Kvašiorkor - pothranjenost bez gladi i stomak koji obmanjuje: Kako manjak proteina u ishrani utiče na decu

Kvašiorkor je ozbiljan oblik pothranjenosti koji nastaje usled teškog nedostatka proteina u ishrani, a najčešće pogađa decu u siromašnijim delovima sveta. Kod ovog stanja telo zadržava tečnost u tkivima, što izaziva edem i karakteristično ispupčen stomak. Deca izgledaju naduveno u stomaku i licu, dok im ruke i noge ostaju mršave.

Ovo stanje ne nastaje samo zbog gladi uopšte - mnoga deca imaju dovoljno hrane, ali u ishrani im nedostaju proteini i ključni mikronutrijenti. Kvašiorkor je opasan jer, ako se ne leči, može da dovede do ozbiljnih komplikacija, pa čak i smrti, ali rana dijagnostika i pravilna nutritivna rehabilitacija mogu da omoguće detetu potpuni ili gotovo potpuni oporavak.

Šta je kvašiorkor

Kvašiorkor je jedan od dva glavna oblika teške pothranjenosti usled nedostatka proteina i energije. Osobe sa kvašiorkorom posebno pate od nedostatka proteina, ali i nekih ključnih mikronutrijenata.

Teški nedostatak proteina uzrokuje zadržavanje tečnosti u tkivima (edem), što Kvašiorkor razlikuje od drugih oblika pothranjenosti. Osobe koje ga imaju mogu da izgledaju mršavo u ekstremitetima, ali natečeno u rukama i nogama, licu i stomaku. Ispupčen stomak, karakterističan za kvašiorkor, može da bude obmanjujući kod osoba koje su zapravo kritično pothranjene.

Koga pogađa kvašiorkor

Kvašiorkor može da zahvati sve uzraste, ali je najčešći kod dece, posebno u uzrastu od 3 do 5 godina. Ovo je period kada je mnogo dece nedavno prešlo sa dojenja na manje adekvatnu ishranu - sa većim udelom ugljenih hidrata, ali sa manjkom proteina i drugih hranljivih materija.

Koja je razlika između kvašiorkora i marazmusa

Kvašiorkor i marazmus su dva glavna oblika teške pothranjenosti usled nedostatka proteina i energije, prepoznata od strane zdravstvenih radnika širom sveta. Glavna razlika između njih je u tome što kvašiorkor predstavlja prvenstveno nedostatak proteina, dok je marazam nedostatak svih makronutrijenata - proteina, ugljenih hidrata i masti. Osobe sa marazmom su generalno uskraćene za kalorije, bilo zbog toga što unose premalo hrane, što troše previše energije, ili zbog oba faktora. Osobe sa kvašiorkorom možda nisu uskraćene za kalorije uopšte, ali nemaju dovoljno hrane bogate proteinima.

Koji su znaci i simptomi kvašiorkora

• Edem - otok u gležnjevima i stopalima .
• Nadut stomak sa ascitesom - nakupljanje tečnosti u abdominalnoj šupljini
• Suva, lomljiva kosa, opadanje kose i gubitak pigmenta u kosi
• Dermatitis - suva koža, koja se ljušti, peruta ili ima crvene mrlje
• Uvećana jetra, simptom masne jetre
• Smanjena mišićna masa, ali očuvan potkožni masni sloj
• Dehidratacija
• Gubitak apetita - anoreksija
• Razdražljivost i umor
• Zaostajanje u rastu kod dece.

Koje druge komplikacije može izazvati kvašiorkor

• Hipoglikemija - nizak nivo šećera u krvi
• Hipotermija - niska telesna temperatura
• Hipovolemija - nizak volumen krvi i hipovolemijski šok
• Neravnoteža elektrolita usled dehidratacije
• Poremećaj imunog sistema, što dovodi do učestalih infekcija i sporog zarastanja rana
• Ciroza jetre i otkazivanje jetre
• Atrofija pankreasa, što izaziva probleme sa varenjem
• Atrofija sluzokože gastrointestinalnog trakta, što može da dovede do prekomernog rasta bakterija u tankom crevu
• Kašnjenje u rastu i razvoju kod dece
• Gladovanje i smrt.

Šta uzrokuje kvašiorkor

Nedostatak proteina je glavna karakteristika kvašiorkora, i mnogi istraživači veruju da je upravo on uzrok - ali nisu svi u to uvereni. Neki su zabeležili slučajeve u kojima dijetetski proteini nisu sprečili niti poboljšali kvašiorkor. Ovo sugeriše da nedostatak proteina možda čini samo deo problema.

Glavni faktori povezani sa Kvašiorkorom su:

• Ishrana koja se uglavnom sastoji od ugljenih hidrata. U populacijama koje se smatraju visokorizičnim, posebno u siromašnijim regionima Afrike, Centralne Amerike i Jugoistočne Azije, često je jedina dostupna hrana tip ugljenih hidrata: pirinač, kukuruz ili skrobno povrće. Ove kulture su obično jeftinije i dostupnije od hrane bogate proteinima, posebno u ruralnim oblastima gde većina ljudi radi kao poljoprivrednici. Majke koje pate od nedostatka proteina mogu da prenesu tu deficijentnost na svoju decu.
• Preuranjeno odvikavanje sa neadekvatnom zamenom hrane. Naziv kvašiorkor potiče iz ga jezika Gane u Africi i znači „bolest koju dete dobije kada stigne novo dete“. Ovo opisuje uobičajenu situaciju u kojoj se dojenče brzo odvikava kako bi novorođenče moglo da počne sa dojenjem. Zbog nedostatka resursa, neznanja o ishrani, ili oba faktora, odviknutom detetu se ne obezbeđuje adekvatna zamenska ishrana, pa dolazi do pogoršanja njegovog nutritivnog stanja.

