Najmoćniju tursku sultaniju ZADAVILI SU SOPSTVENOM KOSOM: Dva puta je bila na čelu Osmanskog carstva, SAHRANILA JE SVE SINOVE, a onda joj je snaja došla glave

Dok se sa svojim jagnjetom igrala na nekom od proplanaka ostrva Tinos u Kikladskom arhipelagu, gde je ugledala svet 1589. ili 1590. godine, neki putnik namernik naslikao je njen portret. Slika devojčice po imenu Anastasija, ćerke pravoslavnog sveštenika, poslata je u Carigrad, ili Konstantinopolis, kako su ga njeni Grci zvali. Tamo ju je primetio Ahmed I, mladi sultan koji je upravo seo na presto.

Nakon što se zaljubio u devojku sa portreta, njegova majka, sultanija Safije, naredila je da se devojka dovede u Topkapi. Četrnaestogodišnju Nasiju, koja je do tada živela srećno sa svojom porodicom, oteli su osmanski gusari, ali ona je već na brodu, iako samo dete, pokazala kakvu ličnost poseduje – snažnu i neumoljivu.

Zaklela se da će se vratiti kući. Ali, sudbina joj je dodelila drugačiju ulogu – da postane jedna od najmoćnijih žena u sasvim drugačijem svetu, koji s njenim nije imao skoro nikakvih dodirnih tačaka.

"Ona čije je lice Mesečevog oblika"

Bio je januar 1604. godine. Ogromna vrata palate su zaškripala, a sa njima se otvorila i čitava jedna epoha. Safije, sultanija valide (majka vladajućeg sultana), bila je proterana. Njen poraz bio je prvo što je videla Anastasija, koju je bosanski beglerbeg doveo novom vladaru. Dok je bila u haremu, promenili su joj i veru i ime – postala je Mahpejker ("ona čije je lice Mesečevog oblika"), a kasnije Kosem, "vođa stada". Ona o kojoj će istoričari u budućnosti govoriti sa najvećim pijetetom.

Iako je u početku odbijala Ahmedovu ljubav, vremenom se zaljubila u njega, shvativši da su suđeni jedno drugom.

Naizgled ranjiva, u suštini je bila hrabra i odlučna, a te osobine pomogle su joj da shvati koliku moć zapravo poseduje. I kako da je iskoristi, što je i učinila čim joj se ukazala prilika.

Zahvaljujući uticaju i veštinama u državnim poslovima, sultanija Kosem je oblikovala osmansku političku istoriju jednako snažno kao i muški vladari. Smatra se da je upravo ona dovela do vrhunca eru ženske vladavine u Osmanskom carstvu, koja je počela nekoliko decenija ranije sa čuvenom Hurem.

Bila je spas za Osmansko carstvo

Ahmedu I rodila je sedmoro dece: sinove Murata, Ibrahima, Sulejmana i Kasima, i ćerke koje su se zvale Ajša, Atike i Gevheran. Posle smrti supruga dobila je najveće titule koje je mogla da ima jedna žena u tom društvu. Bila je regent prvo najstarijeg sina Murata IV, koji je imao samo šest godina kada mu je otac umro, potom Ibrahima I (kog je pokušavala da zauzda zbog ekstravagantnog ponašanja i na kraju ga zbacila s vlasti), a nakratko i svog unuka Mehmeda IV, poznatog kao Lovac.

Imala je 28 godina kada je izgubila muža. Budući da je naslednik prestola još bio dete, ona je praktično preuzela vođenje države, dostigavši poziciju koja će je definisati decenijama. Pokazalo se da je, u to nestabilno doba, bila pravi čovek na pravom mestu, i da je, kako su istoričari konstatovali, na neki način spasila Osmansko carstvo.

Venecijanski ambasador zapisao je 1616. godine da je "sultanija Kosem najuticajnija osoba u tom okruženju i da poseduje sposobnost da usmerava Ahmeda I po svojoj volji", iz čega se može zaključiti da je njen uspon počeo još pre Muratovog rođenja. A kada je mladi sultan konačno preuzeo presto, prvo što je uradio bilo je pogubljenje braće. No, na insistiranje majke, poštedeo je Ibrahima. Ispostavilo se da je to bio mudar potez, jer je sultan iznenada umro.

