Električar Jakov skoro pet decenija NE SPAVA, ali i NE STARI: Doživeo je kliničku smrt i iz bolnice izašao kao NATČOVEK i medicinski fenomen

Do 1979. godine, Jakov Ciperovič je bio sasvim običan sovjetski čovek. Rođen je u Beloruskoj SSR, radio je kao električar i imao je porodicu. Ali za samo nekoliko dana sve se dramatično promenilo. Patološka ljubomora Jakovljeve žene dovela ju je do tačke da je, sumnjajući u neverstvo svog muža, pomešala njegov alkohol sa kalijum cijanidom.

Čitav sat Jakov je bio klinički mrtav, što je već bio svojevrsni fenomen, jer je čovekov mozak trebalo da umre za to vreme, barem po onome što poznaje medicina. Jakov kaže da je u bolnici sve posmatrao "sa strane" i da je bio na plafonu u obliku svetlosne mrlje. Izleteo je iz sobe i okretao se u nekoj ogromnoj spirali, koja je bila ispunjena neverovatnim tokom informacija. Jakov je video oko sebe druge svetlosne supstance i neka bića za koja je saznao da su energetska bića koja ovde žive desetinama hiljada godina.

U kliničkoj smrti, Jakov je proveo sat vremena, a kad se vratio "odatle" posle nedelju dana duge kome, pretvorio se u potpuno drugu osobu. Kada se Ciperovič osvestio, nije mogao da prepozna sebe.

Njegovo buđenje zaprepastilo je ne samo lekare, već i njega samog.

Po izlasku iz bolnice je shvatio oda ne može da spava

Jakov više nije prepoznavao svoje telo: pregledao je i opipao noge, ruke i lice, i sve mu je delovalo strano. Po povratku kući, Jakov je shvatio da ne može da spava. Želeo je da spava, ali jednostavno nije mogao da legne - neka sila ga je podizala i postavljala na krevet. Nisu mu pomagali lekovi za spavanje niti sredstva za smirenje.

Najviše što je mogao da podnese bila je blaga letargija, i to je bilo to. Ciperovič je energično vežbao, jednom je radio sklekove devet sati, pokušavajući da se dovede do tačke apsolutne iscrpljenosti. Ali umor nikada nije došao. Jakov se na kraju jednostavno pomirio sa sobom, a nesani dani i noći su se nastavljali kao i obično. Dani su se smenjivali nedeljama, pa nedeljama, pa mesecima, pa godinama. I kako su godine prolazile, Jakov je shvatio da, pored svega ostalog, ne stari. Njegovi prijatelji su bili naborani i ćelavi, ali se osećao kao da je zaglavljen u 1979. godini.

Ciperovič je bio veoma zabrinut zbog svog stanja; morao je da zna zašto je iznenada postao natčovek. Mnogi naučnici i iscelitelji su proučavali Jakovljev fenomen, ali nisu pronađene nikakve abnormalnosti. Stručnjaci su ga jednoglasno proglasili potpuno zdravim. Međutim, otkrivene su neke osobenosti.

Otkriveno je da su obe hemisfere njegovog mozga funkcionisale istovremeno,

iako se obično smenjuju: leva tokom dana, a desna noću. Jakovljeva telesna temperatura se takođe promenila - uvek je ostajala na 34 stepena Celzijusa, što bi moglo ukazivati na sporiji metabolizam.

Baš kao kornjače, koje žive 200 godina i karakteriše ih veoma spor metabolizam. Ali Jakov Ciperovič je sve samo ne kornjača. On nije spor, naprotiv - bavi se sportom, praktikuje jogu, vodi aktivan način života, pa čak i piše poeziju.