Katarina Velika ROĐENOG SINA MRZELA IZ DNA DUŠE: Pričalo se da ga je dobila sa LJUBAVNIKOM, podigla ga baka, a način na koji je SKONČAO zaledio je celu Rusiju

Katarina Velika zvanično je dobila sina Pavla u braku sa ruskim carem Petrom III. Međutim, već u to vreme kružile su glasine da je pravi otac bio njen tadašnji ljubavnik Sergej Saltikov. Bez obzira na to ko mu je bio biološki otac, Pavle je od samog početka bio odvojen od majke. Nakon njegovog rođenja odgajala ga je baka, carica Jelisaveta, koja je želela da lično vaspita budućeg naslednika. Zbog toga su se Katarina i Pavle viđali veoma retko, što je dodatno udaljilo majku i sina.

Kako je Pavle odrastao, postajao je sve svesniji političkih intriga na dvoru i ljubavnih afera svoje majke. Situacija se dodatno pogoršala kada je saznao da je njegov otac Petar III svrgnut i ubijen nakon dvorskog puča koji je Katarinu doveo na vlast. Zbog svega toga njihov odnos nikada nije bio topao. Katarina je u Pavlu često videla političkog rivala, jer je po zakonu upravo on trebalo da postane sledeći car.

Katarina je želela drugog naslednika

Tokom svoje dugogodišnje vladavine Katarina je pokušavala da drži Pavla podalje od državnih poslova. Umesto njega, mnogo više je verovala svom unuku Aleksandru, kojeg je lično odgajala i pripremala za vlast.

Postoje istorijski zapisi koji ukazuju da je razmišljala da preskoči svog sina i presto prepusti upravo Aleksandru. Ipak, nakon njene smrti 1796. godine, na ruski presto je stupio Pavle I.

Pavle I potpuno je promenio politiku Rusije

Kada je konačno postao car, Pavle I započeo je vladavinu brojnim reformama. Njegova politika bila je potpuno drugačija od majčine, a mnogi su smatrali da je pokušavao da poništi sve što je Katarina stvorila. Posebnu pažnju posvetio je vojsci. Uveo je stroga pravila discipline, nove vojne propise i uniformu po uzoru na prusku vojsku. Takođe je naredio da se svi oficiri koji su godinama bili samo formalno na spisku vrate u svoje jedinice.

Ove promene izazvale su veliko nezadovoljstvo među plemstvom i vojskom, koji su tokom Katarinine vladavine uživali mnogo veće privilegije.

Važan zakon o nasleđivanju prestola

Jedan od najznačajnijih poteza Pavla I bio je zakon o nasleđivanju prestola iz 1797. godine. Tim ukazom određeno je da se ruski presto prenosi sa oca na sina po muškoj liniji. Ovaj zakon ostao je na snazi više od jednog veka, sve do kraja ruske monarhije početkom 20. veka.

Dvorska zavera i ubistvo cara

Stroga politika Pavla I i njegovi sukobi sa plemstvom doveli su do ozbiljnog nezadovoljstva na dvoru. Grupa visokih oficira i aristokrata organizovala je zaveru protiv cara.

U noći između 23. i 24. marta 1801. godine zaverenici su upali u njegovu rezidenciju i pokušali da ga primoraju da abdicira. Pavle je odbio da se odrekne prestola, nakon čega je došlo do sukoba u kojem je ubijen.

Prema većini istorijskih izvora, car je zadavljen tokom borbe.

Istoričari i danas raspravljaju o ulozi njegovog sina Aleksandra u ovoj zaveri. Pretpostavlja se da je znao za plan da se njegov otac svrgne, ali verovatno nije očekivao da će sve završiti ubistvom.

Posle Pavlove smrti Aleksandar I je postao novi ruski car, a osećaj krivice zbog događaja koji su doveli do smrti njegovog oca, prema mnogim zapisima, pratio ga je do kraja života.

Pogledajte BONUS VIDEO: