Nije ni fotošop, ni veštačka inteligencija: U ovom RUŽIČASTOM JEZERU možete i da se kupate, a detalji o njegovom nastanku su ŠOKANTNI
- Jezero Hilijer u Australiji poznato je po svojoj neobičnoj ružičastoj boji, koja podseća na milkšejk od jagode
- Jezero je otkriveno pre više od dva veka, a ime je dobilo po članu posade Vilijamu Hilijeru, a ne po boji
Žudite za prirodnim fenomenima koji prkose svemu što smatramo uobičajenim na našoj planeti? Onda je ovo mesto kao stvoreno za vas. U Australiji postoji jezero koje izgleda kao - milkšejk od jagode! Smešteno na arhipelagu Rešerš na zapadu kontinenta, dugo 594 metra i široko 250, Hilijer važi za jednu od najunikatnijih destinacija na globusu. Njegova neverovatna ružičasta boja, slična onoj za slatkiše i žvakaće gume, već više od dva veka oduševljava svet.
Da, i dalje smo na Zemlji, iako prizor, posmatran iz vazduha, deluje nezemaljski, kao da nije sa ove planete, a možda ni iz naše galaksije. Jezero Hilijer otkrio je britanski moreplovac i istraživač Metju Flinders kada se popeo na najvišu tačku Srednjeg ostrva. Nije mogao da veruje sopstvenim očima kada je ugledao vodu. Zamislite samo tu neobičnu nijansu u ono vreme, pre više od dva veka, na još uvek nepoznatom najmanjem kontinentu...
Ipak, ime nije dobilo po boji. Nazvano je po članu posade Vilijamu Hilijeru, koji je tokom ekspedicije preminuo od dizenterije. Takođe, nije ni jedino ružičasto u Australiji. U saveznoj državi Viktoriji, na primer, postoje četiri: Krozbi, Beking, Hardi i Kenjon, ali nisu baš ovoliko pink.
A zašto je voda ružičasta? Nije reč o hemikalijama, niti o optičkoj iluziji. Dugo se mislilo da je za to "kriv" visok sadržaj soli, ali su nagađanja okončana 2022, kada se naučnici Skot Taj i Ken MekGrat analizirali mikroalge Dunaliella salina, koje uspevaju u ekstremno slanoj sredini (ovo jezero je gotovo jednako slano kao Mrtvo more, pa riba - nema).
Tokom istraživanja, otkrili su da neonsko ružičastu nijansu uzrokuju složeni biološki procesi tih jedinstvenih mikroorganizama, i da jezero Hilijer naseljava najmanje 500 različitih vrsta ekstremofila, odnosno bakterija i ostalih jednoćelijskih bića koja mogu da žive u ekstremnim uslovima. Pomenute alge evoluirale su kako bi se zaštitile od sunčeve svetlosti, tako što su razvile crvene, žute i narandžaste pigmente ili karotenoide koji apsorbuju UV zrake.
Međutim, u određenim periodima, uglavnom nakon obilnih padavina, salinitet se razblažuje, a voda bledi i ostaje takva dok se prirodni nivo soli ne obnovi. I još jedna zamiljivost – kada je sipate u čašu, neće promeniti boju.
Međutim, nemojte da mislite da je otrovna usled tolike količine bakterija. Potpuno su bezopasne. Slobodno možete da plivate, što je sjajna vest za avanturiste i one koji vole sve da probaju. Ali, pošto je Srednje ostrvo zaštićeni prirodni rezervat, za direktan pristup i kupanje potrebne su posebne dozvole. Najpopularniji način da se doživi ovaj fenomen jesu panoramski letovi ili krstarenje iz obližnjeg grada Esperansa.
Ako poželite da se okupate, teško ćete zaroniti - zbog visokog saliniteta voda će vas držati na površini, kao dušek na naduvavanje. I ne brinite, nećete iz nje izaći ofarbani u drečavo pink nijansu...
Upravo taj neobični kontrast - jarko ružičasta voda, tamnozelena šuma eukaliptusa koja ga okružuje i uski pojas belog peska koji ga odvaja od plavog okeana, udaljenog svega nekoliko stotina metara - čini ovo jezero jednom od najfotografisanijih i najatraktivnijih lokacija na južnoj hemisferi. A fascinantna Australija svakako ne oskudeva u prirodnim čudesima...
Saznajte sve o najvažnijim vestima i događajima, pridružite se našoj Viber i WhatsApp zajednici, prijavite na newsletter, ili čitajte na Google News.