Oteo devojčicu, odgajao je kao svoju ćerku i kasnije OŽENIO: Za Suzan je godinama tragala cela Amerika, MONSTRUOZAN ZLOČIN otkriven tek decenijama kasnije

Nije gubila vreme. U magnovenju i strahu, Sandra je trčala po celom grad,u nadajući se da su samo otišli u šetnju. Na kraju je ušla u crkvu, gde je pronašla ćerke Alison i Ejmi. Uplakane i uplašene, požurile su majci u zagrljaj. Njihov mlađi brat Filip nije bio tu. Nikad se nije vratio kući. Sandra je napustila ovaj svet, a da nije saznala ni gde je nestala najstarija ćerka, Suzan, za kojom je svojevremeno tragala cela Amerika.

Tragedija koja je otkrila strašnu istinu

Petnaest godina kasnije, pored autoputa nadomak Oklahoma Sitiju pronađena je povređena devojka. Telo joj je bilo prekriveno modricama. U polusvesnom stanju, uspela je da promrmlja samo: "Tata, tata..." Verovatno ju je udario auto, pomislili su svi, videvši povrede. Neko ju je samo ostavio pored puta i pobegao. To se, otprilike i dogodilo, ali nije bilo tako jednostavno kao što se u prvi mah činilo.

Odvezli su je u bolnicu. Ubrzo je stigao izvesni Klarens Hjuz, i rekao: "To je Tonja, moja žena", objasnio je, insistirajući da se nikom ne dozvoli ulazak u sobu. Ali, medicinske sestre su prekršile zabranu kada se pojavila žena koja se predstavila kao Tonjina prijateljica. Molila je osoblje da joj dozvoli da ostane sa devojkom bar nekoliko minuta, tvrdeći da je u opasnosti.

Kada je saznao da bolnica nije ispunila njegov zahtev, Klarens se razbesneo. Zaključao se u sobu i nije izlazio nekoliko sati. Sledećeg jutra, Tonja je umrla. Čudan slučaj, pomislili su policajci, koji su odmah ustanovili ko je glavni osumnjičeni.

"Muž je ubio ženu iz ljubomore", "Verovatno ju je udario kolima i ostavio da leži pored puta, pretpostavljajući da je mrtva"... Teorije su se nizale. Ali, nije bilo dokaza. Na telu su pronađeni tragovi crvene boje, a Klarens je vozio plavi automobil, koji nije imao udubljenja od udarca.

Zver u ljudskom obličju

Nisu mogli da ga zadrže u pritvoru. Vratio se kući, a sina smestio u hraniteljsku porodicu, kako je rekao - privremeno, dok se ne oporavi od šoka. Međutim, odužilo se... Nije radio, a novac je brzo nestajao. Zato je kontaktirao osiguravajuću kompaniju kako bi naplatio životno osiguranje koje je njegova supruga uzela, gle čuda, nekoliko meseci pre nesreće. Iako je u kancelariji izdiktirao broj socijalnog osiguranja, kao vlasnik je bio naveden – neko drugi.

Službeniku je to bilo čudno, pa se obratio nadležnima. Nije ni slutio da je tim potezom počelo da se odmotava klupko nezamislivih zločina... Ubrzo je cela istina izašla na videlo. Ispostavilo se da je Klarens Hjuz zapravo Brendon Vilijams, koji je 1975. godine oteo četvoro dece svoje tadašnje žene Sandre Brandenburg. Samo što je pravo ime zveri bilo drugačije – zvao se Frenklin Delano Flojd.

Odrastao je u sirotištu, u užasnim uslovima. Njegova braća i sestre bili su smešteni u različitim zgradama i nije im bilo dozvoljeno da komuniciraju. Majci, koja je povremeno dolazila, takođe je bio zabranjen kontakt s decom. Rečeno im je da se odrekla roditeljskih prava, ne zbog nedostaka osećaja odgovornosti, već zbog nemogućnosti da brine o njima. U očaju je napustila grad i lutala po Americi. Mnogo godina kasnije, Frenklin je uspeo da je pronađe: radila je kao prostitutka i živela u prikolici.

Teške traume iz detinjstva

Vaspitne metode u sirotištu bile su gotovo srednjovekovne: nastavnici su pribegavali fizičkom kažnjavanju i izgladnjivali štićenike. Mnogi su otkrili da je seksualno zlostavljanje bilo svakodnevna praksa. Frenklin je iz tog pakla izašao sa trajno oštećenom psihom – depresivan i nasilan, pretvorio se u pravo čudovište. Užase je činio još kao tinejdžer: zbog zlostavljanja četvorogodišnje devojčice završio je u popravnom domu, ali je uspeo da pobegne uz pomoć stražara.

Sledeći put našao se iza rešetaka posle pljačke banke. Narednih osam godina, redovno su ga tukli i silovali drugi zatvorenici. Nekoliko puta je pokušao samoubistvo. Zbog stalnih sukoba premeštan je iz jednog zatvora u drugi, ali situacija se ponavljala. Već se bio pomirio sa sudbinom i spremao se da starost dočeka u hladnoj ćeliji, kada je pušten na slobodu.

Međutim, jednom psihopata – uvek psihopata. Čim je izašao iz zatvora, u januaru 1973, oteo je ženu na benzinskoj pumpi i pokušao da je uvuče u automobil kako bi je silovao. Uspela je da pobegne i stigne do obezbeđenja, ali se napasnik u međuvremenu izgubio. Tada nije bilo ni sigurnosnih kamera na svakom ćošku, ni DNK testova, a identitet ste mogli lako da promenite.