Sinu potpisala smrtnu presudu da nije ni trepnula

Iako neiskusan, mlađi brat je morao da preuzme uzde carstva. Budući da je Ibrahim zbog duge izolacije imao malo znanja o upravljanju državom, a doživeo je i nervni slom, sultanija Kosem je ubrzo ponovo stekla veliki uticaj. Iako se povukla kada je njen drugi sin postao sultan, bila je svesna koliko ga ne interesuje vlast u političkom smislu. Ibrahim I nije ostao poznat kao najluđi otomanski vladar samo zbog mentalnih problema, već i zbog opsednutosti ženama, haremom i rasipničkim, sarajskim životom.

Kosem je znala šta joj je činiti. Pobuna. Puč. I to krvav. Odigrala je ključnu ulogu u toj akciji, kao mozak operacije. "Ludi Ibrahim" ubrzo je zarobljen i zadavljen ispred palate. Lično je stavila svoj pečat na ferman. Izvori kažu da je sultan, kada su dželati ušli u njegove odaje, vrisnuo: "Mama! Spasi me!" Uzalud je dozivao majku, koja je u tišini stajala sa druge strane vrata...

Tokom pregovora o svrgavanju, uverila je pobunjenike da za novog vladara postave njegovog sedmogodišnjeg sina Mehmeda, kako bi mogla ponovo da bude regent. Ali, zaboravila je da on ima i majku, a ne samo (moćnu) baku.

Žestoka borba sa najvećom rivalkom

Sultanija Turhan bila je mlada, neiskusna i u početku nedovoljno jaka da se suprotstavi svekrvi. Međutim, tokom godina, sukob između njih dve je eskalirao. Nepomirljivi stavovi i borba za uticaj na kraju su doveli do dramatične borbe za vlast koja je kulminirala ubistvom.

Prema jednoj priči, Kosem je pokušala da se otarasi i Turhan i unuka tako što im je stavila otrov u alvu. Međutim, jedna konkubina uspela je da ih upozori. Saznavši za to, Turhan se požalila velikom veziru, a potom je izdato naređenje "crnim evnusima" da likvidiraju staricu. Kako je zapisano u hronikama, poslednji dan njenog života bio je 2. septembar 1651. godine.

Kažu da su je pronašli u sanduku za odeću. I da je u rukama držala nakit. Uhvatili su je i zadavili užetom (svilenim gajtanom), ili sopstvenom kosom, mada neki izvori navode da je pretučena i dokrajčena sabljama.

Pošto se oslobodila rivalke, Turhan je preuzela potpunu kontrolu nad palatom. Kosem je sahranjena pored svog supruga, u grobnici koja se nalazi u istanbulskoj Plavoj džamiji, njegovoj zaostavštini.

Veličanstveno stoleće "veličanstvene majke"

Iako često nemilosrdna i hladna, jer drugačija u to vreme i tim uslovima nije ni mogla da bude (ako zanemarimo smrtnu presudu koju je potpisala sopstvenom detetu), u narodu je bila izuzetno popularna zbog nebrojenih dobrih dela.

Otkupljivala je zatvorenike, pomagala siromašnima i plaćala njihove dugove, oslobađala robinje i davala im miraz... Izgradila je kompleks u Uskudaru, koji uključuje bogato ukrašenu džamiju, školu, medresu, fontanu, dva hamama. I tako dalje.

"Veličanstvena majka" sultanija Kosem nije uspela da i treći put postane vladarka. Bila je mudar strateg u igrama moći sa muškarcima, ali glave joj je došla – žena. Snaja. Strankinja, kao i ona. Bivša robinja, kao i ona. Nekadašnja Nađa iz Ukrajine, koja je kao devojčica završila u haremu Ludog Ibrahima. Turhan je bila poslednja velika valide sultanija. Posle nje, žene više nikada nisu uživale tako snažan uticaj u osmanskoj politici.

Pogledajte BONUS VIDEO: