10 najbitnijih stvari koje BOGATAŠI ZNAJU pa su još bogatiji, a radnička klasa ne vidi ni kad joj se nacrta: Ne kaže se za džabe - para na paru ide

Evo deset lekcija koje ljudi iz radničke klase često otkriju prekasno i zbog kojih njihovo ranije usvajanje potpuno menja finansijsku igru.

1. Imovina gradi bogatstvo

Porodice iz radničke klase često su zarobljene u ciklusu menjanja vremena za novac, a zatim trošenja tog novca na stvari koje brzo gube vrednost. Bogati rano nauče da je novac alat za sticanje imovine koji s vremenom donosi još više novca.

Akcije, nekretnine i vlasništvo biznisa su sredstva kojima bogataši povećavaju svoju neto vrednost dok spavaju. Prva lekcija koju radnička klasa treba da nauči od više klase je razlika između imovine i obaveza.

2. Vreme je resurs

U kulturi radničke klase, ponos je raditi stvari samostalno. Bogati vreme vide kao jedini resurs koji se ne može povratiti.

Oni prepuštaju zadatke male vrednosti drugima kako bi svoju energiju usmerili na odluke veće vrednosti, izgradnju biznisa, napredak u karijeri ili odmor. Provođenje sati nad zadacima koje je moguće lako delegirati zapravo košta mnogo više. Ljudi iz radničke klase treba da počnu da tretiraju svoje vreme kao najvredniju imovinu i da prestanu da ga troše na aktivnosti koje imaju malu vrednost.

3.Kredit može biti alat, ne samo zamka

Za mnoge porodice iz radničke klase, krediti nose duboku stigmu. Smatra se da u njih upadate kada ne možete da priuštite ono što želite, a ne kao ono što svesno koristite.

Viša klasa pravi jasnu razliku između potrošačkih kredita s visokim kamatama i kapitala pozajmljenog po niskim kamatama za sticanje imovine koja donosi prihod. Strateško korišćenje tog kapitala za kupovinu nekretnina ili udela u firmama jedna je od najjasnijih razlika u načinu na koji klase grade bogatstvo.

4. Vaša mreža određuje vaše prilike

Kultura radničke klase često slavi ideju da naporan rad i zasluge govore sami za sebe. U praksi, prilike se retko dodeljuju isključivo na osnovu talenta.

Viša klasa aktivno gradi odnose i razume da je često važnije koga poznajete nego šta znate. Strateško umrežavanje nije laskanje, već način da budete primećeni ili upamćeni tamo gde se donose odluke.

5. Razumevanje poreskog sistema je obavezno

Zaposleni obično plaćaju veće efektivne poreze od investitora i vlasnika biznisa. To nije slučajno. Poreski sistem je napravljen tako da nagrađuje one koji poseduju imovinu i grade biznise.

Viša klasa koristi pravne strukture poput korporacija, fondova i investicionih računa s odloženim oporezivanjem kako bi minimizovala poresko opterećenje na načine koji su dostupni svakome ko želi da ih nauči. Ignorisanje ove realnosti jedna je od najskupljih finansijskih grešaka tokom života.

6. Odanost jednom poslodavcu ima skrivenu cenu

Ostati veran jednoj kompaniji decenijama je vrednost duboko ukorenjena u kulturi radničke klase. Struktura savremenih korporativnih naknada retko nagrađuje tu odanost.

Svi radnici koji strateški menjaju poslodavce obično dobijaju veća povećanja plate od onih koji ostaju na istom mestu godinama. Tretirati karijeru kao niz promišljenih poteza, a ne kao jednu dugoročnu obavezu, strategija je koju viša klasa primenjuje bez oklevanja.

Na tržištu rada, odanost se ne nagrađuje kao strateški potez u karijeri koji optimizuje vašu vrednost u skladu s ponudom i potražnjom za veštinama i iskusnim zaposlenima. Prema nekim podacima, godišnji rast plata za one koji menjaju posao iznosi 6,4%, u poređenju sa 4,5% za one koji ostaju.

7. Upravljanje energijom na poslu je važnije od upravljanja vremenom

Ljudi iz radničke klase često su naučeni da više sati znači veći napredak. Viša klasa razume da jedna jasna, fokusirana odluka može doneti mnogo veće rezultate od desetina sati iscrpljujućeg rada.

Čuvanje svoje energije i odbijanje zahteva male vrednosti nije lenjost. To je navika koja donosi bistrije razmišljanje i bolje zdravlje na duže staze.

8. Finansijsko znanje je najvrednije nasleđe

Roditelji iz radničke klase često sanjaju da ostave deci kuću ili određenu sumu novca. Viša klasa se fokusira na prenošenje nečega što je teže vidljivo, ali trajnije: finansijske pismenosti, socijalne inteligencije i praktičnog znanja o tome kako bogatstvo zaista funkcioniše.

Naučiti dete da čita bilans stanja, pregovara o ugovoru ili govori samouvereno pred grupom stvara prednosti koje jednokratni finansijski poklon ne može da zameni. Novac bez temelja u ponašanju retko preživi više od jedne generacije.

9. Neuspeh je škola, a ne poraz

U domaćinstvima gde su finansije već knap, neuspešan biznis ili loša investicija mogu delovati katastrofalno. Taj strah navodi mnoge iz radničke klase da izbegavaju svaki rizik, što ima dugoročne posledice.

Viša klasa ima sigurnosnu mrežu koja joj omogućava da neuspeh tretira kao podatak, a ne kao sramotu. Proračunati rizik je jedini put do nesrazmerne nagrade, a izbegavanje svakog rizika često se pokaže kao najrizičnija dugoročna strategija.

10. Niko ne gradi bogatstvo sam

Mit o samostalno stvorenoj osobi duboko je ukorenjen u kulturi radničke klase. Malo je onih koji su izgradili trajno bogatstvo potpuno sami.

Bogatiji se u velikoj meri oslanjaju na mentore, finansijske savetnike, pravne stručnjake i mreže eksperata. Traženje pomoći i plaćanje za vrhunsko znanje nisu znakovi slabosti. To je jedna od investicija s najvećim povraćajem.

Razlika između radničke i više klase nije samo pitanje sreće ili porekla. U velikoj meri, to je jaz u znanju i strategiji koji se može premostiti u bilo kom životnom dobu.

Ovih deset lekcija nisu tajne. Dostupne su svakome ko želi da ih prouči i primeni. Početi sa samo dve ili tri od njih danas vredi mnogo više nego čekati savršen trenutak.