"U 40. godini ponovo sam čitao Ničea i doživeo otkrovenje": Kako razlikovati "NEOPHODNE" LJUDE OD "SLUČAJNIH" i šta svi oni znače u našem životu
- "Neophodni" ljudi ostaju s nama bez obzira na okolnosti, dok su oni "slučajni" tu samo privremeno
- Svako koga upoznamo ima određenu ulogu: neko će nam pomoći, neko će nas povrediti, ali svi će nas nečemu naučiti
Kroz naš život prolazi mnogo ljudi, često na dnevnom nivou. Neki će se zadržati tek kratko, sezonu ili dve, dok će odabrani ostati dugo, možda zauvek. Ponekad želimo da razumemo ulogu koju određena osoba igra u našoj životnoj priči, kako je menja i koliko će trajati. Ali, ne možemo uvek da prosudimo ko je neophodan, pa se često razočaramo i tugujemo kada nas napusti. Fridrih Niče imao je mišljenje o tome.
Kako razlikovati "naše" ljude od "nepotrebnih" koji će nas povrediti ili raočarati? Oni koji su zaista bliski, ostaće s nama uprkos svim okolnostima. Ostali su, najverovatnije, bili tu samo da bi ispunili neku misiju, koja se njihovim odlaskom završava. Fridrih Niče, čuveni nemački fiozof i jedan od najvećih modernih mislilaca, napravio je podelu na "neophodne" i "slučajne" ljude, smatrajući da treba da prihvatimo i jedne i druge, odnosno sve.
Svako u naš život ulazi s razlogom. Neki će nam pomoći da pronađemo izgubljene delove sebe, ugrejati nam srce, vratiti nadu, pružiti ruku dok prolazimo kroz teške situacije, ali to ne mora da znači da je ta osoba došla da zauvek ostane. Možda će već sutra nestati. Dobri ljudi su nam svakako potrebni. Oni su naši saveznici, inspirativni su, pružaju nam nešto vredno, i često želimo da uvek budu pored nas.
S druge strane, postoje i oni koji donose bol, patnju, razočaranje, strah, i koji su, začudo, takođe korisni, jer nas i oni uče važnim lekcijama. Tu su, zatim, i ljudi koji će nas iz nekog razloga napustiti, od kojih moramo da se rastanemo, iako nam je s njima bilo lepo. Podsvest nekad nije spremna da prihvati istinu da ta osoba nije bila zaista "naša", da nije naša sudbina. To saznanje je bolno i verovatno do njega nećemo doći odmah.
Ljudi dolaze, prolaze i odlaze, kao dani u nedelji ili godine. Ulaze u naše živote, ostavljaju trag... To je prirodno. Za rast, uspeh i sreću potrebna nam je mreža, zajednica, nekoliko bliskih prijatelja. Oni koje istinski cenimo ne nestaju. Ponekad čak pokušavamo da se distanciramo od nekoga, ali se on uvek vrati. To je siguran znak da nam je pravi saveznik.
Ali, i mi ostavljamo druge. Jer smo naučili lekciju i jer je vreme da krenemo dalje. Upoznajemo nove ljude, menjamo poslove, gradove, profesije, poglede na život. Ili menjamo sebe i shvatamo da treba da napustimo one koji nas u određenom smislu iscrpljuju. Moramo da pronađemo nešto novo. Ali, i uz takve osobe duhovno rastemo i shvatamo da život nije vredan trošenja na beskorisne veze.
Strah od usamljenosti nije slučajan. Neki su ga već iskusili i plaše se ponavljanja. Drugi jednostavno nisu pronašli svoj put, jer se možda bore sa unutrašnjim demonima. Kada to prebrode, malo je verovatno da će se sećati bivših saputnika.
Svaka osoba se u našem životu pojavljuje sa razlogom. Ali nije svakoj suđeno da bude s nama do kraja.
Pogledajte BONUS VIDEO:
Saznajte sve o najvažnijim vestima i događajima, pridružite se našoj Viber i WhatsApp zajednici, prijavite na newsletter, ili čitajte na Google News.