Evo zašto su KUHINJE U JUGOSLAVIJI bile praktičnije od modernih: 4 briljantna rešenja koja odmah treba usvojiti

Zanimljivo je da su kuhinje iz vremena Jugoslavije bile praktičnije iako se mora priznati da je funkcionalnost tada bila važnija od dizajna. Činjenica je da su tada kuhinje bile važan prostor, ali samo za pripremu jela za porodicu i da zaista nije bilo govora o tome da kuhinja treba da bude reprezentativna. Naravno, bile su lepe koliko je svaka domaćica to želela i umela, ali na prvom mestu je bila ergonomija. To je nauka koja se bavi dizajnom proizvoda, ali tako da oni maksimalno budu prilagođeni ljudskom telu. Zato su se tadašnji proizvođači pridržavali ergonomskih standarda.

Bitan je kompaktan radni trougao

Osnova funkcionalne kuhinje i danas je minimalno rastojanje između frižidera, sudopere i šporeta. U starim jugoslovenskim stanovima ta udaljenost je bila idealnih 1,2 do 1,8 metara, što je omogućavalo da se kuva gotovo bez pomeranja po prostoru.

Današnje kuhinje sa dugim linijskim elementima ili kuhinjskim ostrvima često krše ovaj princip, pa domaćice prave mnogo više nepotrebnih koraka i troše više vremena i energije. Ispostavlja se da je pametna kompaktnost često efikasnija od velikih i često nelogičnih prostora.

Da ne pominjemo "open space" prostore i "ostrva" koja, prema rečima dizajnera, pokazuju da su nepraktična, skupa i pretenciozna.

Prava visina radne površine

Standardna visina radnih ploča nekada je bila oko 85 cm i bila je prilagođena prosečnoj visini žene tog vremena. To je omogućavalo rad bez naprezanja leđa i ramena. Danas su česte visine od 90 do 95 cm, koje mnogima ne odgovaraju i mogu izazvati zamor. Uz to, sudopere su ranije često bile postavljene nekoliko centimetara niže od radne ploče, što je olakšavalo pranje sudova.

Pametno i dostupno odlaganje

U malim kuhinjama svaki centimetar prostora bio je maksimalno iskorišćen. Plitki viseći ormari omogućavali su da se vidi sav sadržaj, za razliku od današnjih dubokih ormara u kojima stvari lako nestaju iz vidokruga. Brojne fioke i pregrade pomagale su u organizaciji escajga, začina i namirnica, dok su otvoreni držači i sušači iznad sudopere oslobađali radne površine i držali najpotrebnije stvari pri ruci.

Praktičnost i lako održavanje

Kuhinje su bile projektovane za svakodnevnu upotrebu, a ne samo za estetiku. Glatke površine bez suvišnih detalja lako su se čistile, zidne pločice štitile su zidove od prskanja, a linoleum na podu bio je otporan na vlagu, nije bio klizav i jednostavno se održavao. Sve je bilo podređeno realnim potrebama domaćinstva.

Kuhinja je pre svega radni prostor, a njena udobnost i funkcionalnost trebalo bi da imaju prednost nad pukim dekorativnim trendovima. Možda je baš zato vreme da se neke stare, ali oprobane ideje ponovo vrate u savremene domove. U redu, bez linoleuma, ali sa nekim novim materijalima koji se lakše održavaju od klizavih pločica. Lepota enterijera se danas podrazumeva, pa ako razmišljate o novoj kuhinji setite se da ona treba da služi vama, a ne vi njoj.