Kako da zaštitite kožu i sačuvate mladolikost: Ni najskuplji serumi i kreme ne pomažu ako preskačete OVAJ KORAK

Mnoge žene ulažu bogatstvo u antiejdž serume i kreme, nesvesne da najskuplji preparat na svetu gubi bitku ako se preskoči onaj najvažniji, SPF. U razgovoru sa dr Nenadom Stankovićem, specijalistom kozmetologije otkrivamo mehanizme fotostarenja, razbijamo mitove o vitaminu D i saznajemo kako da pravilno zaštitimo kožu, a da pritom ne narušimo celokupno zdravlje.

Bore nisu samo estetika

Kada govorimo o UV zracima, važno je razlikovati dve vrste koje dopiru do nas, UVB zraci (B kao Burning) uzrokuju opekotine i crvenilo na površini kože i UVA zraci (A kao Aging), tihi neprijatelji koji prodiru duboko u dermis razarajući vlakna kolagena i elastina.

Sunčevo zračenje aktivira specifične enzime koji bukvalno uništavaju potporna vlakna u koži, čime koža gubi tonus i postaje izborana poput izgužvanog papira. Još opasnije je oštećenje DNK u ćelijama, što bore stavlja u drugi plan u odnosu na rizik od malignih oboljenja kože.

SPF ili serumi?

Stručnjaci su jednoglasni, SPF je najjeftinija i najefikasnija investicija u lepotu. Ako koristite retinol ili vitamin C, a preskačete zaštitni faktor, vi zapravo sabotirate sopstvenu kožu. SPF čuva ono što ostali proizvodi obnavljaju. Bez te zaštite, bitka je unapred izgubljena.

Zaštita i vitamin D

Česta nedoumica kod korišćenja SPF-a je strah od deficita vitamina D. Ipak, dr Stanković naglašava da SPF nikada ne blokira 100% zračenja, čak i uz savršeno nanošenje.

- Za sintezu vitamina D sasvim je dovoljno izložiti suncu šake i podlaktice ili noge, bez zaštite, desetak minuta nekoliko puta nedeljno. Lice, kao najosetljivija zona, uvek treba da bude pod punom zaštitom, kako bi izbegli pojavu fleka, bora i druge znake fotostarenja.

Greške i mitovi

Najveća greška koju ljudi prave je štednja na proizvodu. Za lice i vrat neophodna je količina kreme koja stane na dva cela prsta, kažiprst i srednji prst. Sve manje od toga drastično smanjuje deklarisani faktor zaštite. Takođe, kremu treba nanositi na svaka 2 sata, tokom izlaganja suncu.

Mit da nas podloga iz solarijuma štiti od sunca na moru je jedan od najopasnijih. Solarijum emituje visoke doze UVA zračenja koje iscrpljuje odbrambene mehanizme kože, ne pružaju nikakvu zaštitu od opekotina a dodatno doprinose oštećenju ćelija i starenju.

Još jedna zabluda je da nam SPF zaštita nije potrebna kada je napolju oblačno. Zaštitnu kremu treba stavljati na lice 365 dana u godini.

SPF zaštita u dnevnoj rutini

Idealna jutarnja rutina za modernu ženu:

1. Čišćenje lica, blaga umivalica i tonik.

2. Antioksidativni serum, npr. sa vitaminom C koji pojačava efikasnost SPF-a.

3. Hidratantna krema, prema tipu kože.

4. SPF proizvod kao završni i obavezni korak pre šminke.

Današnje kreme sa zaštitnim faktorom su toliko lagane da služe i kao odličan prajmer. Nema više izgovora za preskakanje zaštite, jer je to jedini način da koža ostane zdrava, jedra i mlada što je duže moguće.

• Jasna statistika: Čak 80% vidljivog starenja lica uzrokovano je UV zračenjem (fotostarenje), a ne godinama.
• SPF je kralj antiejdža: Nijedan preparat, ma koliko kvalitetan bio, ne može popraviti štetu koju sunce nanese tokom dugogodišnjeg preteranog sunčanja.
• Mit o vitaminu D: Dovoljno je 10 minuta izlaganja ruku ili nogu suncu, nekoliko puta nedeljno.
• Pravilo dva prsta: Većina ljudi nanosi tek četvrtinu potrebne doze kreme, što dramatično smanjuje nivo zaštite.
• Zabluda o oblacima: UVA zraci prolaze kroz oblake i staklo tokom cele godine, uništavajući kolagen i kada je oblačno.

Savet plus

UVB zraci (B kao Burning) uzrokuju opekotine i crvenilo na površini kože, a UVA zraci (A kao Aging), prodiru duboko razarajući vlakna kolagena i elastina.

Pogledajte BONUS VIDEO: