BRAĆA otišla na TRANSPLANTACIJU KOSE U TURSKU i evo kako izgledaju POSLE OPERACIJE U ISTANBULU: "Kada sam video "groblje" na svojoj glavi, morali smo da reagujemo"

Braća Vizli poznati kao Vizli trojke, imaju 33 godine i žive u Šerman Ouksu u Kaliforniji, pretvorili su svakodnevni život u viralni sadržaj, a u februaru ove godine otišli ​​su korak dalje pa su javno prikazali svoju važnu odluku - putovanje u Istanbul na transplantaciju kose.

„Ideja da odemo u Tursku javila se je jer sam prilično brzo počeo da ćelavim i odlučio sam da je vreme da to sredim ili obrijem glavu. Ne mislim da bi mi moja braća dozvolila da imam bolju kosu od njih, tako da su definitivno hteli da mi se pridruže", ispričao je Šon Vizli.

Ono što se većini ljudi čini kao velika solo odluka, brzo je postalo grupni izazov za identične trojke. „Znali smo da ćemo, pošto smo identične trojke, i mi oćelaviti, pošto se Šon prvi suočio sa tim", priznao je Aleks.

A oni se, oko toliko stvari, savršeno usklađuju, spontano i bez ikakvog pritiska. „Definitivno moramo da imamo veoma slične rasporede, tako da zajedno donosimo veliki broj odluka. Navikli smo na to", dodao je Alek Vizli.

Ipak, kada je došlo do ove odluke, jasna i odlučujuća prekretnica usledila je je kada je Mičel primetio „groblje“ svoje „nekadašnje linije kose koja je počela da opada“.

Iako Šon u šali kaže da bi „definitivno imao transplantaciju kose sa braćom ili bez njih", napomenuo je da je njihovo prisustvo učinilo putovanje mnogo prijatnijim.

Operacija je urađena 24. februara. Nakon što su proveli skoro osam sati u Centru za kosu Turske u Istanbulu, a pravi izazov je nastao tokom oporavka:

„Najteži deo bilo je spavanje. Morate da spavate pod određenim uglom sa jastukom koji je tvrd i ne želite ništa da pokvarite".

Mičel je ispročao da je, uprkos dugom danu, sam postupak prošao glatko. Osoblje klinike je bilo profesionalno, sve je išlo po planu, a bol je bio minimalan.

Naravno, Virzijevi nisu mogli da prođu kroz ovo iskustvo bez humora. „Lepo je jer izgledaš malo grubo kada izlaziš u javnost, tako da to što imaš još dva momka koji liče na Frankenštajna, čini sve to lakšim“, poručio je Šon.

Do kraja putovanja, transplantacija kose je bila samo deo priče. Više od svega, iskustvo je istaklo vezu koju braća dele.

Na pitanje šta bi druga braća i sestre mogli da nauče iz njihove životre dinamike, Mičel je ponuido praktičan savet: „Rekao bih da jednostavno provodite što više vremena sa porodicom i da pustite sitnice".

Međutim, Aleks je dodao dozu realnosti: „Svađamo se bukvalno svaki dan oko najglupljih stvari, ali na kraju krajeva ne možete zameniti svoju braću i sestre i svoju porodicu. Oni su uvek tu za vas".

I naravno, Šonje doneo klasični Virzijev obrt: „Ali takođe imajte neke hobije ili vreme da pobegnete od njih. Poludeli bismo da nemamo prijatelje ili zabavu koje bi nas odvojilo jedno od drugog".

Čak i nakon nedelja i meseci pažljivog oporavka, pouka je jednostavna: kosa ponovo raste, ali veza između braće - bez obzira koliko je neuredna, urnebesna i potpuno nepokolebljiva, traje ceo život.

Braža Vizli tek čekaju da im kosa ponovo izraste, a za sada se sve odvija po planu, pa bez problema odlaze i na treninge.