Zemlja će POTONUTI U MRAK NA SVETOG ILIJU GROMOVNIKA: Ovo se dešava jednom u 100 GODINA, narodna verovanja su JEZIVA, a sveštenik kaže samo jedno

Poslednje totalno pomračenje Sunca sličnog trajanja zabeležena je 1991. godine, dok se sledeća, uporediva po dužini potpune tame, neće dogoditi sve do perioda nakon 2100. godine. Upravo zato se pomrčina iz 2027. godine već sada izdvaja kao najduža totalna pomrčina Sunca u 21. veku, sa potpunim mrakom koji će u pojedinim delovima sveta trajati čak 6 minuta i 23 sekunde.

Iako iz Srbije neće biti moguće videti potpunu pomrčinu, već samo delimično zaklanjanje Sunca, ovaj događaj izaziva veliko interesovanje i kod nas, kako zbog svoje retkosti, tako i zbog snažne simbolike koju nosi u pravoslavnom kalendaru.

Gde će biti potpuna pomračenje Sunca

Putanja potpune pomrčine protezaće se preko severne Afrike i Bliskog istoka, uključujući Maroko, Alžir, Tunis, Libiju, Egipat i delove Saudijske Arabije, a zatim će se nastaviti ka istoku. Upravo u tim regionima posmatrači će imati priliku da dožive potpuno zaklanjanje Sunčevog diska i iznenadni pad dana u noć.

Izvan te uske zone totaliteta, pomrčina će biti delimična, što znači da će se Sunce videti kao tamni disk sa "ujedom" Meseca. Tako će biti i u Srbiji, gde će se primetiti samo delimično smanjenje Sunčeve svetlosti, bez potpune tame.

Ipak, čak i delimična pomrčina često izaziva snažan utisak. Svetlost postaje prigušena, senke se menjaju, temperatura može blago da opadne, a u prirodi nastaje neobična tišina. Kod potpune pomrčine, taj efekat je još snažniji i gotovo nadrealan, što ovaj događaj čini nezaboravnim iskustvom za one koji će se naći na pravom mestu.

Pomračenje Sunca na Svetog Iliju Gromovnika

Posebnu pažnju pravoslavnih vernika privlači činjenica da se totalna pomrčina Sunca 2027. godine događa baš na praznik Svetog Ilije Gromovnika, jednog od najpoštovanijih svetitelja u srpskom narodu.

Sveti Ilija se u narodnoj tradiciji doživljava kao gospodar gromova, munja i oluja. Veruje se da nebom putuje u vatrenim kolima koja vuku četiri konja, dok je grmljavina tutnjava njegovih kola. Prema predanju, on nije umro, već je živ uznet na nebo, što se često prikazuje i na ikonama.

Ilindan dolazi u najtoplije i najsušnije doba godine, pa se u narodu veruje da Sveti Ilija odlučuje kada će pasti kiša, a kada će nastupiti suša. Zbog toga se u mnogim krajevima smatra da na ovaj praznik ne treba raditi u polju ili vinogradu, kako se ne bi navukao gnev svetitelja.

Postoji i izreka "od Svetog Ilije sunce sve milije", koja simbolično označava kraj najjačih letnjih vrućina. Takođe se veruje da, ako na Ilindan grmi, može doći do štete na rodu oraha i lešnika.

U nekim krajevima sačuvana su i starija verovanja prema kojima se tokom snažne grmljavine ne treba krstiti, kao i tvrdnje da je mesto gde je udario grom zapravo mesto na kojem je Sveti Ilija pogodio đavola. Crkva, međutim, takva tumačenja ne prihvata kao hrišćanska.

Pomrčina nije znak kazne

Komentarišući narodna verovanja vezana za vremenske nepogode na Ilindan, sveštenik je za portal religija.rs istakao da ljudi često prirodne pojave tumače kroz predanja, ali da to ne znači da su ona u skladu sa učenjem Crkve.

Slično mišljenje izneo je i teolog Miloš Stojković, koji naglašava da svetitelji nisu tu da bi izazivali strah, već da ljude usmere ka hrišćanskim vrednostima.

"Ako smo na Hristovom putu, ne treba da se bojimo ni gromova. Bog nas opominje ne zato što nas mrzi, već zato što nas voli", rekao je Stojković, dodajući da su mnoga narodna verovanja nastala kao pokušaj da se neobjašnjive pojave približe čoveku.

Teolog Aleksandar Bojanić bio je još direktniji, ocenjujući da su neka od tih uverenja ostaci starijih, nehrišćanskih shvatanja.

"To su narodna verovanja bez teološkog utemeljenja. U pitanju su čisti ostaci paganizma", poručio je Bojanić.

Crkva, dakle, ne uči da su pomrčine Sunca znak nesreće ili božanske kazne. Prirodni fenomeni mogu biti povod za razmišljanje i smirenje, ali ne i razlog za strah.