Kako se HRANIO Buda: Jedan od najuticajnijih duhovnih učitelja sledio princip JEDNOSTAVNOSTI, UMERENOSTI I ZAHVALNOSTI - TRI ČUVENA OBROKA i danas fasciniraju

Sidarta Gautama, budući Buda, rođen je polovinom 6. veka pre nove ere u podnožju Himalaja, na području koji danas dele Indija i Nepal. Kao pripadnik vladajuće kaste, odrastao je u luksuzu. Njegov otac, regionalni kralj, štitio ga je od surove stvarnosti van zidina palate. Legenda kaže da je Sidarti bilo suđeno da postane nešto veliko: moćni vladar ili prosvetljeni mudrac. Odabrao je – ovo drugo.

Iluzije mladog princa rasplinule su se kada je jednog dana, vozeći se kočijama ispred dvora, naišao na starca, bolesnika, leš i lutajućeg asketu. Jezivi prizori razorili su mu dušu. Prvi put je spoznao bolest, starenje i smrt, shvativši da su neizbežni, a bezbedni mehur života u raskoši raspršio se kao da ga nikad nije ni bilo. Napustio je svoj dom, ženu i sina koji je još bio beba i, gonjen mislima o čovekovoj krhkosti i patnji, otišao u isposnike.

U večnoj potrazi za suštinom života

Tražeći smisao, šest godina je praktikovao ekstremni asketizam – živeo je gotovo bez ičega, spavao u šumama i neprestano meditirao. Jednom prilikom je umalo umro od gladi, uveren da će mu odricanje od jela pročistiti dušu. Ali, umesto toga je pronašao slabost i zabludu. Iskustvo koje ga je iz korena promenilo dovelo ga je do ključne prekretnice – Srednjeg puta.

Prema sopstvenim rečima, za života je postigao potpunu budnost, odnosno oslobođenje uma. Propovedajući o svom iskustvu, tad već poznat kao Buda (Probuđeni), ili Šakjamuni – mudrac iz Šakje, privukao je mnoštvo sledbenika na severoistoku Indije. Osnova njegovog učenja leži u ovladavanju umom, i pretežno se bavi opisivanjem prirode uma, istraživanjem njegovih različitih karakteristika, kao i razradi načina na koji se može menjati i osloboditi.

Sam Buda ne propoveda nikakvu religiju, već se prema njoj odnosi kritički. Bio je poznat kao "rušitelj" i protivnik svih verskih sistema, božanskih planova, gledišta o prošlosti i budućnosti. Princip njegovog učenja, kako je uporno ponavljao, ogledao se isključivo u analizi patnje. Kada je preminuo, u 80. godini, iza sebe je ostavio snažnu monašku zajednicu i posebnu filozofiju koju i danas, u gotovo religioznom kontekstu, poštuje veliki deo sveta.

Puding od pirinča i prosvetljenje

Oslabljen i skoro na umoru, Sidarta se jednog dana srušio ispod drveta Bodi. Tada ga je pronašla Sudžata, devojka iz sela. Zamenila ga je sa šumskim duhom i ponudila mu činiju (pudinga) toplog pirinča sa mlekom. Mali gest ljubaznosti napravio je čudo. Nije to bila samo hrana koja mu je okrepila telo, već nešto što mu je vratilo ravnotežu i učinilo da shvati da samoodricanje ne vodi do prosvetljenja.

Upravo Srednji put – princip umerenosti, svesnosti i saosećanja – nudi jasnoću. Zahvaljujući činiji pirinča s mlekom vratio se nazad u svet, ali ne više kao princ ili asketa, već kao tragalac za istinom utemeljenom u ljudskom iskustvu. Jelo, danas poznato kao "khir" u indijskim domaćinstvima, kremasto je, slatko i skromno. Podseća nas da čak i naizgled najmanji gestovi – deljenje hrane, pružanje pomoći, iskazivanje ljubaznosti – mogu postati nešto sveto.

Nakon obroka, Sidarta je meditirao ispod Bodi drveta 49 dana. Poslednje noći susreo se sa demonom iluzije koji ga je iskušavao strahovima i željama. Nije ni trepnuo. Dodirujući tle rukom, video je istinu univerzuma i u tom trenutku doživeo prosvetljenje.