Ostali faktori koji mogu da doprinesu uključuju:

• Nedostatak esencijalnih vitamina i minerala.
• Nedostatak dijetetskih antioksidanasa.
• Aflatoksine - toksine od plesni koja se često javlja na usevima u toplim i vlažnim klimama.
• Parazite i infektivne bolesti, posebno malariju, morbile i HIV.
• Značajan životni stres, uključujući glad, oskudicu, rat i prirodne katastrofe.

Kako se leči kvašiorkor

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je definisala 10 koraka koji bi trebalo da se prate pri lečenju teške pothranjenosti:

1. Lečenje/preventiva hipoglikemije. Hipoglikemija može da nastane kada se unesu kalorije. Formula za rehidrataciju kod pothranjenih osoba sadrži glukozu kako bi se obnovila ravnoteža. Davanje se vrši postepeno tokom prvih sati lečenja.
2. Lečenje/preventiva hipotermije. Pothranjena tela imaju problema sa regulacijom telesne temperature, pa je potrebno da budu topla.
3. Lečenje/preventiva dehidratacije. Specijalna formula nazvana RESOMAL (REhydration SOlution for MALnutrition) koristi se za lečenje dehidratacije kod Kvašiorkora. Dizajnirana je da obnovi i održi ravnotežu tečnosti i natrijuma u telu. Može da se daje oralno ili kroz cev.
4. Ispravljanje neravnoteže elektrolita. Neravnoteža elektrolita može da ima ozbiljne, pa čak i po život opasne posledice, posebno kada pothranjena osoba počne sa rehabilitacijom ishrane. Zdravstveni radnici nastoje da prvo reše ove probleme, obično kroz rehidratacionu formulu.
5. Lečenje/preventiva infekcija. Sa oslabljenim imunim sistemom koji prati kvašiorkor, sve infekcije predstavljaju ozbiljnu pretnju oporavku. Infekcije se leče antibioticima.
6. Ispravljanje deficita mikronutrijenata. Specifični nedostaci vitamina i minerala mogu da imaju ozbiljne posledice ako su dovoljno teški. Zdravstveni radnici nastoje da ih koriguju pre ponovnog uvođenja hrane.
7. Postepeno uvođenje hrane. Pothranjena tela imaju promenjen metabolizam. Ponovno hranjenje pokreće promenu metabolizma, ali ako se to desi prebrzo, može da izazove ozbiljne komplikacije (sindrom ponovnog hranjenja). Hranjenje se započinje polako i pod pažljivim nadzorom. Posebno se postepeno uvode proteini kod kvašiorkora.
8. Postizanje nadoknade rasta. Kada se dete stabilizuje i dobro podnosi rehidrataciju i hranjenje, unos kalorija može da se poveća do 140 odsto preporučenih vrednosti za njegov uzrast. SZO obezbeđuje gotove tečne formule koje po potrebi mogu da se daju oralno ili kroz cev. Ovo je faza nutritivne rehabilitacije koja može da traje do šest nedelja.
9. Obezbeđivanje senzorne stimulacije i emocionalne podrške. Deca sa kvašiorkorom mogu da budu u stanju apatije duže vreme. Pothranjenost može da uspori njihov intelektualni, neurološki i socijalni razvoj. Stimulacija razvoja kako bi se „restartovao“ napredak deo je plana lečenja. Idealno je da zdravstveni radnici uključe majku deteta u ovaj proces.
10. Priprema za praćenje nakon oporavka. Pre otpusta deteta iz zdravstvene nege, zdravstveni radnici pružaju edukaciju i savetovanje majci o ishrani, dojenju, higijeni hrane i vode i prevenciji bolesti. Po potrebi se obezbeđuju imunizacije. Ako je moguće, pomaže se i u obezbeđivanju stalnog pristupa nutritivno bogatoj hrani.

Prognoza za osobe sa kvašiorkorom

Ako se ne leči, kvašiorkor može da bude smrtonosan. Smrt može da nastane usled infekcije, dehidratacije ili otkazivanja jetre. Kada lečenje počne, osobe su takođe pod visokim rizikom od komplikacija sindroma ponovnog hranjenja. Ipak, oni koji uspešno prođu rehabilitaciju mogu snažno da se oporave. Mogu da im ostanu neke dugotrajne posledice kvašiorkora, ali i ne moraju.

Komplikacije kvašiorkora su teže i traju duže što duže ostanu nelečene. Neka deca možda nikada potpuno neće nadoknaditi zaostatke u rastu i razvoju. Mogu da ostanu predisponirana za bolesti jetre i pankreasnu insuficijenciju. Ranija intervencija vodi ka boljem ishodu.

(Cleveland Clinic)