baka, jedina osoba koja ju je u životu volela bez ikakvih uslova i interesa. Zatim je doživela tešku saobraćajnu nesreću, a ubrzo nakon toga njena mlađa sestra je izvršila samoubistvo.

Kada ju je i Konstantin Tarelin napustio jer više nije mogao da joj pomogne u njenoj borbi sa depresijom, Kira je počela utehu da traži u alkoholu, ponavljajući sudbinu svoje majke koju je nekada zbog toga mrzela.

Dobila je posao kao trener u sportskom klubu Dinamo, ali su roditelji dece ubrzo počeli da se žale jer je dolazila pijana na treninge i više uopšte nije izlazila na led. Usledio je otkaz, a nakon toga i strašna tragedija jer je Kira upala u težak alkoholni ponor iz kojeg nije izlazila punih mesec i po dana.

Čak 6 puta je odlazila na lečenje od zavisnosti u razne klinike, ali ništa nije pomoglo, pa je u trenucima nemaštine počela da zalaže i sopstvene sportske medalje kako bi kupila alkohol. U jesen 2001. godine napravila je poslednji zapis u svom dnevniku, koji je zvučao kao konačno i dirljivo opraštanje od ovog sveta.

Apsolutni šok usledio je 20. decembra 2001. godine kada je jedna od komšinica osetila neprijatan miris iz njenog stana i zatekla otključana vrata. U spavaćoj sobi ležalo je telo Kire Ivanove, a istražitelji su na njenom telu izbrojali čak 17 uboda nožem.

Tragova provale nije bilo, što ukazuje na to da je nesrećna žena sama otvorila vrata svom dželatu. Sve njene legendarne medalje bile su odavno rasprodate, a ubica do danas nije pronađen, zbog čega je ova misteriozna smrt i dalje nerešen slučaj.

Pogledajte BONUS VIDEO: