Lepota zrelih godina: Tri prelepe žene o tome kako su se posle 40. ponovo zaljubile u sebe

Kako prihavataju sebe u godinama koje dolaze, kako prihvataju godine, koje tehnike unutrašnje i spoljašnje primenjuju da bi bile zadovoljne sobom, pitali smo tri žene u zrelim godinama koje su sigurne u sebe, svoj izgled i to ko su. Pa da ukrademo neku caku od njih!

Aleksandra Kolarski:

Godine volim od kad ih ne brojim

Aleksandra Kolarski pretvorila je svoju strast u profesiju i način života. Nakon godina u Milanu, vratila se u Srbiju 2011. godine, osnovala porodicu i započela preduzetništvo.

Aleksandra govori o tome kako je vreme oblikovalo njen pogled na lepotu i sigurnost: „Godine sam naučila da volim kada sam prestala da ih brojim. Posao, izazovi, usponi i padovi doneli su mi sigurnost i mir. Ne bih se vraćala unazad, jer sve što jesam danas nastalo je zahvaljujući svakoj proživljenoj godini’.

Lepota za nju nije u savršenstvu, već u prisutnosti i prihvatanju. Kada je prestala da želi promenu, ugledala je ženu sa snagom i iskustvom.

Aleksandra priznaje da se danas oseća sigurnije nego ikada, više ne traži potvrdu spolja. Upoznala je sebe, svoje telo i granice i prihvatila ih.

- Sigurnost dolazi iz iskustva i mira sa sobom. Naučila sam da budem nežnija prema sebi, da osluškujem svoje telo i uživam u onome što jesam - kaže.

U poslu modela, disciplina i nega su uvek bili deo svakodnevice, njen pristup lepoti nije se promenio. Promenila se kozmetika koju bira, to su sada preparati prilagođeni zreloj koži, svoje telo voli i neguje ga bez pritiska. ali sa pažnjom.

Sve njene rutine su jednostavne, ali i redovne, pa su i efekti vidljivi.

Što se tiče stila, Aleksandra ostaje dosledna sebi: „Oduvek sam znala šta volim da nosim i u čemu se dobro osećam. Nikada nisam jurila trendove, stil je stvar unutrašnje sigurnosti, a ne tuđih očekivanja.“

Tamara Paunović

Negujem se od malena

Pre nešto više od decenije Tamara Paunović osnovala je svoj brend sa jasnom misijom, da bela majica postane sinonim za kvalitet i dobar stil. "Žena u beloj majici i farmerkama uvek izgleda najbolje", kaže. Asortiman njenog brenda proširio se na komade koji su bezvremenski, praktični i uvek u trendu.

Za nju, stil nije samo pitanje garderobe, već odraz unutrašnjeg osećaja. Uvek joj je bilo važno da se dobro oseća u svojoj koži. Svaka godina donela joj je nešto novo i zahvalna je na svakoj, jer su je oblikovale u ženu kakva je danas, mirnu i pomirenu sa sobom.

Lepotu vidi kao dar, ali i odgovornost. "Svesna sam je bila i ranije, ali sam naučila da je to nešto što dolazi od Boga i što treba negovati. Danas verujem da je zahvalnost najjača molitva, zahvalnost na svemu što imamo."

Naučila je da su fizičko zdravlje, stabilno psihičko stanje i osećaj sreće najvažniji. Još uvek uči da ne analizira previše reči i postupke drugih, već da osvesti trenutak i živi u njemu.

Kao žena koja je odrasla u svetu mode, negu kože smatra nečim prirodnim. Hidratacija joj je na prvom mestu. Voli prirodne kreme i serume, istražuje novitete, a masaže lica praktikuje odavno. Danas rado bira i neinvazivne metode, poput biorevitalizacije i jet-peela. Najlepše rezultate daje ono što je nežno i prirodno.

Oseća se sigurnije u svom telu i izgledu, iako joj kao ženi nije strano da pronađe poneku manu. Ali smatra da nema većeg seksipila od samopouzdanja.

Stil nije mnogo menjala. Ležernost je njen pečat. "Verujem da je lepota u jednostavnosti, to je ključ prave elegancije. Glamur je za mene pitanje trenutka i raspoloženja, a ne samo događaja."

Za nju je važan balans između tela i duha. Redovno trenira tri puta nedeljno i trudi se da se hrani zdravo. To ne radi samo zbog fizičkog izgleda, već pre svega zbog zdravlja i mira. Posle svakog treninga oseća se bolje, snažnije i srećnije.

Sofija Kuzmanović

Lepota je sloboda

Put do mesta modne urednice Sofija je gradila predano, kroz deset godina rada kao kreatorka u modnoj kući i nekoliko godina kostimografije na RTS-u. Moda je za nju uvek bila više od posla, a danas kroz nju izražava i svoj životni stav.

Sigurnost dolazi s godinama, onog trenutka kada prestanete da tražite mane i naučite da volite svoje vrline. "Kao i većinu žena, prve bore su me zatekle nespremnu, iznenadile su me i naterale da se zagledam u sebe na novi način".

Negu je, kaže, oduvek praktikovala, disciplinovano, kao higijenu i prirodan deo života. Nikada nije razmišljala da li je “lepa ili ne”, niti se povodila pravilima. Spremala se kada je bila raspoložena, a ostajala kežual kada su drugi bili svečano doterani.

Prve bore donele su nova pitanja. "Odjednom sam počela da proučavam svoj odraz u ogledalu, analiziram selfije, šaljem drugarici fotke. Pitala sam se, odakle ove linije na mom vratu, zašto se bore pojavljuju kad se nasmejem? A najviše volim da se smejem kad sam srećna.

Osmeh je, priznaje, oduvek bio barometer njenih osećanja, kiseo kada je na silu, blistav kada je iskren. A baš taj osmeh otkrivao je i najviše bora. U jednom trenutku, međutim, prevladala je njena potreba za slobodom. Prihvatila je svoje bore, pojačala negu i masaže koje je već godinama praktikovala, i prestala da se dokazuje sebi.

Za Sofiju je sloboda ključ u svakom segmentu života. Njen stil je praktičan, sveden i prilagođen trenutnoj silueti i raspoloženju. Više nema mladalačkih očekivanja, danas češće oseća da izgleda dobro nego ranije, i realno sagledava ono što vidi u ogledalu.

"Možda zvuči kao kliše, ali zaista više ne tražim odobravanje. Znam svoju vrednost i svoju slobodu. Da govorim ono što mislim, da nosim ono što mi prija i, najvažnije, iako deluje da nema veze sa lepotom, ali ima ponajviše, da biram ljude koji me podižu, a ne one koji me iscrpljuju."