Deca u Jugoslaviji su VRIŠTALA U AGONIJI zbog Deda Mraza: Kad vidimo KAKO SU IZGLEDALI, jasno je zašto - traume su NEIZBRISIVE
- U bivšoj Jugoslaviji Deda Mraz je često bio povod za strah kod dece.
- Kostimi su bili improvizovani i neretko su delovali zastrašujuće.
Svako dete rođeno u Jugoslaviji sigurno i dan-danas u nekoj kutiji ili fijoci čuva fotografije iz vrtića, zabavišta ili nižih razreda osnovne škole sa Deda Mrazom kom sedi u krilu - i vrišti u agonijI! Razlog - strah od čoveka, koji u lošem i zastrašujućem kostimu glumi sedog dekicu iz Laponije koji je došao da donese paketiće. Doneo je, čini se, samo traume.
Dok danas Deda Mraz izgleda vrlo uverljivo, umiljato i pitomo, prvenstveno zahvaljujući pažljivo odrađenim kostimima, profesionalnim animatorima i glumcima (što amaterima, što školovanima), koji imaju takta i znaju kako da pristupe uplašenim mališanima, u bivšoj Jugoslaviji to nije bio slučaj. Uglasvnom se ispod brade i loše skrojenog crvenog odela krio lokalni radnik, domar ili član sindikata, koji je često samo dolivao ulje na već zapaljeni strah kod dece.
Kostimi su često bili improvizovani - odela koja su se cepala, zalepljene brade koje su se krivile i otpadale, krupni brkovi koji su skrivali lice do neprepoznatljivosti, oči su se jedva nazirale kroz male otvore, obrve su im bile zastrašujuće guste, lice zajapureno, a glas dubok, promukao i neprirodan.
Za razliku od današnjih "prijateljskih" verzija, Deda Mraz tog perioda imao je i disciplinarnu ulogu. Čuvena pitanja tipa "Jesi li bio dobar?" nisu bila retorička. Deca su pred punom salom često morala da recituju, odgovaraju ili obećavaju da će biti bolja. Tišina, strogi pogled i zadržavanje poklona dok se "ne zasluži" dodatno su pojačavali napetost.
Iako su svi saglasni da je proslava Nove godine bila intimnija, ali radosnija i smislenija nego danas, čini se da je dodela paketaića ipak kvarila ceo utisak tog perioda.
Traumatičan prostor
Prostor je takođe igrao ulogu. Priredbe su se održavale u hladnim domovima kulture, sportskim salama ili fabričkim halama, sa slabim osvetljenjem i lošom akustikom. Kada se u takvom ambijentu pojavi visoka figura u crvenom odelu, sa nepoznatim licem i dubokim glasom, utisak je bio daleko od bajkovitog.
Zanimljivo je da mnogi ljudi koji su odrastali sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka i danas pamte nelagode iz tog perioda. Deda Mraz im ne budi lepe uspomene - ne zato što veruju da je bio "zao", već zato što je za njih predstavljao nekog ko je nepredvidiv i ko im je, pre svega, nametnut.
A fotografije koje kruže društvenim mrežama samo su nas podsetile na te dane, ta razmišljanja i doživljaje. Oni koji nisu tada bili rođeni, ako slučajno nalete na ove prizore, sada mogu da razumeju zašto su mališani toliko traumatično doživljavali sve.
Priznaćete, svako bi na njihovom mestu.
Saznajte sve o najvažnijim vestima i događajima, pridružite se našoj Viber i WhatsApp zajednici, prijavite na newsletter, ili čitajte na Google News.