Ana je bila uspešna teniserka, a onda se ZAMONAŠILA: U manastir kod Rudnika stigla na MOTORU, danas služi Bogu i čuva stoku - "Nikad ne znaš gde će život da te odvede"

Pre nego što je obukla monašku rizu i, deset godina pre dolaska u ovu svetinju, postala monahinja, Anin život bio je usko vezan za profesionalni tenis.

– Živela sam svuda. Poslednje mesto u kojem sam živela bio je Beograd, gde sam provela pet godina pre nego što sam došla ovde. Pre toga živela sam u Vankuveru, pa u Čikagu, zatim na Kipru – sve je bilo vezano za tenis – svedoči ova neobična monahinja o svom neverovatnom životnom putu.

Na motoru u drugi život

Njen prelazak iz užurbanog svetovnog života u manastirski mir bio je sve samo ne običan. U ovu svetinju stigla je kao iskušenica, i to ni manje ni više nego na belom Harli Dejvidsonu. Da neko u manastir dođe na motoru, a potom odluči da se zamonaši, prava je retkost i gotovo apsolutni kuriozitet. Ipak, ona na to samo kratko i skromno kaže: "Čudni su putevi Gospodnji."

Ipak, luksuzni dvotočkaš nije dugo ostao u manastiru. Na pitanje šta se dogodilo sa Harlijem, sestra kroz osmeh otkriva da su prednost dobile praktične potrebe manastirske svakodnevice.

– Prodali smo ga i kupili kvad, jer nam više odgovara i mnogo više znači u svakodnevnim poslovima – kaže kroz osmeh za BalkanTrip TV.

Od teniskih terena do organske poljoprivrede

Danas ova vredna monahinja uživa u svom novom životu, ispunjenom radom i zahvalnošću Bogu. Nekadašnji život između svetskih metropola i teniskih terena zamenila je organskom proizvodnjom – posvećena je radu u plastenicima i brizi o životinjama.

Kako sama objašnjava, krave tokom leta borave na ispaši, dok zimi jedu seno. Ovce, s druge strane, imaju posebnu ulogu – služe kao "prirodni trimeri", jer pasu travu i tako olakšavaju posao sestrinstvu.

– Nikad čovek ne zna kuda će ga život odvesti... Slava Bogu, uživam – zaključuje ova hrabra žena, čija životna priča svedoči da se istinski mir često pronađe upravo tamo gde ga najmanje očekujemo.