"Kao deca Breda i Anđeline, i ja sam se ODREKLA OČEVOG PREZIMENA. Kad sam pogledala pasoš, bilo je nepodnošljivo. Njegova familija me je osudila, ali to je pravedno prema mojoj majci i ja se mnogo bolje osećam"

Kao dete, Sara je gledala svoje prezime u pasošu i nije osećala nikakvu vezu s tim "detaljem". Njen odnos sa ocem praktično nije ni postojao. Veći deo Sarinog detinjstva proveo je u zatvoru zbog krivičnih dela povezanih s drogom, dok ju je majka sama odgajala. Zato je, kada je napunila 16 godina i stekla pravo da promeni prezime u Velikoj Britaniji, odlučila da očevo prezime zameni majčinim.

"To mi je dalo osećaj kontrole nad situacijom koju sam smatrala veoma nepravednom prema sebi", kaže Sara, koja sada ima 25 godina i radi kao muzička publicistkinja, pa dodaje: "Dozvoljeno mi je da sama odlučujem, dok su mi svi ostali govorili kako treba da se osećam ili da treba da mu oprostim."

Tema da li treba zadržati prezime otuđenog roditelja dospela je u centar pažnje nakon što su Medoks i Zahara, dvoje od šestoro dece Breda Pita i Anđeline Džoli, javno obelodanili da se odriču prezimena Pit. Istu odluku donele su i Vivijen i Šajlo. Paks se javno predstavlja pod prezimenom Džoli, ali se nije zvanično odrekao očevog prezimena. Noks i dalje nosi prezime Džoli-Pit.

Podsećanja radi, nedavno se i jedina ćerka Toma Kruza, Suri, zvanično odrekla očevog prezimena. Sada nosi prezime Noel, koje je srednje ime njene majke, Kejti Holms.

Odluka da se legalno ukloni prezime otuđenog roditelja često predstavlja način da se osoba oslobodi prošlosti. Hari Kerš odrekao se očevog prezimena, Madžin, nakon što su mu roditelji prošli kroz težak razvod kada je imao 19 godina.

"Bila je to komplikovana situacija i podstakla me je da se emocionalno distanciram od svega i okrenem novi list. U to vreme, to je bilo oslobađajuće... Bilo je korisno na emotivnom nivou", kaže Hari.

Danas Kerš nema naročito dobar odnos sa ocem. Ima dvoje mlađe braće i sestara koji nisu promenili prezime.

"Najčudnije od svega za mene je to što sada imam drugačije prezime od svoje braće i sestara. Ali imamo odličan odnos i oni poštuju moju odluku i razloge zbog kojih sam je doneo."

Zašto deca odbacuju prezime roditelja

Iako ideja o prekidu veza s roditeljem može zvučati ekstremno, ona je mnogo češća nego što se misli. U avgustu prošle godine, anketa YouGov-a pokazala je da je 38 odsto odraslih Amerikanaca otuđeno od nekog člana porodice – najčešće od brata ili sestre (24 odsto), roditelja (16 odsto), deteta (10 odsto), bake ili deke (9 odsto) i unuka ili unuke (6 odsto).

Studija Državnog univerziteta Ohajo iz 2022. godine otkrila je da je šest odsto odrasle dece u nekom periodu imalo minimalnu komunikaciju sa majkom ili je uopšte nije imalo. Kada je reč o očevima, taj procenat iznosio je 26 odsto. U Velikoj Britaniji, dobrotvorna organizacija Stand Alone procenjuje da je otuđenje prisutno u približno svakoj petoj porodici.

Beka Blend, porodična savetnica i lajfkouč iz Londona, specijalizovana za porodično otuđenje, kaže da osoba može odlučiti da ukloni prezime roditelja ako joj je taj član porodice "naneo mnogo trauma".

"Odustajanje od tog prezimena pomaže im da izgrade novi identitet zasnovan na nečemu zdravijem", kaže ona.

Amanda En Gregori, psihoterapeutkinja za kompleksne traume iz Čikaga i autorka knjige "Ne morate da oprostite: Oporavak od traume pod vašim uslovima", kaže da odluka o promeni prezimena retko proizlazi iz besa ili želje da se roditelju "osvete".

Prema Amandinom iskustvu, klijenti koji prolaze kroz ovaj proces najčešće su motivisani željom da ojačaju osećaj samopoštovanja i sopstvenog identiteta.

"Menjaju prezime jer im ono više ne odgovara. Ono više ne predstavlja ono što jesu", dodaje ona.

Gregori ističe da klijenti retko donose takvu odluku impulsivno.

"Ovo je često nešto o čemu se dugo razmišlja i što se pažljivo preispituje. Obično postoji mnogo koraka kroz koje osoba prođe pre nego što odluči da to uradi, jer je reč o velikoj promeni."

"Očeva porodica me je osuđivala"

Blend ističe da nikada ne bi nekome dala jednostavan odgovor sa "da" ili "ne" kada razmišlja o tome da odbaci prezime roditelja, već bi ga podstakla da detaljnije ispita svoja osećanja.

"Radi se o tome da se zapitate koji deo vas govori kada poželite da promenite prezime. Da li je to vaše unutrašnje dete... vaš odrasli deo? Da li je to način da se distancirate od bola?", kaže ona.

"Nikada ne bih donela takvu odluku olako, ali ako će nekome pomoći da se izbori sa traumom, prevaziđe je i nastavi dalje sa životom, zašto da ne?", dodaje.

I dalje postoji snažna stigma vezana za porodično otuđenje, posebno kada je reč o deci koja su se dobrovoljno distancirala od roditelja. Ljudi koji odluče da prekinu kontakt ili promene prezime često se suočavaju sa osudom rođaka.

Kada je Sara odbacila očevo prezime, udaljila se i od njegove porodice.

"Mislili su da idem protiv porodičnih tradicija, poput poštovanja starijih. Nisam razgovarala sa pojedinim članovima očeve porodice. Oni su imali svoje razloge, a ja svoje."

Prošle godine Sarin otac pušten je iz zatvora, a ona je u procesu postepenog obnavljanja kontakta sa njim i ostalim članovima njegove porodice.

"U našem društvu postoji verovanje da, ako neko deli genetski materijal sa vama, automatski ima više prava u odnosu sa vama. Volela bih da ljudi budu svesniji kako to utiče na njih kada formiraju mišljenje o tome da li je porodično otuđenje dobro ili loše."

Pogledajte BONUS VIDEO: