Andrea je UDAVILA PETORO DECE U KADI, najmlađe je imalo SAMO ŠEST MESECI: Osuđena je na DOŽIVOTNU ROBIJU, a onda je PRESUDA PONIŠTENA

Andrea Jejts je u vreme ubistva imala 37 godina i borila se sa teškim mentalnim poremećajima, uključujući postporođajnu depresiju, postporođajnu psihozu i šizofreniju. Prema iskazima na sudu, sačekala je da njen suprug Rasti ode na posao, a zatim je ostala sama sa decom. U tom periodu došlo je do tragedije u kojoj je život izgubilo svih petoro mališana.

Nakon toga, više puta je kontaktirala hitne službe, a zatim je pozvala i supruga, tražeći od njega da se što pre vrati kući. Policajski službenici koji su se našli na mestu zločina rekli su da je ovo jedan od najmučnijih slučajeva, a neki su i prvi put zaplakali na dužnosti. Ceo komšiluk je bio potpuno skamenjen i šokiran.

Protiv Andree je podignuta optužnica za petostruko ubistvo, a suđenje koje je usledilo 2002. godine privuklo je ogromnu pažnju javnosti i medija, uz prenos uživo. Iako je priznala šta se dogodilo, ceo proces bio je daleko od jednostavnog i obeležen brojnim preokretima.

Tužilaštvo je zahtevalo najstrožu kaznu, fokusirajući se na stradalu decu: Nou, Džona, Pola, Luka i najmlađu Meri. Odbrana je, s druge strane, insistirala na tome da su psihičko stanje i teški poremećaji majke u potpunosti uticali na njene postupke, te da joj je potrebna dugotrajna psihijatrijska terapija, a ne zatvorska kazna.

Njen suprug Rasti joj je u početku javno pružao podršku, ističući da je bila brižna majka i da je volela svoju decu. Kasnije se razveo od nje i započeo novi život.

Porota ju je 2002. godine proglasila krivom i osudila na doživotnu kaznu zatvora uz mogućnost uslovnog otpusta posle 40 godina. Međutim, presuda je kasnije poništena nakon žalbe njenih advokata. Na ponovljenom suđenju 2006. godine, proglašena je nevinom zbog neuračunljivosti u trenutku izvršenja dela.

Od početka 2007. godine smeštena je u državnu psihijatrijsku bolnicu u Kervilu, u Teksasu. Iako zakon omogućava godišnju procenu njenog stanja i eventualni izlazak iz ustanove, ona se svake godine odriče tog prava i nastavlja lečenje.

Prema dostupnim informacijama, nikada nije zatražila razmatranje otpusta. Njeni branioci navode da je svesna svojih postupaka i da svakodnevno nosi teret gubitka dece. Slobodno vreme provodi u kreativnim radionicama, gde izrađuje razne rukotvorine koje se anonimno prodaju, a prikupljena sredstva usmeravaju se u fond za pomoć mentalnom zdravlju žena, sa posebnim fokusom na period nakon porođaja.

Andrein advokat istakao je da se ona nalazi tamo gde smatra da treba da bude i da nastavlja lečenje koje joj je neophodno.