"Bivši dečko me je ZLOSTAVLJAO, TRAŽILA SAM EUTANAZIJU": Devojka (28) iz Španije godinama prolazi kroz PAKAO, zbog njenih reči SVI JECAJU: "Ako PAS ima pravo na DOSTOJANSTVENU SMRT, imam i ja"

Medina vodi neumoljivu borbu sa povredama koje su joj promenile život, uključujući oštećenje mozga i gubitak čula ukusa i mirisa. Istovremeno, kaže da ju je lokalna opština više puta izneverila, odbijajući da je prizna kao žrtvu porodičnog nasilja, čak i dok joj je bivši partner nastavljao pretnje iz zatvora, gde se nalazi u pritvoru i ima zabranu prilaska. Nesposobna da pobegne od fizičke agonije i izgubivši svaku nadu da će joj vlasti ikada pomoći, na kraju je zatražila asistirano umiranje prema španskom zakonu o eutanaziji.

Medinina golgota počela je pre dve godine, kad je napredovala u svom poslu iz snova kao glavna kuvarica i bila u vezi sa čovekom za kog je verovala da će sa njim graditi budućnost. Ali 24. juna 2024. godine, navodno je pokušao da je ubije, gazeći joj glavu o ivičnjak i ostavljajući je da leži na ulici polumrtva.

Govoreći za Daily Mail iz svog doma na Gran Kanariji, Medina se prisetila događaja koji su joj zauvek promenili život.

Pretukao me je, slagala sam da sam pala niz stepenice

"Dve nedelje pre 24. juna, posvađali smo se i on me je pretukao", rekla je. "Rekla sam ljudima da sam pala niz stepenice, ali sam tada prekinula vezu."

Rekla je da ju je bivši partner, identifikovan u španskim sudskim dokumentima kao Antonio David SM, ranije psihički zlostavljao, često je nazivao bezvrednom i upućivao joj ponižavajuće komentare. Ali nikada nije verovala da će postati fizički nasilan.

"Dana 24. juna, zamolio me je da siđem ispred stana da razgovaramo", prisetila se. "Kada sam ga videla, nisam ga prepoznala. Nije morao ništa da kaže – lice mu je govorilo sve: "Hoću da te ubijem.' Zgrabio me je za vrat. Udario me je u vrat, uvo i slepoočnicu. Pokušala sam da pobegnem, ali me je uhvatio. On je visok skoro dva metra, a ja sam veoma niska. Zgrabio me je za noge i bacio na zemlju. Zatim mi je glavom udario o ivičnjak. Uradio je to jednom, pa drugi put. Posle drugog puta, više nisam osećala svoje telo. Poslednje čega se sećam je da mi je prikovao glavu za zemlju i gazio mi lice. Pre nego što sam izgubila svest, čula sam nekoga kako viče: "Stani, čoveče, ubićeš je!" Onda sam se probudila u bolnici", ispričala je nesrećna devojka.

Njeni bolnički izveštaji iz tog dana pokazuju da je, dok je bila jedva svesna, slagala medicinsko osoblje da je pala sa visine, pokušavajući da zaštiti bivšeg partnera, koji je kasnije uhapšen nakon što su svedoci dali izjave. Medicinski izveštaji su potvrdili da je pretrpela intrakranijalna krvarenja, uzdužni prelom levog piramidalnog dela slepoočne kosti i paralizu lica zbog napada. Proces oporavka trajao je 301 dan.

Zbog povreda sam izgubila čulo mirisa i ukusa

"Pretrpela sam oštećenje mozga i razvila tešku infekciju koja se stalno pogoršavala. Lekari su morali da mi otvore vrat kako bi ugradili dren iz glave, a takođe su mi stavili cevi u uvo i ispod jezika. Prošla sam kroz nekoliko neuspešnih operacija", navodi Medina.

Napad ju je ostavio sa jakim glavoboljama, amnezijom i, što je najgore, gubitkom čula mirisa i ukusa - nezamisliv udarac za nekoga ko je izgradio karijeru kao kuvarica.

Uprkos svemu što je već pretrpela, Medina tvrdi da ju je dodatno maltretirala socijalna radnica u Ženskom centru njene opštine. Medina se prisetila da je bila primorana da ode u opštinu dok je bila bolesna i jedva disala, samo da bi joj rekli da nema pravo ni na kakvu pomoć ili beneficije.

Izostanak podrške nadležnih

"Kada sam tražila pomoć kao zlostavljana žena, rekli su mi da ne ispunjavam kriterijume za zlostavljanu ženu jer imam posao", rekla je. "Ako ja ne ispunjavam kriterijume za zlostavljanu ženu, ko onda ispunjava?", pita se Medina.

Takođe joj je odbijena invalidska penzija, a Nacionalni institut za socijalno osiguranje (INSS) je obavestio da je sposobna da se vrati na posao.

