Kako ZAŠTITITI PARADAJZ I KRASTAVCE U PLASTENIKU tokom vrućina: Evo šta rade iskusni baštovani kad temperatura pređe 32 stepena

Zato je pravilna zaštita paradajza i krastavaca u plasteniku ključna tokom toplih dana. Ako temperatura pređe kritične granice – iznad 32 stepena – paradajz može odbacivati cvetove, dok krastavci gube čvrstinu i teže razvijaju plodove. Upravo zato je važno na vreme reagovati i primeniti jednostavne, ali efikasne mere koje će pomoći biljkama da prežive i najjače vrućine. Posebni preparati i tretmani ne mogu zameniti osnovne mere zaštite.

Potpuno otvorite plastenik

Samo otvorena vrata često nisu dovoljna. Vruć vazduh zadržava se ispod krova plastenika, zbog čega su krovni otvori veoma važni. Kada vazduh ulazi pri dnu, a izlazi pri vrhu, stvara se prirodna cirkulacija koja pomaže da se temperatura snizi.

Tokom ekstremnih vrućina najbolje je otvoriti plastenik rano ujutru i ostaviti ga otvorenim sve do večeri. Ako su noći i dalje tople, vrata mogu ostati blago otvorena, uz zaštitnu mrežu kako bi se sprečio ulazak insekata. Zatvoren plastenik može se pregrejati čak i kada je zemlja dovoljno vlažna. Dobro je postaviti termometar na visinu vrhova biljaka. Kada temperatura počne da se približava 30 stepeni, potrebno je pojačati provetravanje.

Koristite mrežu za zasenu

Mreža za zasenu smanjuje količinu sunčeve energije koja ulazi u plastenik i pomaže biljkama da lakše podnesu velike vrućine. Za paradajz i krastavce najčešće se koristi umerena zasena od oko 20 do 30 odsto. Pregusta mreža može smanjiti količinu svetlosti i usporiti sazrevanje plodova.

Najbolje je postaviti mrežu sa spoljne strane plastenika, tako da između nje i krova ostane prostor za strujanje vazduha. To je mnogo efikasnije nego da se materijal direktno prebaci preko biljaka. Privremena zasena posebno je korisna u najtoplijem delu dana, uglavnom od 11 do 17 časova.

Pravilno zalivajte biljke

Tokom velikih vrućina biljke treba zalivati direktno pri korenu, najbolje rano ujutru, kako bi zemljište imalo dovoljno vlage pre nego što temperature porastu. Bolje je zemljište dobro natopiti nego često dodavati male količine vode, jer površinsko zalivanje podstiče razvoj korena pri samoj površini, gde se zemljište najbrže isušuje.

Zemljište treba da bude ravnomerno vlažno, a sloj malča od 5 do 7 centimetara može značajno pomoći u očuvanju vlage i zaštiti korena od pregrevanja. Za malč mogu poslužiti slama, osušena trava ili kompost. Važno je samo da materijal ne dodiruje stabljike biljaka.

Ako biljka već počne da vene usled toplotnog stresa, ne treba čekati sledeće jutro. Zalijte je odmah, ali vodu usmerite direktno u zemljište, a ne preko listova.

Da li su preparati protiv stresa neophodni?

Antistresne preparate za biljke treba koristiti pažljivo i isključivo prema uputstvu proizvođača. Veća količina ne znači i bolji efekat – preterivanje može čak oštetiti lišće. Prskanje je najbolje obaviti uveče, kada nema jakog sunca i kada se temperatura spusti. Ne preporučuje se mešanje salicilne kiseline, amonijaka i različitih kućnih preparata na svoju ruku, jer takvi rastvori mogu imati nepredvidivu koncentraciju i naneti više štete nego koristi.

Kada temperatura u plasteniku dostigne oko 40 stepeni, nijedno đubrivo ili preparat ne može zameniti ono najvažnije – provetravanje, zasenu i pravilno zalivanje. Uz nekoliko jednostavnih koraka moguće je sačuvati paradajz i krastavce i tokom najvećih letnjih vrućina, a biljke će nastaviti da rastu i donose zdrave plodove.

Pogledajte BONUS VIDEO: