"Pitao me da li želim da idem": Bila je u SEPTIČKOM ŠOKU, tvrdi da je videla ŽIVOT POSLE SMRTI, a onda se u uglu sobe pojavio ANĐEO koji joj je PROMENILO SUDBINU

Njenoj majci, Ejlin Morison (61), u tridesetim godinama dijagnostikovana je renalna tubularna acidoza, a njeni bubrezi su od tada polako počeli da otkazuju. Zbog tog stanja bubrezi nisu mogli pravilno da filtriraju kiseline iz krvi, što je dovodilo do povećane kiselosti u organizmu. Takvo stanje može izazvati poremećaje koji uzrokuju ekstreman umor, zbunjenost i mučninu, a ona tvrdi da je tokom boravka u bolnici videla život nakon smrti.

Borba sa retkom bolešću i transplantacija bubrega

Do kasnih pedesetih godina bilo je jasno da joj je potrebna transplantacija bubrega, a operacija obavljena 2016. godine bila je uspešna.

Međutim, pet godina kasnije suočila se sa životno opasnom komplikacijom sepsom. Primaoci transplantiranih organa posebno su osetljivi na ovu često smrtonosnu reakciju organizma na infekciju, jer do kraja života moraju da uzimaju imunosupresivne lekove.

Te zastrašujuće noći u bolnici u Nju Džerziju, u oktobru 2021. godine, stanje je počelo naglo da se pogoršava. Počela je da pada u septički šok, a lekarima je bilo jasno da joj preti otkazivanje organa. Njeni izgledi za preživljavanje dramatično su se smanjili.

Sestra je tada pozvala njenu ćerku, koja je u tom trenutku radila u Vašingtonu kao 27-godišnja novinarka koja prati zdravstvenu politiku, navikla na ubrzani ritam Kapitol Hila. Paničan ton u sestrinom glasu bio je dovoljan da shvati koliko je situacija ozbiljna.

Odmah je kupila kartu za voz i krenula ka Nju Džerziju. Uspela je da vidi majku neposredno pre nego što je stanje postalo kritično. Njena majka je tada još mogla da razgovara i pokušavala je da je umiri, govoreći da će sve biti u redu.

Ćerka kaže da nije mogla da proceni da li se majka plašila, ali veruje da je ona bila dovoljno uplašena za obe. Ipak, upravo tada dogodilo se nešto potpuno neočekivano.

"Videla sam anđela": Neobično iskustvo na ivici života

Dok su aparati u bolničkoj sobi ravnomerno pištali, a njena majka tonula u san nakon brojnih doza antibiotika i infuzija, ona je doživela neobično iskustvo.

"Sećam se da sam teško disala, celo telo me je bolelo, imala sam nekoliko infuzija i kateter, bila sam priključena na monitor… sve je bilo veoma neudobno", ispričala je Ejlin nekoliko godina kasnije svojoj ćerki. U tom trenutku počela je da zamišlja da joj je u krilu njihov porodični pas Džekson.

"Sećam se da sam ležala i stalno zamišljala da mi je naš pas u krilu i da ga mazim." Gotovo sat vremena, kako kaže, mazila je vazduh, uverena da joj ljubimac sedi u krilu. A onda se dogodilo nešto još čudnije.

U jednom trenutku, iz zadnjeg ugla sobe pojavila se jarka svetlost. Ejlin tvrdi da je svetlost dolazila od bića za koje je verovala da je njen anđeo čuvar.

"Odjednom, preko mog desnog ramena u desnom uglu sobe, videla sam biće koje je ličilo na anđela, sa najmirnijim i najtoplijim sjajem“, rekla je.

"Zaista je imao krila, što zvuči pomalo ludo. Samo sam ga gledala kao da je najnormalnija stvar na svetu da anđeo stoji u sobi." Prema njenim rečima, figura joj je prišla i postavila jednostavno pitanje:

"Da li želiš da odeš odavde?" U tom trenutku, kako tvrdi, imala je osećaj kao da se odvaja od sopstvenog tela.

"Kao da je moje drugo ‘ja’ počelo da lebdi iznad tela koje je ležalo u krevetu." Sledeće čega se seća, kaže, jeste da leti iznad bolnice, iznad parkinga, a zatim kroz svemir pun zvezda.

"Odjednom sam bila u galaksiji, svuda oko mene bile su zvezde i samo smo nastavili da letimo." Anđeo ju je zatim, kako tvrdi, pitao gde bi na svetu najviše volela da ode.

Prvo mesto koje joj je palo na pamet bio je London, iako ga nikada ranije nije posetila.

"Rekla sam London jer deluje svečano tokom praznika."

Prema njenoj priči, njih dvoje su zatim "leteli" do Londona, gde su, kako joj se činilo, satima posmatrali ljude koji su kasno uveče izlazili iz prodavnica sa kesama punim božićnih poklona. Zatim su nastavili putovanje i stigli do paba u Belfastu, gde je čula glasnu muziku i videla ljude koji su se veselili. Ali pošto već više od deset godina ne pije alkohol, rekla je da se tamo nije osećala prijatno. Čim je to pomislila, kaže, ponovo su poleteli.

Sledeća destinacija bila je Afrika, gde je lebdela iznad krda slonova - njenih omiljenih životinja.

Nikada nije videla kraj tunela

Ipak, anđeo joj je rekao da ne bi bilo bezbedno da sleti, nakon čega se, kako tvrdi, ponovo našla u bolničkoj sobi.

Ejlin kaže da nikada nije videla „svetlost na kraju tunela“ za koju mnogi veruju da vodi u zagrobni život. Za nju to nije bio kraj, već samo kratka pauza od bolesti i patnje.

Kada se probudila, osetila je neobičan mir. Posle nedelju dana lečenja njeno stanje se stabilizovalo i puštena je kući.

Iako se i dalje suočava sa posledicama brojnih lekova koje mora da uzima zbog transplantacije, kaže da ju je to iskustvo duboko promenilo.

"Osećam se smirenije i povezanije sa svetom oko sebe", kaže Ejlin, prenosi Večernji.hr.