Sa adresom i gradovima menjao i identitete

U drugom gradu pojavio se pod novim imenom: Brendon Vilijams. Tamo je upoznao Sandru, majku četvoro dece, i oženio se njome posle nekoliko meseci. Priča se zatim odvijala po scenariju koji smo opisali. Oteo joj je decu, dvoje ostavio u crkvi, a sa sobom poveo devojčicu po imenu Suzan. Nikada nije priznao šta se desilo sa dečakom, Filipom.

Suzan, koja je tada imala nešto više od pet godina, nije bila svesna šta se događa. Srećom po nju, zaključili su mnogi kada je užasna istina stigla do javnosti. Frenklin je počeo da je odgaja kao svoje dete. Dao joj je novo ime – Šeron. On je postao Voren Maršal, samohrani otac, koji je svima govorio da mu je žena umrla od raka.

Šeron je imala malo prijatelja. Drugovi iz razreda sećali su se da je bila dobra učenica, ali ne baš društvena. Nekoliko puta, deca iz komšiluka su pokušala da je pozovu kod sebe, ali njen otac bi podigao slušalicu i zaurlao: "Više nikada nemojte da okrećete ovaj broj!". U malom gradu, Vorena Maršala su svi smatrali čudnim. Pojavljivao bi se u nečijoj kući bez dozvole i tražio novac, a kada bi bio odbijen, razbijao je sve oko sebe.

Šeron je bila žrtva seksualnog zlostavljanja svog očuha manijaka. U nekom trenutku shvatila je i da je u drugom stanju. Kada više nije bilo moguće sakriti stomak, sa ocem se ponovo preselila, u drugi grad. Otišli su na Floridu, gde su postali Tonja i Klarens Hjuz. Sada su imali i sina, Majkla. Nisu promenili samo adresu, već i status – više nisu bili strog otac i ćutljiva ćerka, već muž i žena.

Manijak iz najgroznijih košmara

Klarens je svima govorio da je "nedavno napunio 40 godina", iako je izgledao dosta starije. Činjenica da mu je žena bila mnogo mlađa nikoga nije uznemirila. Njihove uloge u porodici takođe nisu bile baš standardne za to vreme: Klarens je odgajao dete, dok je Tonja radila kao konobarica u noćnom klubu.

U početku je izbegavala razgovore sa kolegama, ali je sa svakim mesecom koji je prolazio postajala sve otvorenija, iznenađujući poznanike detaljima iz ličnog života. Rekla je da ne voli muža i da želi da pobegne od njega, ali se plaši da će ubiti i nju i dete. Kad god bi pokušala da napusti kuću, Klarens ju je pronalazio i tukao. A onda se zaljubila...

Novo bekstvo organizovala je sa ljubavnikom, povela je i sina, međutim – "muž" ju je opet ušao u trag. Tri meseca kasnije, Tonja je pronađena pored autoputa u Oklahomi i ubrzo preminula u bolnici.

Klarens je ostao sam sa detetom, ali nije želeo da ga odgaja. Pronašao je hraniteljsku porodicu, međutim, ni to mu nije odgovaralo. U jutarnjim časovima 12. septembra 1994. upao je u školu, preteći pištoljem i zahtevajući da mu se dovedu Majkla. Jecao je i vrištao da je, napustivši dečaka, napravio strašnu grešku i izgubio smisao života. No, tad je već znao da Majkl nije njegov biološki sin, što je potvrđeno genetskim testiranjem sprovedenim nakon smrti njegove "supruge".

Ko je "Devojka sa slike"

Nastavnik je pokušao da zaštiti dečaka, ali je Klarens bio brži – zgrabio ga je i ubacio u kola. Majkla više niko nikad nije video. Tek dve decenije kasnije, dok je čekao smrtnu kaznu, Klarens Hjuz, odnosno Frenklin Flojd, priznao je da ga je ubio u obližnjoj šumi i zakopao telo. Otkrio je i da je 1989. na smrt pretukao Šeril En Komeso, plesačicu koja je radila u istom klubu sa Tonjom. Njeni ostaci pronađeni su posle šest godina u okrugu Finelas na Floridi.

Policiji je trebalo nekoliko meseci da raspetlja slučaj i otkrije da je 1975. godine oteo Suzan, koju je prvo odgajio kao ćerku, a zatim je učinio svojom ženom. Sumnjali su da je u pitanju fizičko i seksualno zlostavljanje, ali nije bilo lako odmah prikupiti dokaze. Međutim, kada je u njegovom kamionetu pronađeni video materijal i stare fotografije sa eksplicitnim scenama, sve je bilo jasno.

Porota nije imala dileme. Frenklin Flojd proglašen je krivim za višestruke zločine i osuđen na 52 godine zatvora. Kazna je kasnije preinačena u smrtnu. Umro je 2023, u 79. godini prirodnom smrću, na veliku žalost brojnih Amerikanaca koji su želeli da vide kako se prži na električnoj stolici.

Dokumentarac "Devojka sa slike", snimljen po ovim istinitim događajima, objavljen je 2022. na Netfliksu. Iako je oborio sve rekorde, gledaoci su ga gotovo jednoglasno ocenili kao "najstrašniji i najužasniji film koji su ikada videli".

Pogledajte BONUS VIDEO: