Brutalna ispovest ĆERKE VOĐE JAPANSKE MAFIJE: Jakuze su je godinama najstrašnije MUČILE, a onda se odlučila za SKANDALOZAN POTEZ koji je šokirao sve

Italija ima Koza Nostru, bez koje nijedna priča o Siciliji ne bi bila kompletna, Kinezi mračne Trijade, Meksiko svoje kartele, a Japan – tradicionalni sindikat organizovanog kriminala, Jakuza, koji od 17. veka hara tamošnjim podzemljem. Njihovo delovanje karakterišu strog kodeks časti, razrađen sistem unutrašnje hijerarhije, tetovirana tela i rad iza legalno poslovnih paravana. Ovo moćno društvo i danas deluje po drevnim zakonima i drži se srednjovekovnih okrutnosti.

Iznuda, ubistva, reketiranje, trgovina drogom i ljudima, kao i finansijske malverzacije spadaju među uobičajene aktivnosti japanskih gangstera. Svemu tome je heroina ove priče, Šoko Tendo, prisustvovala od najranijeg detinjstva. Nakon što je izdržala bezbroj užasa koji su ostavili duboke ožiljke i na njenoj duši i na telu, uspela je da se otrgne iz kandži zla i život počne – ispočetka.

Ovo nisu "Memoari jedne gejše"... Ovo je bolna i brutalna ispovest ćerke člana ozloglašene organizacije u kojoj ženama nije dozvoljen pristup.

Kakav otac, takva ćerka

Rođena je u Osaki 1968. godine, kao treće dete Hirojasua Tendoa. Ima starijeg brata Daikija i sestru Maki, kao i mlađu Nacuki. Njen otac pripadao je najmoćnijem modernom jakuza klanu, "Jamaguči-gumi". Kao jedan od najviših članova u hijerarhiji organizacije u toj prefekturi, Tendo je dobro zarađivao, tako da je njegova porodica živela u raskošnoj vili ograđenoj visokim gvozdenim kapijama. Svako dete imalo je svoju sobu, što je u Japanu, gde se svaki centimetar savesno štedi, predstavljalo poseban luksuz.

Hirojasuova garaža izgledala je kao najskuplji salon automobila, koji su mu bili omiljeni hobi. Dok je on bio strog i disciplinovan, često i nasilan, kako i dolikuje jakuzama, njegova supruga Satomi važila je za izuzetno brižnu i smirenu ženu. Šoko je, moglo bi se reći, imala srećno detinjstvo. Dok nije krenula u školu, gde su svi znali ko je i iz kakve kuće potiče.

Već u prvom razredu shvatila je da vršnjaci nisu svi spremni da je prihvate takvu kakva jeste - kao ćerku gangstera. Odlazak u školu pokazao se nepodnošljivim za osetljivu devojčicu lošeg zdravlja, koja je zbog problema sa nervnim sistemom patila od raznih bolesti.

Jednog dana, kolega njenog oca po imenu Mizuguči, koji je redovno posećivao njihov dom, primetio je slabu devojčicu kako leži sama. Prišao joj je i rekao: "Šoko-san, sada si tako velika! Svakog dana si sve lepša". Potom je pokušao da je poljubi, ali ona ga je odgurnula i uspela da pobegne. Nekoliko dana kasnije, Mizuguči je uhapšen zbog trgovine drogom.

Iz jednog pakla u drugi

U nekom trenutku, Hirojasu se promenio iz korena. Kući se vraćao posle ponoći, skoro uvek mrtav pijan, a iz barova su ga dovodile mlađe žene. U napadu besa često bi razbijao nameštaj, a prizori su za decu bili ravni onima iz horor filmova. Šoko i njena sestra kovale su plan da se nekako iskobeljaju iz tih strahota.

