Mladić je tukao i zbog toga je IZGUBILA BEBU, a onda je POSTALA DRUGA OSOBA i pretvorila se u NEMILOSRDNO ČUDOVIŠE: Zbog onoga što su joj našli u dvorištu nakon požara ušla je u istoriju

Buduća Crna udovica rođena je u Norveškoj davne 1859. godine pod imenom Brungild Storset. Odrasla je u siromašnoj i mnogobrojnoj porodici, gde niko nije mogao ni da pretpostavi kakav će biti njen životni put. Prema sećanjima njenih savremenika, u ranoj mladosti se nije previše isticala, već je bila poznata kao visoka, snažna i krupna devojka koja je navikla na veoma težak rad.

Međutim, u njenoj biografiji postoji jedan stravičan prelomni trenutak, a to je incident u kom ju je jedan lokalni muškarac udario toliko jako tokom trudnoće da je na kraju izgubila bebu. On za taj zločin nikada nije odgovarao, ali je ubrzo nakon toga iznenada preminuo.

Da li je to bila samo puka slučajnost ili ipak nešto više nikada se nije saznalo, ali su poznanici kasnije tvrdili da je ona nakon te tragedije postala potpuno druga osoba.

Početkom osamdesetih godina devetnaestog veka preselila se u Sjedinjene Američke Države, preuzela je ime Bel i započela potpuno nov život. Tamo je ubrzo upoznala svog prvog supruga koji se zvao Mads Sorensen, a na samom početku je sve izgledalo potpuno uobičajeno, jer su imali decu, mali privatni posao i želju da izgrade stabilnu budućnost.

Ipak, ubrzo je usledio neverovatan niz tragedija, pa je tako prvo izgoreo njihov porodični prodajni objekat, ali je osiguranje na sreću pokrilo sve gubitke. Nakon toga je preminula dvoje dece, a potom je potpuno iznenada umro i sam suprug.

Svaki put kada bi se desila neka nesreća, Bel je redovno dobijala ogromne novčane isplate, a posebno je sumnjivo bilo to što se smrt njenog muža poklopila tačno sa trenutkom ukrštanja dve polise osiguranja, pa je isplata bila ogromna. Sumnje su svakako postojale, ali ovu navodno nesrećnu udovicu tada niko nije dirao.

Oglasi za usamljene

Od novca koji je dobila, Bel je kupila imanje u Indijani, a to je upravo ono mesto koje će kasnije postati pravi simbol apsolutnog košmara. Ubrzo se pojavio i njen drugi muž, mesar Piter Ganes, ali se i ovde bračna idila pokazala kao veoma kratkog veka. Prvo je preminula njegova mala ćerka, a zatim je poginuo i sam Piter pod okolnostima koje su bile blago rečeno apsurdne. Zvanična verzija njegove smrti glasila je da mu je potpuno slučajno na glavu pala teška mašina za mlevenje mesa.

Iako su istražitelji bili prilično sumnjičavi, ona je ponovo uspela da izbegne bilo kakvu kaznu, jer je do tog trenutka već stvorila idealnu sliku o sebi kao o jednoj nesrećnoj ženi koja je preživela previše tuge.

Nakon smrti drugog supruga, ona je pronašla još unosniji i daleko opasniji način da zaradi neverovatan novac. Počela je redovno da postavlja ljubavne oglase za upoznavanje, pisala je usamljenim muškarcima vrlo emotivna pisma i čvrsto im obećavala srećan zajednički život u dvoje.

Naravno, nije birala sve redom, već su je interesovali isključivo oni koji su imali veliku ušteđevinu, vrednu imovinu i poželjno što manje rodbine koja bi kasnije mogla da pokrene potragu za njima.

Svi ti naivni muškarci su puni nade dolazili na njenu farmu sa spakovanim koferima, parama i velikim planovima, a nakon toga su nestajali jedan za drugim bez ikakvog traga.

Stravično otkriće ispod zemlje

Zahvaljujući svojoj maski, Bel je dugo uspevala da ostane van svake sumnje, jer su komšije u njoj videle samo veoma vrednu vlasnicu farme koja vredno radi, a njen imidž je funkcionisao besprekorno sve do 1908. godine kada je imanje zahvatio stravičan požar. Na tom zgarištu su pronađena tela, a za jedno se prvo verovalo da pripada upravo njoj, pa se činilo da je to definitivan kraj ove priče.

Ipak, detalji koji su ubrzo isplivali bacili su i one najiskusnije stručnjake u apsolutni očaj. Tokom detaljnog pretresa čitave teritorije pronađeni su brojni ljudski ostaci, pa se ispostavilo da se duboko pod zemljom nalaze desetine tela onih istih muškaraca koji su svojevremeno dolazili kod vlasnice na imanje. Ukupno se veruje da je ubila 42 ljubavnika i 2 supruga.

Iako je zvanično proglašena mrtvom, postojalo je previše nelogičnosti i pitanja bez odgovora. Telo koje je izgorelo uopšte se nije poklapalo sa njenim pravim fizičkim parametrima, pa se odmah pojavila teorija da je Crna udovica zapravo unapred lažirala svoju smrt.

Prema toj verziji, ona je ubila neku ženu koja je neverovatno podsećala na nju, podmetnula veliki požar, uzela sav novac i jednostavno isparila. Ovu misteriju do danas niko nije uspeo u potpunosti da reši, a godinama kasnije je u Americi čak i privođena jedna misteriozna dama koja je fizički jako ličila na nju, ali nadležni jednostavno nisu imali nijedan konkretan dokaz.

Ono što ovu istorijsku priču čini toliko sablasnom i zastrašujućom nije isključivo taj veliki broj nedužnih žrtava. Mnogo je strašnije to što je ona decenijama potpuno uspešno uspevala da izgleda kao jedna bezopasna i ranjiva osoba, ne ostavljajući apsolutno nikakav utisak svirepog čudovišta.

Pisala je veoma topla pisma, maestralno je glumila ucviljenu udovicu, kod svih je izazivala duboko saosećanje i zaista je delovala kao neko kome je prekopotrebna pomoć. Upravo zbog takvog ponašanja, stvarna priča o najjezivijoj američkoj udovici i dan danas zvuči neuporedivo strašnije od bilo kog horor filma, jasno nam pokazujući da prava čudovišta iz stvarnog sveta jako retko izgledaju onako kako mi to zapravo očekujemo.