Koren tormentila (Potentilla erecta), malog žutog divljeg cveta koji je kod nas poznat kao srčenjak, od davnina se koristi za lečenje rana, bolova u grlu, dijareje i bolesti desni, a sada stručnjaci otkrivaju da može da sadrži jedinjenja koja su dovoljno snažna da ubijaju mikrobe i to superbakterije, otporne na antibiotike.

Ovaj cvet raste širom Irske, Velike Britanije i Evrope, a vekovima se koristio u irskoj i evropskoj tradicionalnoj medicini.

Najnovije istraživanje tima naučnika pokazalo je da tormentil ne samo da ima antimikrobno dejstvo, već može biti i dovoljno moćan da se bori protiv mikroba koji su otporni na moderne antibiotike.

Ronan Makarti, Profesor mikrobnih biofilmova Univerzitet u Sautemptonu, Džon Dž. Volš, vanredni profesor farmacije Triniti koledža u Dablinu i Kavita Gadar, naučni saradnik Odeljenja za mikrobe, infekcije i mikrobiome Univerzitet u Birmingemu pokazali su da ovaj cvet može da leči infekcije.

Oni podsećaju da je otpornost na antimikrobne lekove rastuća globalna pretnja. Do toga dolazi kada bakterije evoluiraju da bi preživele lekove koji se koriste za lečenje uobičajenih infekcija.

- Zbog toga je lečenje nekih infekcija veoma teško, a ponekad i nemoguće. Otpornost na antimikrobne lekove mogla bi nas vratiti u vreme kada su nekada lečive infekcije ponovo mogle postati smrtonosne - objašnjavaju Ronan Makarti, Džon Dž. Volš i Kavita Gadar.

S obzirom na to, istraživali tragaju za novim antimikrobnim jedinjenjima. Biljke su obećavajući izvor, jer su evoluirale tokom milenijuma da bi proizvele širok spektar bioaktivnih hemikalija za odbranu od mikroba.

- U našoj nedavnoj studiji istražili smo da li razne biljke irskog močvarnog područja sadrže jedinjenja koja bi mogla pomoći u borbi protiv bakterija otpornih na više lekova. Da bismo to uradili, pripremili smo ekstrakte iz više 70 različitih biljnih vrsta sakupljenih iz močvara širom Irske. Zatim smo ih testirali na klinički relevantne bakterijske patogene u laboratoriji – uključujući bakterije koje izazivaju tešku upalu pluća i infekcije urinarnog trakta.

- Koristili smo testiranje osetljivosti na antimikrobne lekove da bismo videli da li ekstrakti inhibiraju rast bakterija. To je podrazumevalo izlaganje bakterija različitim biljnim ekstraktima kako bi se videlo koji ekstrakt inhibira rast bakterija. Zatim smo testirali ove ekstrakte na biofilmovima kako bismo utvrdili da li biljna jedinjenja mogu sprečiti bakterije da formiraju biofilmove. Biofilmovi su bakterijske zajednice okružene sluzavim štitom od ugljenih hidrata koji ih štiti od antibiotika, dezinfekcionih sredstava i imunog sistema - objasnili su Ronan Makarti, Džon Dž. Volš i Kavita Gadar u tekstu objavljenom u časopisu The Conversation.

Srčenjak pojačava dejstvo antibiotika

Njihovo početno ispitivanje pokazalo je da ekstrakti tormentila deluju antimikrobno i ograničavaju formiranje biofilmova.

- Ovo sugeriše da ovi ekstrakti sadrže jedinjenja sa antimikrobnim dejstvom, što može objasniti njihovu istorijsku upotrebu za lečenje infekcija. Istražili smo i da li ovi biljni ekstrakti mogu delovati u kombinaciji sa postojećim antibioticima, jer neka biljna jedinjenja ne ubijaju bakterije direktno, već mogu poboljšati delovanje antibiotika.

- Kombinovali smo niske nivoe antibiotika kolistina, koji se koristi samo kao poslednje sredstvo protiv teških infekcija zbog njegove potencijalne toksičnosti za pacijente, sa ekstraktom tormentila. Niska doza antibiotika nije bila dovoljna da ubije bakterije kada se koristi sama, ali kada se kombinuje sa ekstraktom tormentila, biljno jedinjenje je pojačalo efikasnost antibiotika - kažu Ronan Makarti, Džon Dž. Volš i Kavita Gadar.

Analiza jedinjenja u tormentilu

Tim je zatim izvršio analizu kako bi identifikovao jedinjenja prisutna u ekstraktima tormentila.

- Testirali smo jedinjenja elaginske kiseline i agrimoniina koja su bila prisutna u našem tormentilu iz močvare. Pokazali smo da ova specifična jedinjenja mogu inhibirati rast bakterija. To ukazuje da bi mogla biti odgovorna za antimikrobno dejstvo tormentila.

- Naknadno smo otkrili da ova jedinjenja to rade tako što apsorbuju gvožđe - hranljivu materiju koja je neophodna za rast bakterija. Ovo je efikasno izgladnjivalo bakterijske ćelije, sprečavajući ih da rastu - navode Ronan Makarti, Džon Dž. Volš i Kavita Gadar, koji su se fokusirali na optimizaciju ove antimikrobne aktivnosti i razvoj formulacija kako bi testirali njen potencijal kao tretmana u eksperimentalnim modelima.

Priroda bogat izvor lekova

Podsećaju da je priroda oduvek bila bogat izvor lekova. Mnogi antibiotici, koje danas koristimo prvobitno potiču iz prirodnih izvora.

- Na primer, snažni antibiotik vankomicin, koji se koristi kao poslednja opcija za lečenje infekcija MRSA i klostridije deficile, potiču iz mikroba u zemljištu. Sa antimikrobnom rezistencijom, koja nastavlja da raste globalno, hitno su nam potrebni novi pristupi i tretmani. Biljke mogu biti nedovoljno istražen izvor i novih antimikrobnih jedinjenja i jedinjenja koja postojeće lekove čine efikasnijim.

- Priča o tormentilu pokazuje kako priroda i tradicionalna medicina mogu da rade ruku pod ruku sa modernom naukom kako bi se suočile sa današnjim izazovima. Rešenja mogu da se pronađu na neistraženim mestima - čak i u malom žutom divljem cvetu koji raste u močvari - poručuju oni.