Kuglice od ječma i meda - princip zahvalnosti

U danima nakon buđenja posetila su ga dva trgovca, Tapusa i Bhalika. Ponudili su mu kuglice od ječmenog brašna pomešane sa medom, što je bio prvi obrok koji je prihvatio nakon prosvetljenja. Bile su jednostavne, slatke i hranljive. Dovoljne da pruže kratko, ali duboko zadovoljstvo.

Danas odražavaju budistički princip zahvalnosti – prihvatanje onoga što je dato od srca i bez pohlepe. Kuglice su održavale mudraca tokom njegovih ranih putovanja, kada je počeo da propoveda Četiri plemenite istine, Osmostruki put i Put ka oslobođenju od patnje.

Budin poslednji obrok

Godinama kasnije, kako se Buda približavao kraju svog zemaljskog života, prihvatio je poslednji obrok od kovača po imenu Cunda. Jelo "sukaramadava" dugo je zbunjivalo naučnike. Neki veruju da je bilo pripremljeno od pečuraka, drugi da je u pitanju meko svinjsko meso. Bez obzira na tumačenje, to je bila njegova poslednja večera.

Nakon što je pojeo obrok, Buda se razboleo. Ipak, insistirao je da Cundu ne treba kriviti. Istakao je da je to bio dar, ništa manji ili drugačiji od Sudžatinog pudinga. Njegova milost u tom trenutku, čak i pred licem smrti, odražavala je dubinu prosvetljenja. Život i smrt, radost i bol, sve je deo istog ciklusa. I hrana je prolazna. Telo će nestati jednog dana, ali če učenja sa svojim ključnim principima nastaviti da žive.

Jedite kao Buda

Ne morate biti budista da biste jeli kao Buda, poručuju nutricionisti koji su pokušali da "ožive" njegova tri čuvena obroka. Jednostavni su, ali puni simbolike i duboko povezani sa duhovnim putovanjem Sidarte Gautame. Svaki recept odražava ključni trenutak u njegovom životu, poštujući put jednostavnosti, svesti i zahvalnosti: Sudžatin hranljivi pirinač sa mlekom pre prosvetljenja, skromne kuglice od ječmenog brašna i meda u danima nakon buđenja, i meko jelo od pečuraka koje se smatra poslednjim obrokom velikog učitelja.

Ovi recepti su savršeni za sporo, meditativno, takozvano "svesno" kuvanje, pa dok lagano pripremate obroke, iskoristite vreme za razmišljanje ili duboko disanje, baš kao što bi to činili monasi u budističkim manastirima.

Pirinač sa mlekom

Sastojci:

• Pola šolje belog pirinča
• 2 i po šolje punomasnog mleka (ili kokosovog, za vegansku opciju)
• 2 kašike šećera
• Cimet
• Bademi po želji

Priprema:

Pirinač temeljno perite pod hladnom vodom dok ne postane bistra. Napsite ga u šerpu srednje veličine i dodajte mleko. Kuvajte na srednjoj vatri, 25-30 minuta dok pirinač ne omekša, i često mešajte da ne zagori. Kad dobijete finu smesu, umešajte šećer i cimet, pa kuvajte na laganoj vatri još 5 minuta. Ostavite da se malo ohladi pre serviranja. Po želji ukrasite bademima i poslužite toplo.

Kuglice od ječmenog brašna sa medom

Sastojci:

• 1 šolja pečenog ječmenog brašna
• 2-3 kašike sirovog meda
• Prstohvat soli
• Opciono: seckano sušeno voće ili mleveni orasi

Priprema:

U posudi pomešajte ječmeno brašno i so. Postepeno dodajte med, i mešajte dok se ne formira glatko testo. Dodajte još meda ako je previše suvo ili još brašna ako je previše lepljivo. Po želji, ubacite sušeno voće ili mlevene orahe za dodatnu teksturu. Dlanovima oblikujte smesu u kuglice veličine zalogaja. Ostavite u frižideru bar 15 minuta, da se stegnu.

Budin poslednji obrok

Sastojci:

• 1 kašika susamovog ulja ili senfa
• 1 šolja isečenih mekih pečuraka (poželjno šitake)
• So, kurkuma, crni biber

Priprema:

Zagrejte ulje u tiganju na srednjoj vatri. Dodajte iseckane pečurke i pržite 5-7 minuta dok ne omekšaju i blago porumene. Pospite solju, kurkumom i crnim biberom, pa promešajte. Kuvajte još minut da se ukusi sjedine. Sklonite sa vatre i poslužite toplo.