Brzi test od 10 sekundi koji otkriva da li ste pod VELIKIM STRESOM

Nema potrebe za komplikovanim procedurama da biste uvideli da li ste pod tenzijom, već je sve što se savetuje da pokušate da progutate pljuvačku tri puta zaredom. Ukoliko vam taj proces ide glatko i bez ikakve muke, možete da odahnete – sve je u najboljem redu. Međutim, ukoliko naiđete na poteškoće prilikom gutanja, to bi mogao biti jasan pokazatelj da se vaš organizam nalazi u stanju povišenog stresa.

Kako se ističe u ovim viralnim objavama, izuzetno je važno ne prepustiti se panici ukoliko rezultat testa nije idealan. Poruka je jasna: "Ne znači da sa tobom nešto nije u redu. Ali može značiti da si pod stresom".

Zašto nam je teško da gutamo kada smo napeti?

Naime, kada se duži vremenski period nalazimo u stanju grča i napetosti, neminovno dolazi do aktivacije simpatičkog dela našeg nervnog sistema, koji je u organizmu zadužen za čuvenu reakciju „bori se ili beži”. U ovakvim stresnim situacijama, naše telo ne stavlja odmor na prvo mesto, već se isključivo fokusira na puko preživljavanje.

Sve one „mirne funkcije”, u koje direktno spada i naš sistem za varenje, automatski padaju u drugi plan. Naš organizam se tada ponaša kao da mu preti direktna i neposredna opasnost, a ne kao da, na primer, samo opušteno sedi na kauču. Zbog ovakve burne i odbrambene reakcije tela, mogu se javiti veoma specifični fizički simptomi. Najčešći među njima su:

• potpuno suva usta
• neprijatan osećaj „knedle” u grlu
• generalna napetost u celom telu
• otežano i nespontano gutanje.

Kako da pomognete sebi?

Upravo zbog toga, ovaj kratki test služi kao idealan podsetnik da je vreme da barem na trenutak zastanete sa svakodnevnim obavezama. Preporučuje se da duboko udahnete vazduh kroz nos i lagano, bez ikakve žurbe, pokušate da progutate pljuvačku tri puta. Ukoliko vam to pođe za rukom sa lakoćom, telo vam poručuje da se najverovatnije nalazi u zoni sigurnosti, dok su poteškoće pri gutanju alarm koji signalizira da je neophodno da hitno usporite svoj tempo.

Za sam kraj, od ključne je važnosti napomenuti da se naš osetljivi nervni sistem ne može magično "resetovati" nekakvim ogromnim potezima, jednim odlaskom na produženi vikend ili primenom samo jednog izolovanog rituala. Njegova adekvatna regulacija zahteva male, ali svakodnevne poruke sigurnosti koje redovno moramo slati sopstvenom telu.

Da li stres zaista uzrokuje rak?

Pitanje koje je dugo vremena delilo svetske naučnike je može li stre da uzrokuje rak? Lekari su često primećivali da se teški životni događaji, poput gubitka voljenih osoba, razvoda i ozbiljnih trauma, često događaju neposredno pre pojave bolesti kod pacijenata. Ipak, dokazi su daleko od konačnih i provereno tačnih. Čak i Cancer Research UK (CRUK) tvrdi da povezanost nije dokazana i možda je samo mit.

Ali, s porastom količine stresa i predviđanjem da će broj obolelih od raka porasti za trećinu do 2030., neki stručnjaci smatraju da novi dokazi o uticanju stresa na telo ukazuju na moguću povezanost. Profesorka Melani Flint sa Univerziteta u Bridžtonu, koja istražuje uticaj hormona stresa na rak, kaže:

"Napredujemo u ovom području i mislim da ne možemo isključiti doprinos stresa raku. Smatram da stres doprinosi i nastanku raka i njegovom širenju nakon što je dijagnostikovan, ali nije nužno uzrok".