"Očekuju da se vratim na posao. Ali imam posttraumatski stresni poremećaj. Izgubila sam sluh na levo uvo, kao i čulo mirisa i ukusa. Imam i povrede glave zbog onoga što mi je taj čovek uradio. Ako bih morala da se vratim na posao, to bi bila katastrofa. Potreban mi je fentanil da bih kontrolisala bol, ali ne mogu da radim dok ga uzimam. Nemam čulo mirisa, a u kuhinji to ugrožava i mene i druge", tvrdi.

Maltretira me i iz zatvora

Pored hroničnog bola i, kako kaže, nedostatka podrške od strane opštine, tvrdi da se njena agonija nastavila, jer bivši partner i dalje uspeva da je kontaktira iz zatvora.

"U zatvoru dolazi do mobilnih telefona i stalno me zove sa privatnih brojeva. Ako se javim, kaže mi: 'Znam gde si', samo da bi me uplašio. Takođe masturbira tokom poziva i šalje mi preteće poruke zahtevajući da mu odgovorim. Jednom me je kontaktirao putem poziva koji sam prijavila zbog kršenja zabrane prilaska. Stalno sam pitala: 'Ko je to?', jer sam snimala poziv da bih ga prijavila. 'Rekao je: 'Hajde, javi se na video poziv. Ionako nikad nećeš zaboraviti moje lice. Jedina šteta je što sam te ostavio sa povredama umesto da završim ono što sam započeo'. Iskreno ne mislim da oseća bilo kakvo kajanje. Mislim da jedino žali što sam preživela. Uverena sam da bi voleo da nisam."

Ako pas ima pravo na dostojanstvenu smrt, imam i ja

Izgubivši nadu u vlasti i živeći sa stalnim bolom koji ublažavaju samo morfijum i fentanil, zbog kojih se oseća "kao zombi danima", Medina je odlučila da podnese zahtev za eutanaziju. Objašnjavajući razloge za svoju konačnu odluku, rekla je:

"Ako pas ima pravo na dostojanstvenu smrt kako bi okončao patnju, verujem da i čovek treba da ima to isto pravo. Zbog bola, ali i zato što sam izgubila nadu. Uvek kažem da je barem on pokušao da me ubije direktno. Ali mnogi ljudi koji su se bavili mojim slučajem naneli su mi istu vrstu štete na drugačiji način, kroz svoju ravnodušnost. Preživela sam, ali sam izgubila život. Volela bih da sam umrla tog dana. Uništavaju mi život malo po malo. Nisu uradili ništa osim što su mi postavljali prepreke. Suđenje još nije održano jer njegova majka ima novca i stalno pokušava da ga odloži. Dok se suđenje ne održi, ne mogu da nastavim sa životom. A čak i da mogu, niko ne može izbrisati ono što mi se dogodilo. Posttraumatski stres i trajne povrede nisu nešto što jednostavno nestane."

Rekla je da su joj lekari već odobrili eutanaziju, navodeći da ispunjava kriterijume, iako se procedura ne može sprovesti dok se ne završe preostale formalnosti na sudu.

"Sada vidim samo trajne posledice onoga što se dogodilo. Moram svaki dan da se pretvaram da je sve u redu, a u stvarnosti me boli čak i duša. Kada živiš sa stalnim bolom, živiš u besu. To nije život", kaže kroz suze.

Na pitanje da li bi nešto promenilo njenu odluku, bila je odlučna da je to pažljivo doneta odluka i da je ništa ne može pokolebati.

"Ne govorimo o finansijskom problemu ili nečemu što bi moglo da se popravi vremenom. Govorimo o mom zdravlju, a to mi niko ne može vratiti."

Pre nego što napusti ovaj svet, kaže da bi volela da vidi Antonija Davida SM osuđenog.

"Želim da ostane u zatvoru do kraja života kako više nikada ne bi mogao da povredi nekoga. Ne želim da ikada bude slobodan."

A za socijalnu radnicu koja je tvrdila da ne ispunjava kriterijume za "zlostavljanu ženu", ima snažnu poruku:

"Rekla bih joj da, ako je izabrala taj posao da bi pomagala ljudima, onda to i treba da radi. Njen posao je da podrži žene koje joj se obrate za pomoć, a ne da ih maltretira. Posle mog bivšeg partnera, ta socijalna radnica je osoba koja me je najgore tretirala. Ne zaslužuje da bude na toj poziciji, i to sam joj rekla u lice. Duboko verujem u Boga i mislim da, ako je zaista tako okrutna kao što se pokazala, jednog dana će izgubiti posao. Ima decu i nadam se da nikada neće morati da naiđu na ljude tako bezdušne i okrutne kao što je ona bila."

Ima i poruku za druge žene koje se nađu u nasilnoj vezi.

"Drugim ženama bih rekla: prijavite to prvi put kada se desi. Jer ako vas neko udari jednom, uradiće to opet. A drugi put možda neće želeti samo da vas pretuče – možda će želeti da vas ubije."

Pogledajte BONUS VIDEO: