Napravite POTPUNO PRIRODNO ĐUBRIVO ZA PARADAJZ i na leto ćete uživati u NAJSOČNIJIM DOMAĆIM PLODOVIMA - mešavina od 5 sastojaka garantuje bogat rod

Zbog toga mnogi baštovani posežu za prirodnim prihranama koje mogu da obezbede važne hranljive materije neophodne za pravilan rast i razvoj paradajza. Jedan od popularnih recepata zasniva se na fermentisanoj mešavini koprive, stajnjaka, pepela, kvasca i surutke. Ova kombinacija godinama se koristi u baštama, a pristalice prirodnog uzgoja smatraju je korisnim dodatkom redovnoj nezi paradajza, posebno tokom perioda intenzivnog rasta i formiranja plodova.

Kako da pripremite prirodnu prihranu za paradajz

Pripremite veću posudu, bure ili čvrstu plastičnu kantu.

Biće vam potrebno:

• kopriva do jedne trećine zapremine posude
• 1 kanta svežeg stajnjaka
• 2 pune lopate drvnog pepela
• 2 kg svežeg pekarskog kvasca
• 3 litra surutke

Sve sastojke dobro promešajte i ostavite da fermentišu dve nedelje. Posudu držite na otvorenom, jer se tokom fermentacije oslobađa intenzivan miris.

Kada je proces završen, koncentrat razblažite vodom u odnosu 1:10. To znači da se na jednu litru preparata dodaje deset litara vode. Dobijenim rastvorom zalivajte biljke isključivo oko korena, a prihranu primenjujte jednom u dve nedelje.

Zašto se koriste baš ovi sastojci

Svaki sastojak u ovoj mešavini ima svoju ulogu.

Kopriva je bogata azotom, koji je važan za razvoj zelene mase i snažan rast biljke.

Stajnjak sadrži hranljive materije koje doprinose razvoju korena i cvetova, dok kalijum ima značajnu ulogu u formiranju i kvalitetu plodova.

Drveni pepeo predstavlja prirodan izvor kalijuma, kalcijuma i brojnih mikroelemenata, pa ga mnogi baštovani koriste za dopunu ishrane biljaka tokom sezone.

Kvasac se često dodaje kako bi podstakao proces fermentacije i obezbedio prisustvo korisnih mikroorganizama. Ipak, stručnjaci napominju da njegova upotreba može privremeno smanjiti količinu dostupnog kalijuma u zemljištu, zbog čega se najčešće kombinuje sa drvenim pepelom.

Surutka se tradicionalno koristi u baštovanstvu kao dodatak fermentisanim preparatima, jer sadrži određene hranljive materije i doprinosi razvoju korisne mikroflore u zemljištu.

Na šta treba obratiti pažnju

Iako su prirodne prihrane veoma popularne među baštovanima, važno je ne preterivati sa njihovom primenom. Prevelike količine azota mogu podstaći bujan razvoj lišća na račun formiranja plodova, dok prečesto prihranjivanje može opteretiti biljku i narušiti ravnotežu hranljivih materija u zemljištu.

Zato je preporučljivo redovno pratiti izgled paradajza i stanje zemljišta, a prihranu prilagođavati potrebama biljke i uslovima gajenja. Pravilnom i umerenom negom povećavaju se šanse za zdrav rast, obilnije cvetanje i bogatiji rod tokom cele sezone.