DEČAK DUH živeo je 13 godina KAO BILJKA, zaključan u sopstvenom telu: Niko nije verovao da će se izvući, a onda se DESILO ČUDO

Martin Pistorius iz Johanesburga imao je 12 godina kad se vratio kući iz škole 1988. godine i rekao majci da ga boli grlo i glava. Simptomi nalik gripu su se pogoršali i na kraju je izgubio sposobnost da komunicira i koristi svoje telo. Nakon što je pao u vegetativno stanje, lekari su pretpostavili da je u komi.

"Testiran sam i pokazalo se da imam kriptokoknu meningitis i tuberkulozu mozga i lečen sam od obe bolesti", objasnio je Martin za LADbible 2024. godine. "Moje telo je oslabilo i izgubio sam sposobnost da govorim i kontrolišem pokrete.“

Pošto niko nije znao da Martin ima "sindrom zaključanosti" - težak neurološki poremećaj koji se najčešće javlja kao posledica moždanog udara, niko nije shvatao da je on i dalje svestan.

Njegova porodica je neprekidno vodila brigu o njemu. Martinov otac, Rodni Pistorius, budio se svakog jutra kako bi obukao svog sina i odveo ga u specijalni rekreativni centar gde je Martin boravio oko osam sati. Nakon toga, otac bi došao po njega, odveo ga kući, okupao, nahranio ga i stavio u krevet. Svake noći budio bi se na dva sata kako bi okretao Martina u krevetu da dečak ne bi dobio dekubitus. Tokom tih 13 godina Martin nije pokazivao bilo kakve znake napretka, a roditelji su izgubili svaku nadu da će njihovom sinu biti bolje - živeo je "kao biljka".

Iako i dalje ima teška fizička ograničenja i koristi invalidska kolica, povratio je ograničenu kontrolu nad glavom i rukama. Oženio se 2009. godine, a 2018. dobio je sina. Sada je zagovornik prava osoba sa invaliditetom, radi kao veb dizajner i deli svoju priču kroz javna izlaganja i društvene mreže. Na svoj 50. rođendan napisao je na Instagramu da njegov "život nosi duboku bol, traumu i izazove koji su izgledali potpuno nepremostivo".

"Ipak, evo me, preživeo sam stvari koje nikada nisam trebao da preživim. Pored toga, bilo je i radosti, prave, neobuzdane radosti. Trenuci lepote, povezanosti i čuda koji su nadmašili sve što sam mogao da sanjam. Kad se osvrnem na proteklih 50 godina, ono što ostaje nisu teškoće ili dostignuća, već ljubav, zahvalnost i poštovanje i mirna, održavajuća vera koja me je nosila kroz svetlo i tamu", napisao je Martin.

Priznao je: "I dalje se suočavam sa izazovima, ali dok ulazim u ovu novu godinu, moja namera je jednostavna: da nastavim da se pojavljujem, da šaljem svetlost tamo gde mogu i da vraćam na način koji je značajan. Posle 50 godina, znam ovo: život je krhak, bolan i zapanjujući, ali takođe dragocen i neverovatno lep. I ostajem duboko zahvalan što sam ovde, još uvek učim, još uvek postojim".