Ana je pokorila svet u luksuznim haljinama Đorđa Armanija, imala je ANĐEOSKO LICE, a onda joj je želja za slavom UNIŠTILA ZDRAVLJE - Umrla je od gladi sa 38 kilograma

Njen kratak život počeo je 29. maja 1985. godine u brazilskom gradu Žundijajiju. Rođena u porodici srednje klase, Ana je od malih nogu maštala o tome da postane supermodel kako bi svojoj porodici obezbedila bolji život. Anina majka kasnije se prisećala kako je devojčica krišom oblačila njene grudnjake i cipele sa štiklom, pozirala pred ogledalom i molila ukućane da je fotografišu. Prvi korak ka ostvarenju sna napravila je sa samo 13 godina, kada je ponela titulu "Kraljice Žundijajija".

Od lokalne lepotice do svetskih modnih pisti

Očaravala je sve svojom gracioznošću i posvećenošću, pa su joj se vrata svetske modne scene ubrzo širom otvorila. Nije prošlo mnogo vremena, a Ana je potpisala ugovore sa prestižnim agencijama "Ford" i "Elite". Posao ju je odveo u Hongkong i Japan, gde je dobila priliku da nosi kreacije modnih velikana, među kojima je bio slavni Đorđo Armani. Iako je delovalo da živi san svake mlade devojke, iza blistave fasade krila se prava tragedija.

Prelomni trenutak, koji će je na kraju odvesti pravo u smrt, dogodio se u januaru 2004. godine, kada je otputovala na svoj prvi inostrani angažman u kineski grad Gvangdžou. Tamo se mlada i nezaštićena devojka, daleko od porodice, suočila sa najokrutnijim licem modne industrije. Agenti su je pogledali i rekli joj da je – predebela. Za tinejdžerku koja je sanjala o uspehu, to je bio udarac od kojeg se nikada nije oporavila.

Svoje najdublje strahove i razočaranje poveravala je majci u potresnim pismima.

"U ovom velikom gradu osećam se tako malom. Nisam uradila ništa kako treba. Nisam uspela", napisala je.

Bila je visoka 173 cm i teška svega 38 kg

Opsednuta strahom da će izgubiti posao i unosne ugovore, Ana je krenula putem bez povratka, sve dublje tonući u kandže anoreksije. Njena telesna težina spala je sa 50 na svega 38 kilograma, iako je bila visoka 173 centimetra. Preživljavala je gotovo isključivo na jabukama i paradajzu, dok je od pića konzumirala samo voćne sokove.

O njenoj agoniji svedočila je prijateljica i novinarka Laura Ankona:

– Rekla je da ne može da jede, da je pokušavala, ali da joj se povraćalo. Znala je da ima problem, ali nije znala od čega boluje.

Ljubav kao poslednja uteha i bolan kraj

Iako je njeno telo iz dana u dan bilo sve slabije, srce joj je i dalje čeznulo za ljubavlju. Pred sam kraj svog kratkog života zaljubila se u 19-godišnjeg manekena Bruna Setija, kojem je ostavila dirljivu poruku.

"Nisam znala šta je ljubav dok me nisi poljubio. Hvala ti na zagrljajima zbog kojih sam se osećala sigurno i na razgovorima koji su mi pružali utehu", napisala je.

Nažalost, ni ljubav nije mogla da je spase. Anin organizam, iscrpljen dugotrajnim gladovanjem i jakim lekovima za mršavljenje i protiv bolova, počeo je da otkazuje. Preminula je 14. novembra 2006. godine, nakon 21 dana provedenog na odeljenju intenzivne nege. Poslednje dane života provela je nesposobna da govori zbog cevi postavljene u dušnik, dok joj je kosa opadala u pramenovima. Uzrok smrti bili su otkazivanje više organa i sepsa.

Vest o smrti mlade manekenke potresla je svet, a njena tetka Mirtes Reston izgovorila je reči koje i danas odjekuju kao upozorenje na tamnu stranu modne industrije.

– Ove devojke su belo roblje. Želimo veća prava za manekene. Modna industrija prvo ih odvoji od porodice, a potom ih ostavi same u tuđini – govorila je neutešna tetka.

Ana Karolina Reston platila je najvišu cenu jureći svoje snove i postala simbol opasnih standarda lepote i pritisaka koje nameće modna industrija.

Sličnu sudbinu doživela je i Izabel Karo, koja takođe nije uspela da pobedi anoreksiju. Postala je zaštitno lice kampanje koja je upozoravala na opasnosti ove bolesti, a pred smrt je imala svega 28 kilograma. Prema njenim tvrdnjama, u anoreksiju ju je gurnula majčina opsesivna potreba da je zadrži uz sebe i nikada ne ostane sama.