Ovaj muškarac ima 82 GODINE, a biološki kao da je MOMAK OD 20 LETA: Naučnici otkrili kako je PREOKRENUO PROCES STARENJA - ključ se krije u svakodnevnim navikama

Pre 16 godina Huan Lopez Garsija, koji je radni vek proveo pravljajući automobile, prvi put je pokušao pretrči jedan kilometar. Nije uspeo u tome, jedva je i započeo. Decenijama pre toga nije imao vremena za sport niti je redovno trenirao.

Sada, u 82. godini, on je svetski rekorder u ultramaratonu na 50 kilometara u starosnoj kategoriji od 80 do 84 godine, a 2024. godine osvojio je i svetsko prvenstvo u maratonu u toj grupi, pa je postavio evopski rekord sa vremenom od 3:39:10.

Naučnici sa univerziteta u Španiji i Italiji bavili su se njegovim uspesima a rezultati su objavljeni u časopisu Frontiers in Physiology. Otkrili su da Lopez Garsija ima najviši zabeleženi nivo aerobne sposobnosti (poznatu kao VO2 max) ikada izmeren kod osobe starije od 80 godina.

Sposobnost njegovog organizma da apsorbuje i koristi kiseonik tokom napora ne samo da je izvan svih lestvica za njegovu starosnu grupu, već je uporediva sa onom zdravog i aktivnog muškarca u dvadesetim ili tridesetim godinama.

Dok se VO2 max obično smanjuje za otprilike 10 odsto svake decenije nakon srednje dobi, njegov se, otkako je počeo da trenira, zapravo povećao.

Ali njegova izvanredna fiziologija ne svodi se jedino na kapacitet pluća. Testovi su pokazali da njegovi mišići poseduju izuzetnu efikasnost u izvlačenju i korišćenju kiseonika iz krvi, što mu omogućuje da dugo trči brzim i stabilnim tempom bez preteranog zamaranja.

Njegovo telo izuzetno efikasno sagoreva masnoće kao izvor energije, i to pri daleko višem intenzitetu nego kod prosečne osobe, što je ključno za izdržljivost u ultramaratonskim trkama. Iako ima 82 godine, njegovo srce i pluća funkcionišu kao kod mladića, što iz temelja pobija uvriježeno mišljenje da je drastičan fizički pad u starosti neizbežan.

Naučnici ga naravno ne smatraju natčovekom. Dok su mu aerobni kapacitet i mišićna efikasnost na izvanaednom nivou, neki drugi pokazatelji, poput laktatnog praga i ekonomičnosti trčanja, dobri su za njegovu dob, ali nisu i izuzetni. Upravo ta činjenica čini njegov slučaj još inspirativnijim. Ona sugeriše da njegov uspeh nije isključivo plod srećne genetike, već pre svega rezultat doslednog i pametnog treninga kojim je uspeo da "resettuje" svoj biološki sat i odloži fiziološke promjene povezane sa starenjem.

Pojašnjenja radi, laktatni prag (anaerobni prag) je intenzitet vežbanja (brzina ili puls) pri kojem se mlečna kiselina počinje nagomilavati u krvotoku brže nego što je telo može ukloniti, uzrokujući brz umor.

Na pitanje o tajni svoje vitalnosti, ponudio je iznenađujuće jednostavan odgovor. Njegova rutina nije ispunjena skupim suplementima ili ekstremnim dijetama. Pridržava se, kako sam kaže, "potpuno normalne" mediteranske ishrane. Što se tiče treninga, tokom nedelja kada se ne priprema za trku, trči oko 64 kilometra. Kada je u pripremnoj fazi, ta kilometraža se gotovo udvostručuje. Njegov plan treninga uključuje duža trčanja umerenim tempom, ali i intervalne treninge sa deonicama sprinta nekoliko puta nedeljno kao i vežbe snage koje radi kod kuće, uglavnom koristeći vlastitu težinu.

"Ne tako davno, smatralo se da nije moguće, pa čak ni korisno da starije osobe mnogo vežbaju", izjavio je Hulian Alcazar, jedan od koautora studije i dodao: "Gospodin Lopez Garsija dokazuje suprotno. Ne samo da je moguće, već bi trebalo da bude i preporučljivo". Huan kaže da se nikada nije nadao da će dosegnuti ova nivo kada je počeoda trči, samo kako bi "održao zdravlje". Danas se ne oseća staro.

"Sećam se svojih dedova. U ovim godinama su bili starci. Ja se danas ne osećam staro". Njegov savet za sve koji misle da je za njih prekasno je jednostavan: krenite polako, od brzog hodanja prema trčanju, i najvažnije od svega, budite uporni.