U to vreme, u Japanu je bila veoma popularna "jenki kultura", kako su je zvali. Do juče zatvorena zemlja oberučke je prihvatila slobodniji, američki način života, ali iz njega se razvila i istoimena subkultura, koja nije upamćena po pozitivnim osobinama. Naime, "jenki" su bili maloletni delinkventi koji su krali i tukli se po ulicama, a često su bojili kosu i brijali obrve, što je u Zemlji izlazećeg sunca bilo nezamislivo, sramotno. Buntovna Šoko je vrlo brzo uronila u taj svet, pre svega zahvaljujući novom društvu koje nije marilo da li je njen otac jakuza ili običan čovek iz srednje klase.

Kada ju je razredni starešina izgrdio zbog nove, zlatne kose, prestala je da dolazi na nastavu. Međutim, iako netipična za Japance, to je bila njena prirodna boja, koja je počela da se ističe u tinejdžerskom dobu. Nepravedne optužbe su je duboko povredile: posle žestokog izliva besa bacila je sve sa nastavnikovog stola i ljutito napustila učionicu.

Čast oca bila joj je važnija od sopstvene

Istog dana se ofarbala, u znak protesta, i postala platinasta plavuša. Nije prošlo mnogo vremena dok nije počela da koristi opijate, ali i da se tuče sa drugim devojkama. Nakon jedne tuče završila je u pritvoru. Odbijala je svaki razgovor sa policajcima i nije joj padao na pamet da potpiše priznanje. Međutim, organi reda znali su s kim imaju posla. Odmah su shvatili da je ćerka jakuze. Jednostavno, odali su ju ponašanje, neumoljivost i "jezik za zubima".

Poslali su je u popravni dom za maloletnike, gde je provela 11 meseci. Njen otac je u međuvremenu završio u bolnici zbog tuberkuloze, a starija sestra se udala, tako da je većina kućnih obaveza pala na Šoko. Ali, to je bio samo početak problema... Do tada je porodica skoro ostala bez novca, a Hirojasu se sve više zaduživao.

Ubrzo je upoznala jednog od njegovih bivših kolega, zelenaša po imenu Maedžima. Hteo je da pomogne Hirojasuu, ali - u zamenu za ćerku. Pošto je pretio mladoj devojci i ubeđivao je da bi njegog oca mogla da snađe užasna sudbina, pristala je na sve uslove. Kasnije je dobila posao u malom baru blizu kuće, gde je srela izvesnog Šina.

Uprkos činjenici da je bio oženjen, Šoko se odmah zaljubila i počela da izbegava prisilne susrete sa Maedžimom. Međutim, ovaj nije imao nameru da je pusti.

Na ivici smrti

Kad god bi pomenula raskid, pretio bi joj da će reći roditeljima za njenu zavisnost od droge. Svesna da bi to potpuno uništilo njenog oca, nije se opirala. S druge strane, Šin joj se činio apsolutnim idealom savršenog muškarca. Za razliku od ostalih koje je upoznala, on je iskreno brinuo o njoj, čak joj je iznajmio stan kao poklon za 18. rođendan. Tamo je provodila najsrećnije trenutke, ali i najtužnije, jer se on uvek vraćao svojoj ženi.

Maedžima nije prestajao da je uhodi. Jednom ju je bukvalno oteo na ulici, drogirao, pretukao i satima zlostavljao. Šin, koji nije znao da napasnik postoji, bio je izuzetno razočaran što Šoko nije uspevala da se oslobodi poroka. Ruke su joj bile uništene, vene skoro pocepane... Jednog dana je umalo umrla od predoziranja. Tada je shvatila da mora da prestane dok još ima vremena da se spase. Ali, cena je bila visoka – izgubila je Šina.

Kasnije je pronašla posao u drugom baru, gde je u njen život ušao novi muškarac. Zvao se Ito. Takođe je bio član jakuza. Lagao ju je da nema ni ženu, ni decu. Kada je saznala za njih, već je gajila duboka osećanja prema njemu, tako da nije mogla da ga ostavi. No, i on je bio nasilnik. Često ju je tukao bez ikakvog razloga: slomio bi joj nos i izbio par zuba, a odmah zatim bi se zaklinjao na večnu ljubav. I Šoko mu je svaki put praštala. Međutim, u jednom trenutku, konačno je odlučila da stane na kraj komplikovanim vezama... Otišla je i od njega.

