Kada turisti uđu u TOALET U ARAPSKIM ZEMLJAMA, DOŽIVE ŠOK: Svi imaju jedan PREDMET kojem naizgled tu nije mesto, a evo i zašto ČISTE WC POSLE SVAKE UPOTREBE

Uobičajena slika toaleta u ovim zemljama pretrpela je značajne izmene u odnosu na ono na šta smo mi navikli. Evropljanin koji uđe u javni toalet u gradovima kao što su Kairo, Dubai ili Kazablanka može doživeti pravi mali kulturni šok. Tamo apsolutno nećete naći ono na šta ste navikli od detinjstva, odnosno nećete videti uobičajene rolne toalet papira.

To nikako ne znači da se o čistoći ovde ne vodi računa, već je pristup jednostavno potpuno drugačiji. Ulogu higijenskog sredstva ovde obavlja poseban bokal sa vodom koji se najčešće naziva aftafa ili jednostavno bokal, dok se u nekim objektima može naći i mala kanta ili kofica.

U nešto modernijim i skupljim mestima postavljen je specijalno dizajnirani aparat, odnosno crevo sa sifonom koje je pričvršćeno direktno na zid pored šolje. Ovo svakako nije nikakav hir niti pokušaj uštede, već veoma promišljen sistem higijene koji uspešno opstaje već vekovima.

Lokalni stanovnici iskreno ne mogu da razumeju kako neko može da veruje isključivo suvom papiru i smatraju da je čista voda jedini pravi i ispravan način za održavanje besprekorne čistoće.

Mnogi stranci pogrešno veruju da je stroga zabrana upotrebe papira zapisana negde u Kuranu, ali to zapravo nije tačno. Pravila islamskog bontona, koja su svima poznata pod nazivom adab, strogo nalažu muslimanima da nakon korišćenja toaleta obavezno koriste vodu za pranje. Papir u ovom procesu može poslužiti isključivo kao nekakvo pomoćno sredstvo, ali nikako ne može biti glavno i jedino.

Prorok Muhamed je učio svoje brojne sledbenike da se veoma temeljno čiste vodom i taj drevni običaj se vremenom pretvorio u potpuno nepokolebljivu tradiciju. Zbog toga ćete u svakom toaletu bez izuzetka uvek pronaći posudu sa vodom. Za jednog muslimana to je sasvim prirodno, baš kao što je za prosečnog stanovnika zapadne hemisfere prirodno da posegne za papirom.

Druga strana medalje

Ovakav specifičan i tradicionalan pristup ima i svoje praktične posledice. Glavni problem sa kojim se nespremni turisti svakodnevno suočavaju jeste konstantna vlaga na podu. Kada ljudi koriste vodu, sitne kapi neizbežno padaju na pločice i pod skoro uvek ostaje prilično mokar.

Posetioci unutra ulaze u svojoj obući, a tečnost se zajedno sa najsitnijim česticama prljavštine brzo raznosi po celoj prostoriji. Nažalost, to vrlo često dovodi do pojave jednog specifičnog i prilično neprijatnog mirisa koji je mnogo intenzivniji nego u našim uobičajenim toaletima, a ni ugrađena ventilacija ne može uvek da se uspešno izbori sa tako visokim nivoom vlažnosti.

U luksuznim hotelima i skupim restoranima ovaj problem rešavaju vrlo jednostavno tako što angažuju čistače koji ulaze u kabinu nakon apsolutno svakog gosta kako bi pod obrisali i sve doveli u savršen red. Na velikim aerodromima se baš iz ovog razloga često stvaraju nepregledne kolone, jer je osoblju potrebno određeno vreme da temeljno pripremi kabinu za sledećeg putnika.

Zlatni saveti za nespremne putnike

Ukoliko u skorije vreme planirate veliko putovanje u zemlju sa toplom klimom i muslimanskim stanovništvom, najbolje bi bilo da unapred znate šta vas tačno čeka. Pre svega, uvek sa sobom nosite vlažne maramice ili malo pakovanje papira u džepu, jer će vas to sigurno spasiti u prvim danima dok se ne naviknete na ove lokalne uslove.

Pored toga, nemojte se nimalo uplašiti kada vidite pomenuti bokal ili crevo jer je njihovo korišćenje neverovatno jednostavno, a mnogi svetski putnici sa oduševljenjem priznaju da se nakon ove rutine osećaju neuporedivo čistije.

Trebalo bi da budete spremni i na to da će u većini javnih objekata podovi verovatno biti prilično vlažni, pa uvek nosite neku udobniju i otporniju obuću koju vam neće biti žao da malo ukvasite.

I ono što je ubedljivo najvažnije, uvek imajte na umu da ovo nije nikakvo kršenje sanitarnih normi, već jednostavno jedna potpuno drugačija kultura koja se brižljivo gradila i čuvala vekovima. Zato se prema svim ovim razlikama odnosite sa ogromnim poštovanjem i iskrenom znatiželjom, jer istraživanje nepoznatog i jeste prava i jedina svrha svakog pravog putovanja.