A onda je uradila nešto skandalozno...

Novu stranicu okrenula je – tetovažom. Živopisna slika prekrila je cela leđa, a pratila su je dva zmaja na obe ruke. Glavni deo crteža prikazivao je legendarnu kurtizanu Džigoku Daju. Ovde je važno napomenuti da su u Japanu svojevremeno samo jakuze imale tetovaže. I danas, kada se neko usudi da na sebe stavi tattoo, gledaju da ispod oka. Ženama je bilo potpuno zabranjeno da ih nose, čak i one najmanje, najslađe i najneupadljivije.

Ako bi se neka i osmelila na to, bio bi joj zabranjen pristup javnim mestima. Tako stigmatizovane, bile su potpuno izopštene iz društva. Ali, Šoko Tendo nije marila šta će ko da kaže.

Ubrzo je u njen život ušao još jedan član jakuza, po imenu Takamicu. Događaji su se brzo odvijali, pa je čak zaprosio svoju voljenu, poklonivši joj luksuzni "Tiffany" prsten. Dobio je i blagoslov njenih roditelja.

Međutim, opsednuti Ito nije hteo da pusti bivšu ljubav. Jednog dana ju je sačekao i pretukao gotovo nasmrt. Mučenje je trajalo nekoliko sati. Tek kada se uplašio da ju je ubio, i da će, ako se to desi, snositi užasne posledice, odveo ju je u bolnicu.

Šoko se vratila kući, jedva živa i u zavojima od glave do pete. Njen verenik znao je šta mu je činiti. Pogubljenje je bilo neizbežno. Ito? Brojao je svoje poslednje dane... Iako je Takamicu poneo pištolj, nije ga ubio. Kada se vratio, niz ruku mu je curila krv. Devojka je shvatila da je, po jakuza kodeksu, odsekao sebi mali prst (ritual poznat kao „jubicume) jer je napravio prekršaj, ali je prethodno toliko polomio zlostavljača, da je ovaj nekoliko meseci proveo u bolničkom krevetu.

Poslednja šansa za bolji život

Nakon venčanja, Šoko i Takamicu odlučili su da napuste Osaku i presele se u Jokohamu, gde je živela njena sestra Maki. Ubrzo su se zaposlili, nadajući se da će konačno ostaviti prošlost iza sebe i početi da vode normalan život. Nije bilo tako. Poziv od kuće je sve promenio – Šoko je izgubila tlo pod nogama kada su joj javili da je njena majka doživela težak moždani udar. Preminula je nedugo nakon njenog povratka u Osaku.

Uskoro je, slomljena posle ogromnog gubitka i pod teškim stresom, saznala još loših vesti: njen otac imao je rak. Umro je šest meseci kasnije, a ona se sve to vreme nije odvajala od njega. Kada bi bio pri svesti, Tendo se neprestano izvinjavao deci zbog načina na koji se nekada ophodio prema njima.

Šoko se u međuvremeno razvela. Obećala je sebi da se nikada više neće zabavljati sa muškarcima koji imaju veze sa kriminalom. Nastavila je da radi u baru, dok nije skupila dovoljno novca da se osami i napiše knjigu. Njena autobiografija "Yakuza Moon", objavljena 2004, postala je bestseler. U jednom intervjuu, priznala je da je prošlost i dalje sputava u konzervativnom japanskom društvu, jer "svi znaju čija je ćerka".

Postala je i majka. Devojčicu kojoj je dala ima Komači dobila je sa jednim fotografom, od koga se kasnije rastala. Izjavila je da će učiniti sve kako njena ćerka nikada ne bi morala da se upozna sa iskušenjima kroz koja je ona prolazila u periodu adolescencije. Sada je Šoko Tendo u pedesetim godinama. Podvrgla se plastičnim operacijama i istetovirala skoro celo telo ne bi li sakrila brojne povrede, ali su emotivni ožiljci zauvek ostali na duši.